KONCEPTUALIZACIJA DETINJSTVA U DETINJSTVU – PEDESETOGODIŠNJA BAŠTINA

Детињство 1 (2024) (str. 9-34)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Љиљана Ж. Пешикан-Љуштановић, Милена С. Зорић Латовљев

Download Full Pdf

DOI: 10.46793/Childhood24.1.009PL

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Детињство – Часопис о књижевности за децу излази у Новом Саду без престанка од 1975. године, у издању Змајевих дечјих игара. За пола века постојања променило је шест главних уредника и много више редакцијских тимова. На страницама Детињства објављивани су текстови различите природе, али сви посвећени књижевности за децу и детињству, у сагледавању њихових различитих аспеката. У овом тексту се показује на који начин критика, вреднујући дела књижевности за децу, вреднује у ствари самог реципијента, односно дете. Указује се на широк оквир којим је у тешко сагледивом низу варијација обухваћен концепт детета и детињства. Зато се истражује више феномена везаних за дете и детињство у часопису: историјски развој разумевања детета и детињства, језик деце и језичке особености књижевности за децу, представе о детету у књижевноисторијским епохама, као и парадигматични увиди о тематизацији детињства.

Сагледавања детињства и детета у старијим књижевностима и усменој традицији воде ка закључку о положају детета током историјског развоја друштва. Показује се и како однос према језику књижевног дела одражава поимање дечјег развоја, не само говорног. Слика детињства и детета у различитим жанровима и у стваралаштву различитих писаца, најчешћа на страницама Детињства, креће се од визије „идеалног времена” у којем цвета „украс света” до представе о усамљеном детету, препуштеном самоме себи и терору потрошачког друштва у којем има статус „пригушене групе”. У широко обухваћеном синхроном и дијахроном поимању детета и детињства, на југословенском, јужнословенском и српском простору, али и у сталној комуникацији с општим кретањима и сазнањима, у чланцима различите преокупације (програмским текстовима, књижевним критикама и приказима, дидактичким текстовима) јасно се уочавају концепти детета као недовршеног бића и детета као идеалне и идеализоване пројекције људскости, али и општи вредносни систем културе, националне и културе западне цивилизације, с њеним суштински амбивалентним односом према детету и детињству. Закључујемо како је на страницама овог часописа поступно нарастала самосвест српске књижевности за децу и ширио се простор њеног изучавања. Тиме је Детињство стасало у простор суочавања поетике, историје, критике и културолошких аспеката књижевности за децу.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

дете, детињство, књижевност за децу, концептуализација детињства, језик деце, језик књижевности за децу

