Гласник права 1 (2026): 87–106 стр.
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Сандра Пајић Шавија, Живорад Рашевић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/GP.1701.087PS
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У раду је анализиран положај уставног суда у односу на друге носиоце државне власти, као и његово мјесто у постојећем систему подјеле власти, са посебним акцентом на однос између уставносудске функције и редовне судске власти. Указано је на функције уставног суда које посредно и непосредно утичу на судску функцију, при чему је посебна пажња посвећена уставној жалби и њеном утицају на очување независности судске функције. Поред теоријских расправа у погледу домета уставносудског испитивања одлука редовних судова, указано је и на основне разлоге увођења уставне жалбе и анализирана су постојећа уставна рјешења у упоредном уставном праву. На крају рада, дат је осврт на специфичности уставне жалбе у уставном систему Босне и Херцеговине. Закључак је да уставна рјешења и пракса показују да увођење уставне жалбе, само по себи, не представља нарушавање независности и ауторитета судске власти, већ доприноси очувању и поштовању устава као највишег правног акта. У том смислу, и уставни суд и редовни судови имају заједнички циљ, који се огледа у заштити основних људских права и слобода и остваривању владавине права. Ипак, неопходно је јасно разграничити уставносудску од инстанционе контроле. У том смислу, са становишта de lege ferenda, било би оправдано инсистирати на претежно касаторном карактеру одлука уставног суда донијетих поводом уставне жалбе. То значи да је задатак уставног суда, по правилу, да утврди постојање повреде уставом зајемченог права, укине акт којим је повреда учињена и предмет врати надлежном органу на поновно одлучивање, без преузимања улоге суда највише инстанце у погледу утврђивања чињеничног стања и коначне примјене права.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
уставни суд, контрола уставности, уставна жалба, независност судске власти, основна права и слободе, владавина права.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА: