BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SA ZDRAVSTVENO-MEDICINSKOG I TEHNIČKOBEZBEDNOSNOG ASPEKTA, EKOLOGIJE I ZAŠTITE OD POŽARA (2025) [16-22]
AUTHOR(S) / AUTOR(I): Ervin ODRI
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/HSE25.016O
ABSTRACT / SAŽETAK:
Uvođenje funkcionalnog HSE (Health, Safety, and Environment) sistema u organizacije koje prethodno nisu imale razvijenu HSE kulturu predstavlja izuzetno kompleksan proces. U takvim organizacijama razina HSE kulture je obično na niskom nivou, što znači da su zdravlje i bezbednost smatrani marginalnim ili manje bitnim pitanjima. Uprkos dobro osmišljenom sistemu i funkcionalnim alatima za upravljanje HSE rizicima koji su razvijeni u kompaniji, preuzeti od drugog entiteta, naloženi od strane zakonodavca i sl, funkcionisanje tog sistema u praksi je retko moguće bez razumevanja uticaja tih promena na zaposlene i definisanja odgovarajuće strategije implementacije. Strategiju je potrebno razviti u zavisnosti od obima promena, vrste industrije, procesnih rizika, strukture i broja zaposlenih, i tako dalje. Često se pod pojmom da je neki proces „implementiran“ podrazumeva formalno usvajanje normativno-metodološkog dokumenta (u daljem tekstu NMD) kroz sistem i postavljanje u bazu NMD Društva. Međutim, to nije tako. Usvajanjem NMD i postavljanjem u bazu, završena je tek početna faza implementacije, a ono glavno tek sledi. Neki poslodavci upadaju u zamku usvajajući standarde, procedure, pravilnike i sl, koji u praksi ostaju slovo na papiru, samo kako bi zadovoljili zahteve zakonodavstva (ili naručioca usluga ukoliko imaju nameru da sklope ugovor o pružanju usluga sa naručiocem koji ima relativno visoke zahteve u pogledu bezbednosti i zdravlja). Takva dokumenta nemaju apsolutnu nikakvu vrednost u smislu barijera za kontrolu rizika, dok sa druge strane predstavljaju obavezujući dokument po poslodavca pred Zakonom u smislu – „ako si nešto propisao – to moraš i da poštuješ“. Stavljajući na stranu takvu lošu praksu, govorićemo o uspostavljanju funkcionalnog HSE sistema koji ima za cilj da prepoznate rizike i pretnje, kroz propisane barijere u NMD ili opštim aktima poslodavca, minimizuje – posmatrajući ga kroz prizmu organizacione (radne) psihologije.
Ovaj rad analizira izazove koji se javljaju u jednim delom zbog otpora zaposlenih, drugim delom zbog ostalih barijera koje predstavljaju opstrukciju u procesu implementacije i daje predloge mogućih rešenja za prevazilaženje pomenutih barijera a sve u cilju povećanja bezbednosti zaposlenih kao i očuvanja životne sredine. Zasnovan je na ličnom istraživanju ponašanja zaposlenih u procesu implementacije novih sistema, uspešnosti prihvatanja novih rešenja, primene u praksi kao i proučavanju literature iz oblasti Organizacione psihologije (psihologije rada).
Obzirom na široku oblast, fokus je stavljen na ključne izazove koji se javljaju u najvećem broju slučajeva.
KEYWORDS / KLJUČNE REČI:
HSE (Zdravlje, bezbednost i zaštita životne sredine), Implementacija, Rizik, Kultura, Strategija, Usklađenost, Barijere, Psihologija radnog mesta, Otpor zaposlenih, Propisi
REFERENCES / LITERATURA:
1. Reason, James, 1990, „Human Error“
2. Dekker, Sidney, 2006, „The Field Guide to Understanding Human Error“
3. Hopkins, Andrew, 2005, „Safety, Culture and Risk: The Organisational Causes of Disasters“
4. Hudson, Patrick, 2001,“ Implementing a Safety Culture in a Major Multi-National“
5. Weick, Karl E. & Sutcliffe, Kathleen M., 2007, „Managing the Unexpected: Resilient Performance in an Age of Uncertainty“
6. Marsh, Tim, 2017, „Talking Safety: A User’s Guide to World Class Safety Conversation“