Гласник права 1 (2026): 3–21 стр.
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Димитрије Ћеранић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/GP.1701.003C
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Аутор се у раду бави насљедноправним дејствима раскида непотпуног усвојења у праву Републике Српске, као и у правима држава из окружења у којима постоји облик непотпуног усвојења или је раније постојао па се на њега примјењују раније важећи правни прописи. У домаћој правној књижевности не постоји сагласност у вези са дејствима раскида непотпуног усвојења на насљедна права надживјелог грађанског сродника за случај да је у току поступка умро усвојилац или усвојеник. Спорно је да ли се постојеће правне норме односе само на губитак насљедног права усвојеника за случај смрти усвојиоца у току поступка, или се аналогно могу примијенити и на губитак насљедног права усвојиоца за случај смрти усвојеника током поступка. Осим тога, спорно је и то да ли губитак насљедног права зависи и од тога ко је покренуо поступак, као и ко може наставити започети поступак. Аутор указује на разлоге због којих сматра да се постојећа законска рјешења односе како на губитак насљедног права усвојеника, тако и на губитак насљедног права усвојиоца. Притом, аутор објашњава своје ставове у вези са материјалноправним и процесноправним правилима, указујући на различите методе тумачења. Критички проучавајући постојеће теоријске ставове, аутор указује на правно-политичке основе због којих би требало на одговарајући начин уредити ову област de lege ferenda. У раду је коришћен историјскоправни, упоредноправни и нормативни метод.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
раскид; непотпуно усвојење; насљедноправна дејства; право Републике Српске.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
У овом раду користили смо се резултатима истраживања из докторске дисертације под насловом „Наследноправна дејства усвојења“ коју смо 2016. године одбранили на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. Рад смо прерадили и прилагодили структури чланка у часопису, допунили новим законским рјешењима, критичким приказом теоријских радова других аутора, сопственим научним промишљањима, те упоредноправним приказом законских рјешења држава у окружењу.