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Алексић, Весна. Допринос незаштићености. Детињство, XXII, 2–3 (1996): 9–10.
Алексић, Весна. Априорна радост. Детињство, XXIII, 3 (1997): 35–36.
Батинић, Влада. Понешто о лирском јунаку Драгомира Ђорђевића. Детињство, XXXV, 1–2 (2009): 86–92.
Варница, Невена. Детињство у ренесанси – присуство или одсуство?. Детињство, XXXVII, 1 (2011): 34–38.
Варница, Невена, Љиљана Пешикан-Љуштановић. Подраслице и справљенице. Неколико сведочанстава о положају девојчица у Дубровнику у Рјечнику… В. С. Караџића. Детињство, XLI, 2 (2015): 39–48.
Вучковић, Анкица. Прочитати Забавникову награду. Детињство, XXVII, 3–4 (2001): 33–37.
Вучковић, Анкица. Поглед на слику детињстава у француској књижевности. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002): 3–4.
Вучковић, Анкица. Књижевност за децу у систему културних вредности – искуство маргине. Детињство, XLI, 1 (2015): 74–83.
Грујић, Тамара. Слика детета и детињства у књижевном делу за децу Слободана Станишића. Детињство, XLV, 4 (2019): 46–53.
Грујић, Тамара. Слика детета у поезији Јована Јовановића Змаја. Детињство, XLIX, 4 (2023): 53–66.
Дотлић, Љубица. Откривање имена тајни. Детињство, XXIV, 1 (1998): 6–10.
Дунђин, Јован. Оазе детињства и поезије. Детињство, XXIII, 3 (1997): 8–9.
Ђуричковић, Милутин. Релација дете и одрасли у поезији за децу Миленка Матицког. Детињство, XLIX, 1 (2023): 101–110.
Зорић, Милена. Језичка карактеризација ликова у Снежани и седам патуљака Александра Поповића. Детињство, XLIV, 3 (2019): 59–71.
Зорић, Милена. Трансформација фразеологизама у драмским бајкама Александра Поповића и њена стилска функција. Детињство, XLVIII, 2 (2022): 124–134.
Ивић, Иван. Дечје мишљење. Дечја психологија. Прво коло. Београд: ИП Рад, 1964.
Јоцић, Милош. Дете у немогућем граду (О наративном, неоавангардном, постмодерном и дечјем у Петровградској прашини Војислава Деспотова). Детињство, XXXIX, 4 (2013): 3–15.
Карановић, Мирјана. Модра вештица. Чакавска лексика у роману Лето када сам научила да летим Јасминке Петровић. Детињство, XLV, 3 (2019): 59–71.
Катинси, Филип Жан. Дете и писац. Превео Панта Лазић. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002): 5.
Клеут, Марија. Дете – усмена култура – масовна култура. Детињство, XXIII, 3 (1997): 5–7.
Кљајић, Наташа. Детињство као кризно стање у поезији Драгомира Ђорђевића. Детињство, XXXIII, 1–2 (2007): 88–96.
Колаковић, Медиса. Деца у Српским народним приповјеткама Вука Стефановића Караџића. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002): 50–53.
Лесник Оберстајн, Карин. Основи: шта је књижевност за децу? Шта је детињство?. Питер Хант (прир.), Тумачење књижевности за децу (Кључни есеји из међународне приручне енциклопедије књижевности за децу). Српско издање приредила и пропратне текстове написала Зорана Опачић. Превела Наташа Јанковић. Београд: Учитељски факултет, 2013, 27–46.
Љуштановић, Јован. Балкански ловац у ражи. Детињство, XIX, 1–2 (1993а): 45–46.
Љуштановић, Јован. Маме и тате не бојте се (Српска књижевност за децу данас). Детињство, XIX, 3–4 (1993б): 23–26.
Љуштановић, Јован. Црвенкапа грицка вука?. Детињство, XXIII, 3 (1997): 12–17.
Љуштановић, Јован. Разгранавање романа. Детињство, XXIV, 1 (1998): 14–18.
Љуштановић, Јован. Књижевност за децу и детињство као време иницијације. Лидија Делић (ур.), Аспекти времена у књижевности. Зборник радова. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2012, 47–64.
Марковић, Радул. Народне пословице и изреке о деци. Детињство, XXIX, 1–2 (2003): 15–18.
Марковић, Слободан Ж. Ново у књижевном стваралаштву за децу девете деценије 20. века. Детињство, XVIII, 1–2 (1992): 16–20.
Марковић, Слободан Ж. Свет детињства у поезији Мирослава Антића. Детињство, XXVIII, 1–2 (2002): 49–53.
Милинковић, Миомир. Лепота поуке у књижевности за децу. Детињство, XXV, 4 (1999): 27–31.
Милинковић, Миомир. Књижевност за децу између естетског и утилитарног. Детињство, XLI, 1 (2015): 29–35.
Милинковић, Миомир, Драгана Гавриловић. Ђачке дружине у књижевности за децу као један вид социјализације детета. Детињство, XXXVII, 3 (2010): 55–59.
Обрадовић, Славољуб. Књига у „пауковој мрежи”. Детињство, XXIII, 3 (1997): 28–31.
