Marginalizam u religiji, nauci, filozofiji i umetnosti (2025) (pp. 239-245)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена Стојковић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/841115.XXV.239S
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Овај рад има за циљ да прикаже историјски развој маргиналне уметности и да маргиналну уметност и монотипију споји у једну целину. Маргиналну уметност карактеришу уметничка дела настала изван уметничких институција од стране особа са психичким проблемима или других личности са друштвених маргина. Француски уметник Жан Дибифе је први употребио овај израз. Појам монотипска маргинална уметност као такав није део стандардних токова ликовне теорије. Уметност монотипије огледа се у графичкој техници чија је одлика, као што то и сам назив говори ( грчка реч: монос-једини, типос-врста) један отисак. Маргинална уметност изван је званичних уметничких институција. Спој монотипије и маргиналне уметности уводи нас у једну необичну и јединствену целину, непоновљивог ликовног израза.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
маргинализам, уметност, монотипија, отисак, бојe
РОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Marija Karla Prette (2003). Alfonso de Đorđis, Istorija umetnosti, Novi Sad
- Dževad Hozo (1988). Umjetnost multioriginala-kultura grafičkog lista, Prva književna komuna, Mostar
- sr.m.wikipedia.org
- https://www.politika.rs, Skriveno lice umetnosti