ОПРЕДИЈЕЉЕНОСТ СТУДЕНАТА ПЕДАГОГИЈЕ И УЧИТЕЉСКОГ СТУДИЈА ЗА БУДУЋУ ПРОФЕСИЈУ

УМЕТНОСТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА (2025) [pp. 90-101]   

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Тања Станковић-Јанковић, Сњежана Кевић-Зрнић, Славиша Јењић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/ArtEd25.090SJ

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Аутори указују на значај сагледавања важности позива/професија педагога и учитеља, те представљају налазе истраживања ставова студената педагогије и учитељског студија Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Циљ је испитати у каквом су односу опредијељеност студената педагогије и учитељског студија за будућу професију и њихово постигнуће, године студија и образовни профил. Кориштен је сервеј истраживачки метод. Узорак је чинило 113 студената (56 Учитељског студија и 57 Педагогије), а примијењени инструмент се састојао од 19 ајтема. Након урађене факторске анализе издвојена су три фактора: први – Мотивисаност за рад са ученицима (пет ајтема), други – Посвећеност и компетентност у раду (четири ајтема) и трећи – Жеља за цјеложивотним учењем (два ајтема). Показало се да постоји значајна повезаност између мотивисаности за рад са ученицима и посвећености и компетентности у раду, те између постигнућа студената и жеље за цјеложивотним учењем. Даље, није утврђена разлика у мотивисаности, посвећености и компетентности и жељи за усавршавањем студената различитих генерација. С обзиром да је жеља за цјеложивотним учењем израженија што су студенти успјешнији, те да су мотивисаност за рад са ученицима и посвећеност и компетентност у раду значајно повезани неопходно је међу студентима промовисати идеју цјеложивотног учења тако да оно буде уско повезано са различитим моделима мотивисања за рад са ученицима и јачања компетенција будућих педагога и учитеља. На крају, показало се да су студенти учитељског студија мотивисанији за рад са ученицима од студената педагогије, а да студенти педагогије имају израженију жељу за цјеложивотним учењем од студената учитељског студија.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

посвећеност, компетенност, цјеложивотно учење, опредијељеност

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Afalla, B. T., Fabelico, F. L. (2020). Pre-service teachers’ pedagogical competence and teaching efficiency. Journal of Critical Reviews, 7(11), 223–228.
  • Бранковић, Д., Јењић, С. (2022). Компетентност будућих учитеља за садржаје учења у наставним предметима разредне наставе. Наша школа, 2, 65–84. https://doi.org/10.7251/NSK2202065B
  • Bratanić, M., Furlan, I., Godler, Z., Jurić, V., Kujundžić, N, Mužić, V., Pastuović, N., Peašinović, R., Pletenac, V i Poljak, V. (1987). Osnovni problemi visokoškolske pedagogije. Zagreb: Školska knjiga.
  • Čomski, N., (2017). O pogrešnom obrazovanju. Beograd: Pedagoška raskršća. Eduka.
  • Dekers, L. (2021). Motivacija: podsticaj na aktivnost, osjećanja i razmišljanja. Novi Sad: Psihopolis.
  • Guthrie, C., Perico E Santos A.V., Henderson, K., Norfolk-Beadle, A., Fordham E., & Baucal, A. (2022). OECD-ovi pregledi, evaluacije i procjene u obrazovanju: Bosna i Hercegovina. Sarajevo: UNICEF Bosna i Hercegovina.
  • Jakšić, M., Vizek Vidović, V. (2008). Cijevi postignuća, percepcija kompetentnosti, spol i strategije učenja u općem akademskom kontekstu. Suvremena psihologija 11(1), 7–24 Zagreb: Naklada Slap.
  • Jenjić, S., Stanković-Janković, Т., Kević Zrnić, S. (2023). The attitudes of future pedagogues and teachers on the educational process in digital environment. 1st International Scientific Conference Teaching, Learning and Teacher Education: Quality of Teaching and Learning: Reality and Possibilities (pp. 55) – BOOK OF ABSTRACTS. Vranje: Pedagogical Faculty, University of Niš, November 17-18. UDC 371.3:004; 316.644-057.87. https://www.pfvr.ni.ac.rs/kvalitet-nastave-i-ucenja-realnost-i-mogucnosti/ 
  • Jurčić, М. (2014). Kompetentnost nastavnika – pedagoške i didaktičke dimenzije. PEDAGOGIJSKA istraživanja, 11(1), 77–93.
  • Кевић-Зрнић, С., Станковић-Јанковић, С., Јењић, С. (2022). Социјализација у дигиталном окружењу. U zborniku sa međunarodne konferencije Poremećaji u ponašanju djece i mladih (str. 222–231). Banja Luka: Društvo modernih znanja. ДОИ: 10.7251/ZCMZ0122222K https://www.scribd.com/document/647899578/ ZBORNIK-Sedma-Konferencija-compressed
  • Мирков, С. (2009). Могућност обуке за примену стратегија учења кроз наставу. Настава и учење 2, 169–185. Београд: Институт за педагошка истраживања.
  • Станчић, С. М., Радуловић, Р. Л. и Јовановић Милановић, С. О. (2022). Зашто (не) истраживати сопствену праксу: перспектива практичара у образовању. Иновације у настави, XXXV(2), 16–29 DOI: 10.5937/inovacije2202016S
  • Stanković-Janković, T., (2020). Usmjerenost na ovladavanje. Banja Luka: Filozofski fakultet Univerzitetа u Banjoj Luci.
  • Vidović, V. V., Vlahović-Štetić, V., Pavin, T., Rijavec, M. i Miljević-Riđički, R., Žižak, A. (2015). U knjizi: Cjeloživotno obrazovanje učitelja i nastavnika: višestruke perspektive. Institut za društvena istraživanja u Zagrebu.