Огњановић, Драгутин. Достојевски и деца. Детињство, XXV, 4 (1999): 5–15.
Опачић, Зорана. Проблематизовани идентитет у роману Будале и смарачи Улфа Старка. Детињство, XXXVII, 2 (2011а): 17–24.
Опачић, Зорана. Усамљено дете као нови тип јунака у српским романима за децу (на примеру романа Игора Коларова). Детињство, XXXVII, 3 (2011б): 12–20.
Опачић, Зорана. Са златним прахом на прстима. [Приказ књиге Гроздане Олујић Камен који је летео и друге бајке]. Детињство, XIX, 1–2 (2003): 52–60.
Павловић Јовановић, Јелена. Семиотички приступ типологији дечјих јунака у поезији Јована Јовановића Змаја. Детињство, XLIX, 4 (2023): 67–76.
Перић, Драгољуб. Млади јунак у српској усменој епској поезији. Фазе у одрастању и изазови иницијације. Детињство, XXXVII, 1 (2011): 3–12.
Перић, Драгољуб. Интернет роман у наставном раду на бајци: Briar Rose Роберта Кувера и Трнова ружица браће Грим” (Хипертекстовна трансформација бајке као подстицај за диференцирано, критичко и креативно читање). Детињство, XL, 2 (2014): 31–41.
Перић, Драгољуб. Књига за Марка Светлане Велмар Јанковић у контексту новог наставног програма: од конструкта национално-идеолошке дискурзивне заједнице (друштвеног текста) до универзалног смисла и вредности. Детињство, XLII, 2 (2016): 17–27.
Петровић, Тихомир. 1904–1954, пола века после Змаја. Детињство, XXIII, 3 (1997): 59–65.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Дете у усменој успаванци – узрасни или обредни статус?. Детињство, XXXVII, 1 (2011): 13–22.
Пешикан-Љуштановић, Љиљана. „Санак снио самоуче ђаче”. Лик и функција ђака у усменим епским песмама Вукове збирке. Детињство, XLIV, 1 (2018): 3–13.
Половина, Наташа. Детињство као циљ живота у делима средњовековне књижевности. Детињство, XXXVII, 1 (2011): 29–34.
Половина, Наташа. Повратак средњовековној култури као идеолошки предложак у Књизи за Марка Светлане Велмар Јанковић. Детињство, XLII, 2 (2016): 10–16.
Половина, Наташа. Јунаци српске средњовековне прошлости у романима Слободана Станишића: идентитет и идеологија. Детињство, XLIV, 1 (2018): 55–63.
Потић, Душица. Подетињени свет Гвида Тартаље. Детињство, XL, 3 (2014): 3–13.
Радмиловић, Снежана. Дете у поезији Драгана Лукића. Детињство, XLIII, 4 (2017): 66–84.
Стојиљковић, Влада. Саставни делови. Детињство, XXVII, 3–4 (2001): 19–23.
Тимотијевић, Мирослав. У освит новог доба. Марко Поповић, Мирослав Тимотијевић, Милан Ристовић, Историја приватног живота у Срба. Београд: Clio, 2011, 304–312.
Турније, Мишел. Емил, откриће савршеног бића. Превео Панта Лазић. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002а): 6–7.
Турније, Мишел. Од Виктора Игоа до Сигмунда Фројда. Превео Панта Лазић. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002б): 7–8.
Уко, Сава. Растко Немањић – Свети Сава: аспекти идентитета у идеолошком и културолошком обрасцу. Детињство, XLIV, 1 (2018): 63–72.
Шаранчић Чутура, Снежана. Ликовност фолклорне загонетке и естетика „наивне слике”. Детињство, XL, 1 (2014): 25–33.
Шаранчић Чутура, Снежана. Дете – идентитетска и идеолошка tabula (књижевни контекст 1918–1925). Детињство, XLIV, 1 (2018): 14–25.
Aleksić, Vesna. Književno stvaralaštvo za decu u ulozi roditeljstva. Detinjstvo, XII, 3–4 (1991): 72–77.
Bašlar, Gaston. Sanjarije djetinjstvu (Iz knjige Poetika sanjarije, Sarajevo 1982). Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 6–7.
Buinac, Milica. „Igra se nastavlja” ili poslije Grigora Viteza. Detinjstvo, VII, 2 (1981): 59–67.
Crnković, Milan. Estetske vrednosti lektire i delikatnost prvog kontakta dijeteta s knjigom. Detinjstvo, II, 2 (1976): 15–20.
Crnković, Milan. Hrvatska dječja poezija u 70-tim godinama (skica za sliku). Detinjstvo, VII, 2 (1981): 68–71.
Cvitan, Dalibor. Problem pjesništva za djecu. Detinjstvo, III, 1 (1977): 21–28.
Deretić, Milena. Deca ne mogu biti srećna. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 51–54.
Donić, Vojislav. Poetica infantilica. Detinjstvo, VII, 1 (1981): 57–59.
Dotlić, Ljubica. Prostori sreće u novijoj jugoslovenskoj poeziji za decu. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 36–42.
Dotlić-Petrović, Ljubica. Predškolsko dete i savremena poezija za decu. Detinjstvo, I, 3 (1975): 40–42.
