Формирање модерне српске фантастике за децу: увод

Filološki vidici 3 (2024) [pp. 23-39]    

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Тијана Тропин

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Fil.Vidici3.023T

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Ово излагање биће посвећено формирању модерне српске фантастичне прозе за децу у другој половини двадесетог века. Фантастични, онирични и лудички импулси су у раздобљу после Другог светског рата уобличавани на различите начине како би се уклопили у често дидактички одређене оквире књижевности за децу. Док се поезија за децу од педесетих година надаље у великој мери развијала неспутано, у прози се отклон од реализма морао образлагати или усмеравати на друштвено и педагошки прихватљив начин. То је довело до стварања специфичне приповедне поетике и окренутости краћој форми, али и модерним медијима (радио, телевизија). Од осамдесетих година надаље, а нарочито од краја двадесетог века до данас, видљиво је померање према преузимању и копирању устаљених фантастичних образаца из других књижевности, пре свега англофоних. Ипак, постоје и аутори који их варирају на оригиналан начин, као и они који имплицитно развијају наслеђе двадесетовековне српске и југословенске фантастике за децу.

Фантастична проза за децу је у српској књижевности добила нови залет и популарност око 2000. године, с великим продором преводне фантастике: пре свега треба поменути планетарни феномен серијала о Харију Потеру ауторке Џ. К. Роулинг, који је подстакао и нови талас стварања за децу и пресудно одредио трендове у књижевности за децу у следећих десетак година. И поред одређеног кашњења у превођењу и објављивању ових дела, тенденције у нашој фантастичној књижевности тиме су јасно обележене, а жанр епске фантастике се од 2000. надаље јасно формирао према очекиваним смерницама, сасвим у складу са исказом Франка Моретија да је „моћ књижевности центра да вишеструко условљавају, и заправо искривљују, развој већине националних култура“ (превод наш; Moretti, 2015, стр. 44).

Међутим, корени наше фантастике за децу и ранија дела стварана у том модусу у најновијим истраживањима често су неправедно занемарена управо због постојећих и распрострањених жанровских очекивања. Оквири овог излагања неће нам дозволити опсежан преглед, али можемо макар побројати класике који су општеприхваћени као зачетници фантастике у нашој књижевности за децу и оцртати поједина проблемска поља.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Abramović, D. (2008). Koplja u vodi: epska fantastika. Media Art Service International; Zmajeve dečje igre.
  • Andonovska, B., & Tropin, T. (2022). Društvena utopija kao dečji raj: Šetnja kroz budućnost (1924/25) i njen književni i društveni kontekst. У Маргинални и маргинализовани жанрови у књижевности: зборник радова (стр. 151–168). Институт за књижевност и уметност.
  • Cecire, M. S. (2019). Re-enchanted: the rise of children’s fantasy literature in the twentieth century. University of Minnesota Press.
  • Ljuštanović, J. (1991). Pripovedač i fantastično: o postmodernom u prozi za decu Vladimira Stojšina i Dubravke Ugrešić. Detinjstvo, 17(3–4), 25–32.
  • Mendlesohn, F. (2008). Rhetorics of fantasy. Wesleyan University Press.
  • Milarić, V. (1967). Vreme kao igračka. Matica srpska.
  • Moretti, F. (2015). Distant reading. Verso.
  • Pražić, M. (1971). Igra kao sloboda: zapisi o detinjstvu i umetnosti. Zmajeve dečje igre; Kulturni centar.
  • Pražić, M. (ур.) (1970). Dečja književnost – šta je to? Zmajeve dečje igre; Kulturni centar.
  • Stanojević, Z. (1981). Kuća koja je pustila koren. Izdavački centar Radničkog univerziteta „Radivoj Ćirpanov“.
  • Вуковић, Н. (1979). Иза граница могућег: фантастично и чудесно у књижевним дјелима за дјецу насталим у периоду између два свјетска рата на српскохрватском језичком подручју. Научна књига.
  • Георгијевски, Х. (2005). Роман у српској књижевности за децу и младе. Змајеве дечје игре.
  • Горки, М., Бељајев, А. Р., Таубер, В. И. (1945). Дајте деци литературу. Ново поколење.
  • Жебељан, П. (ур.) (2007). Мали радио у великом радију. Радио-телевизија Србије.
  • Јаковљевић, М. (2019). Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења (стр. 253 стр.). Матица српска; Филозофски факултет.
  • Карановић, М. (2023). Дело Владимира Стојшина између књижевности за одрасле и књижевности за децу: докторска дисертација. [М. Карановић].
  • Лукић, Д. (1960). Бајка у животу детета. Рад.
  • Опачић, З. (2011). Поетика бајке Гроздане Олујић. Српска књижевна задруга; Учитељски факултет.
  • Панић-Мараш, Ј. (2019). Како се калио Коча. У Часописи за децу: југословенско наслеђе: (1918-1991) (стр. 151-166). Институт за књижевност и уметност.
  • Petrović, U. (2003). Aven i jazopas u Zemlji Vauka. U. Petrović.
  • Полић, С. (2022). Поема у српској књижевности за децу: докторска дисертација [[С. Полић]]. https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:28127
  • Поповић, А. (1961). Девојчица у плавој хаљини. Младо поколење.
  • Поповић, А. (1964). Судбина једног Чарлија. Просвета.
  • Поповић, А. (1968). Гардијски потпоручник Рибанац или Фантазија о цвећкама. Младо поколење.
  • Поповић, З. (1974). Мој краљ тиранин. Нолит.
  • Поповић, З. (1976). Прозор у јесен. Београдски издавачко-графички завод.
  • Пражић, М. (2002). Речи и време. Библиотека Матице српске.
  • Станојевић, З. (1973). Капетан Снип; Упорни Џим. Нолит.
  • Стефановић, М. (1962). Влатко Пиџула. Просвета.
  • Стефановић, М. (1994). Секино сеоце. Ginko; Ginis YU.
  • Стојиљковић, В. (1976). Сијалица од сто коњских снага. Нолит.
  • Стојшин, В. (1978). Биоскоп у кутији шибица. Нолит.
  • Стојшин, В. (1987). Шампион кроз прозор. Просвета.
  • Тодоровић, М. Д. (2003). Вир светова. Чигоја штампа.
  • Тропин, Т. (2023). Англофона фантастика у едицији Плавa птицa: историја једне рецепције. У Англофона научна фантастика код Срба: зборник радова. (стр. 42-56). Алма.