РАЗВОЈ ЛИКОВНЕ ПЕДАГОГИЈЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ, КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ, КРАЉЕВИНИ СХС И КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛAВИЈИ

УМЕТНОСТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА (2025) [pp. 173-189]   

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Дејан Тубић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/ArtEd25.173T

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Са обновом српске државности у 19. веку јавља се тежња за поновним успостављањем непосредних културних веза са западном Европом. Прекинут културни континуитет за време османске власти подразумевао је и обнову oсновних принципа западноевропског образовања. Као последица недовољне економске развијености, дефицитарног наставничког кадра, још неуспостављеног и дефинисаног националног програма, јављају се многи проблеми у конституисању и развоју српске ликовне педагогије. Основна идеја истраживања у оквиру овог рада је указати на историјат, карактерологију и методске принципе у ликовној педагогији у раздобљу формирања Кнежевине Србије од 1815. до престанка постојања Краљевине Југославије 1945. Теоријски приступ базиран је на историјским, културолошким, социолoшким и естетским основама методологије истраживања. Резултат потврђује основне тежње и смернице у којима се кретала ликовна педагогија тог периода. Закључак и импликације у оквирима образовне политике и праксе изнесени у оквиру овог истраживања и теоријског разматрања потврђују постојање аутентичних околности у коме се налазила српска ликовна педагогија тог периода. Аутономна карактерологија и особености ликовне педагогије последице су тадашње српске културе поларизоване између балканског традиционализма и модерног европејства.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Развој ликовне педагогије, ликовна уметност, Кнежевина и Краљевина Србија, aутентичност српске ликовне педагогије

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Todorović, S. (1951). Autobiografija, Novi Sad.
  • Medaković, D. (1954). Prve slikarske škole i njihovi pokretači, Beograd.
  • Oštrić, V. N. (1962). Društvo hrvatskih umetnika „Medulićˮ, Zagreb.
  • Trifunović, L. (1966). Beogradsko živopisno učilište, Umetnost 6, Beograd.
  • Živković, S. (1969). Srpska crtačka i slikarska škola Kirila Kutlika,
  • Živković, S. (1970). Kosta Miličević 1877–1920, Matica Srpska, Novi Sad.
  • Trifunović, L. (1973). Srpsko slikarstvo 1900–1950, Beograd.
  • Trifunović, L. (1973). Vreme srpskog impresionizma, Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva, Muzej savremene umetnosti, Beograd.
  • Jovanović, M. (1977). Pantelić ili Ridl, Aleksić ili Štuk, Sveske DIU, 11/12, Beograd.
  • Ambrozić, K. (1978). Nadežda Petrović, Beograd.
  • Trifunović, L. (1978). Srpska crtačko–slikarska i umetničko zanatska škola u Beogradu (1895-1914),
  • Živković, S. (1987). Umetnička škola u Beogradu 1919-1939, Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti, Novi Sad.
  • Arsić, M. (1991). Slikarstvo u Vojvodini 1900-1940, Novi Sad.
  • Protić, M. B. (1993). Srpska umetnost i Evropa: Etičke i estetičke alternative, Beograd.
  • Šorske, K. E. (1998). Fin de siècle u Beču, Politika i kultura, Beograd.
  • Vulešević, S. (1998). Dragutin Inkiostri Medenjak, Beograd.
  • Palkovljević, T. (2000). Vidosava Kovačević, Novi Sad.
  • Sekulić, J. (2002). Minhenska škola i srpsko slikarstvo,
  • Živković, S. (2005). Srpsko slikarstvo XX veka, Novi Sad.
  • Jovanović, M. (2005). Đoka Jovanović, Beograd.
  • Kružić, V. (2005). Vlaho Bukovac: život i djelo, Zagreb.
  • Paštrnakova, I. (2005). Kirilo Kutlik, osnivač srpske crtačko-slikarske škole i njegovo delo u Srbiji, Godišnjak grada Beograda, Beograd.