Dunđin, Jovan. Poezija detinjstva. Detinjstvo, I, 1 (1975): 51–65.
Dunđin, Jovan. Svojstva i obeležja savremene srpske poezije za decu. Detinjstvo, III, 1 (1977): 29–31.
Filipič, France. Deco, ala je lep ovaj svet. Sa slovenačkog prevela Olga Trebičnik-Vučić. Detinjstvo, II, 2 (1976): 44–47.
Franz, Kurt. Dečja lirika. Sa nemačkog prevela Olga Bekić. Detinjstvo, VI, 2 (1980): 39–49.
Grafenauer, Niko. Pokušaj teoretskog definisanja poezije za decu. Detinjstvo, I, 1 (1975): 46–50.
Ivić, Ivan. Beleške o sreći i „sreći” dece. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 14–15.
Jocić, Mirjana. O nekim morfo-semantičkim karakteristikama poezije namenjene deci. Detinjstvo, I, 3 (1975): 24–31.
Kamenov, Emil. Zašto deca nisu srećna. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 15–18.
Ketig, Tomislav. Nove tendencije u poeziji za decu. Detinjstvo, IV, 2–3 (1978): 117–119.
Lukić, Dragan. Mali radio u velikom radiju. Detinjstvo, V, 1 (1979): 8–13.
Majović Kočan, Stijepo. Hiperprodukcija dječje književnosti. Detinjstvo, I, 2 (1975): 86–88.
Marjanović, Aleksandra. Da li je došlo do napretka u sreći za decu?. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 11–13.
Milarić, Vladimir. Radosti imaginiranja: Zvonimir Balog, „Ja magarac”. Detinjstvo, I, 1 (1975a): 66–67.
Milarić, Vladimir. Eksperiment: Goran Babić, „Strašna djeca”. Detinjstvo, I, 1 (1975b): 68–69.
Milarić, Vladimir. Zapisi o dečjem pesništvu. Detinjstvo, V, 3 (1979): 68–72.
Misailović, Milenko. Deca pred pozorišnom predstavom i izgrađivanje njihovog kritičkog rasuđivanja. Detinjstvo, XV, 3–4 (1989): 46–56.
Mitrović, Mirjana. Psihološka srodnost između poezije za decu i igre deteta. Detinjstvo, VII, 3 (1981): 26–30
Nogo, Rajko Petrov. Nešto kao poetika. Detinjstvo, VIII, 1–2 (1982): 41–42.
Pešikan, Ana, Slobodanka Antić. Učenje i razvoj na ranim uzrastima. Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta – UNICEF, 2012, 85–112.
Peukert, Kurt Werner. Prilog antropologiji knjige za decu. Literatura za decu i omladinu, Prilog tipologiji i funkciji jednog literarnog roda. S nemačkog prevela Mira Mrazović Weinbeck. Detinjstvo, V, 4 (1979): 25–38.
Pijaže, Žan, Berbel Elizabet Inhelder. Intelektualni razvoj deteta: izabrani radovi. Priredili Ivan Ivić, Milan Milinković. Preveo Milan Milinković. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996.
Pogačnik, Jože. Problem dečje književnosti. Detinjstvo, VI, 2 (1980): 13–24.
Pražić, Milan. Igra i ljubav. Detinjstvo, VII, 3 (1981): 3–13.
Prop, Vladimir Jakovlevič. Historijski korijeni bajke. Prevela Vida Flaker. Sarajevo: Svjetlost, 1990.
Redakcijski uvodnik. Detinjstvo, I, 1 (1975): 3–4.
Ručki, Katarina. Bavi li se pedagogija srećom deteta?. S nemačkog preveli Dobrila Petkov i Isidor Graorac. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 9–11
Savić, Svenka. Jezik dece prema jeziku literature za decu. Detinjstvo, I, 3 (1975): 19–23.
Semenowicz, Halina. Šta je za dete poezija. Sa poljskog prevela Vera Živančević. Detinjstvo, VI, 2 (1980): 69–71.
Soriano, Mark. Književnost za omladinu i njena vaspitna primena. Sa francuskog prevela Ljiljana Matić. Detinjstvo, VI, 2 (1980): 28–38.
Šakota, Jasna. Deca se sreći uče. Detinjstvo, IX, 3–4 (1983): 54–59.
Šop, Ivan. Nastavak tradicionalnog toka: Božidar Timotijević, „Gustav i Avgustina”. Detinjstvo, I, 1 (1975): 59–60.
Tautović, Radojica. Dete u matici prevrata. Detinjstvo, I, 2 (1975): 19–29.
Tautović, Radojica. Priča o crnoj kutiji. Detinjstvo, IV, 2–3 (1978): 45–50.
Tautović, Radojica. Marksova vizija detinjstva. Detinjstvo, VII, 3–4 (1982): 3–13.
Tomanović, Smiljka. Sociologija o detinjstvu i sociologija za detinjstvo. Smiljka Tomanović (prir.), Sociologija detinjstva. Sociološka hrestomatija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004, 7–48.
Vasić, Smiljka. Semantički prostor savremene dečje poezije. Detinjstvo, I, 3 (1975): 5–18.
Vujčić, Nikola. Otvaranje pesme. Detinjstvo, VII, 2 (1981): 98–99.
Vujković, Stefan. Otvaranje novih prostora. Detinjstvo, VII, 2 (1981): 100–185.
Vuković, Novo. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Podgorica: Unireks, 1996.