Sprega simulacionog planerskog alata sa alatom za proračun tokova snaga: Studija slučaja Republike Srbije / Coupling of the Simulation Planning and Power Flow Calculation Tools: Case Study of the Republic of Serbia

Energija, ekonomija, ekologija, 2, XXV (2023) (стр 16-21)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Nikola Rajaković, Bojan Ivanović, Ilija Batas Bjelić, Tomislav Rajić

Е-АДРЕСА / E-MAIL: rajakovic@etf.rs

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/EEE23-2.16R

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Planiranje nacionalnog energetskog sistema preko sagledavanja alternativnih investicionih odluka kroz godišnje simulacije (korišćenjem alata EnergyPlan) zbog svoje (kombinatorne) složenosti ostavlja malo prostora za eksplicitnost u pogledu uticaja mreže na planerske odluke i zato postoji potreba da se sagledaju i tokovi snaga u mreži. Investicione odluke koje se donose ostaju sa dozom nedorečenosti u tehničkom pogledu, koja se ovom spregom može otkloniti. Alat CASE se koristi za brojne sistemske proračune tokova snaga, struja kratkog spoja, rednih kvarova, stabilnosti na male poremećaje i tranzijentne stabilnosti. U programu su implementirani i proračuni koji se baziraju na proračunu tokova snaga: redukcija mreže, sigurnost (N-1 i N-X), NTC i OTDF/PTDF. Sprega programa CASE i EnergyPlan je ostvarena preko izlaznog tekstualnog fajla EnergyPlan-a koji po satima hronološki u toku cele godine, sadrži razdvojenu ukupnu proizvodnju elektrana po tipu, ukupan konzum sistema podeljen na nekoliko podtipova, izvoz i uvoz iz regulacione oblasti. CASE učitava izlazni fajl EnergyPlan-a i ukupnu proizvodnju po tipovima elektrana CASE raspodeljuje na svaku pojedinačnu elektranu u sistemu prema unapred definisanim koeficijentima raspodele, dok ukupan konzum raspodeljuje proporcionalno postojećim opterećenjima po čvorovima mreže. Tako se za svaki sat u toku godine definiše model sistema za proračun tokova snaga. Rezultati proračuna za svaki sat se čuvaju u operativnoj memoriji CASE programa i mogu se sortirati po najopterećenijem elementu sistema, najvećoj razmeni posmatrane regulacione oblasti, gubicima u regulacionoj oblasti, proizvodnji po određenom tipu elektrane, konzumu, itd. Na ovaj način je omogućeno da se efikasno analizira rad sistema po različitim kriterijumima. Cilj ovog rada je pre svega realizacija sprege dva softverska alata, koja do sada nije bila ostvarena, kao i prikaz nekih od najznačajnih rezultata izabranih među brojnim opcijama sortiranja stanja. Rezultat rada je integracija softverskih alata koja služi na dobrobit planerskih aktivnosti u smislu njihove tehničke izvodljivosti, odnosno da preciznije ispita da li je neki perspektivni scenario realan sa aspekta tokova snaga u prenosnoj mreži.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

elektroenergetski sistem, planiranje, obnovljivi izvоri energije, softverski alat

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Lund, H., Thellufsen, J. Z. EnergyPLAN – Advanced energy systems analysis computer model (Version 15.1), Zenodo, 2020.  https://zenodo.org/records/4017214 [pristupljeno 23.04.2023]
  • Rajaković, N. Analiza elektroenergetskih sistema I, Akademska misao, Beograd, 2002.
  • Rajaković, N. Analiza elektroenergetskih Sistema II, Akademska misao, Beograd, 2002.
  • Bibić, K., Stamenić, I. , Rajić, T. Analiza uticaja ispada proizvodnih jedinica u TENT A i B na gubitke u prenosnom sistemu Srbije, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 24, No. 4, pp. 75-79, 2022.  https://doi.org/10.46793/EEE22-4.75B
  • Aleksić, V., Batas Bjelić, I. Da li nam treba više ambicije za tranziciju na obnovlјive izvore u Srbiji? Temelјi upravlјanja i planiranja energije, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 23, No. 3, pp 1-9, 2021. https://doi.org/10.46793/EEE21-3.01A
  • Rajaković, N. Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji?, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 23, No. 2, pp. 1-10, 2021. https://doi.org/10.46793/EEE21-2.01R
  • Јаnkоvić, S., Ivаnоvić, B. Implеmеntаciја i rаzvој prаvilа zа priklјučеnjе gеnеrаtоrskih јеdinicа kоје su prеkо invеrtоrа pоvеzаnе nа mrеžu u Nemačkoj, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 23, No. 4, pp. 59-63, 2021. https://doi.org/10.46793/EEE21-4.59J
  • Mandić-Lukić, J., Milovanović, Đ., Stipić, M., Raković, R., Petrović-Bećirović, S. Energetska tranzicija – inteligentna, pravedna i ekološki prihvatljiva, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 24, No. 2, pp. 68-74, 2022. https://doi.org/10.46793/EEE22-2.68ML
  • Ristić, V., Žikić, M., Vujanović, D., Trkulja, I., Mijušković, O. Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu, Energija, ekonomija, ekologija, Vol. 24, No. 1, pp. 22-27, 2022. https://doi.org/10.46793/EEE22-1.22R