SINDROM BURNAUT, STRES I MENADŽERSKA BOLEST

HSE (2024) (str. 6-10)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Miodrag MILENOVIĆ, Snežana ŽIVKOVIĆ

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/HSE24.006M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

U radu su opisana tri stanja i njihov međusobni odnos – sindrom burnaut, negativni stres (distres) i  menadžerska bolest, koja negativno utiču, kako na radnu efikasnost, tako i na psihofizičko zdravlje zaposlenih. Iako je ishodište navedenih stanja prolongirani stres, njihova simptomatologija se razlikuje, što je važno sa stanovišta diferencijalne dijagnoze, a u svrhu primene adekvatnih mera prevencije i terapije. Burnaut se manifestuje kroz tri osnovne komponente: emocionalna iscrpljenost, cinizam u kontekstu negativnog stava prema poslu i klijentima i bitno smanjena radna efikasnost. Ove komponente nastaju u susretu unutrašnjih, intrizičnih faktora ličnosti (pre svega, perfekcionizama i nerealno visokih očekivanja i procena vezanih za sebe i vlastiti rad) i spoljašnjih, ekstrizičnih, koji se odnose na organizaciju rada i ponašanje upravljačkog kadra. Sa druge strane, menadžerska bolest je svojstvena određenim psihološkim (tzv. A i D) tipovima ličnosti koji su hronično razdražljivi, svadljivi, nervozni, skloni kontroli, što ima za posledicu poremećaje ishrane, spavanja i, često, kardiovaskularne probleme koji, ako se ne leče, mogu dovesti i do teških i ireverzibilnih zdravstvenih ishoda.

Rasprostranjenost opisanih stanja zahteva edukaciju zaposlenih u cilju prepozavanja istih, kao i prisustvo stručnjaka, tzv. stres-menadžera radi preventivnog i terapeutskog delovanja, a to zajedno, kako pokazuju istraživanja, ima pozitivan psihološko-zdravstveni, socijalni pa i ekonomski efekat na pojedinca i zajednicu u celini.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

burnaut, stres, menadžerska bolest, tip ličnosti, edukacija

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:         

  1. Freudenberger H.J, 1974, “Staff burnout”, “J. of Social Issues”, 30, 159-164
  2. Freudenberger H.J, 1980, “Burnout: The Cost of High Achievement”, “Anchor Press”
  3. Aranđelović M, Ilić I i Jović S, 2010, “Burnout i kvalitet života kod radnika u prehrambenoj industriji”, ’’Vojnosanitetski pregled’’, 67(9), 705-712
  4. Maslach C, 1976, “Burned-Out”, “Human Behavior”, 19, 16-18
  5. Maslach C, Jackson S, 1981, “The measurement of experienced burnout’’, “J. of Occupational Behav.”, 2, 99-113
  6. Dewe P,G, O’Driscoll P,M and Cooper C.L, 2012, “Theories of Psychological Stress at Work”, “Handbook of Occupational Health and Wellnes’’, 23-38
  7. Živković S, Milenović M i Obrenović J, 2019, “Psihofiziologija rada”, “Filozofski fakultet-Niš”
  8. Nešić M, 2005, “Stres i kardiovaskularni odgovor’’, u M.Nešić (Ur.) ’’Psihoneuroendokrinoimunologija stresa’’ ’’Medicinski fakultet-Niš’’, 135-152
  9. Čabarkapa M, 2008, ’’Stres i radna okolina’’, ‘’Čigoja štampa’’
  10. Bensaba S, 1999, ’’Stres je život’’, ’’Prosveta’’
  11. Adamović V, 1984, ’’Emocije i telesne bolesti’’, ’’Nolit’’
  12. Friedman M, Rosenman R, 1974, ’’Type A behavior and your heart’’, ’’Knopf’’
  13. Denollet J, 2000, ’’Type D personality: a potential risk factors refined’’, ’’J. of Psychosomatic Research’’, 49, 255-266
  14. Hadži-Pešić M, Žikić O, 2014, ’’Stres – prevladavanje i kontrola’’, ’’Scero print’’