„Провађајмо славу грамофона”: почеци српске дискографије

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Данка Лајић Михајловић , Саша Спасојевић , Драгољуб Давид Покрајац 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MuzikSR.013LM

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Истраживања дискографије с нагласком на социокултурним импликацијама развоја аудиотехнике у оквиру пројекта APPMES конципирана су као етномузикологија примењена у правцу оснаживања сарадњи с ванинституционалним и(ли) аматерским истраживачима, каква се данас афирмишу као „грађанска наука”. Студију зато отвара опсежно поглавље посвећено специфичном организационо-методолошком решењу примењеном у овом истраживању. Различите квалификације и искуства коаутора – етномузиколога у научном звању, аматерског истраживача дискографије који није из академских кругова и доктора рачунарства коме је хуманистика хобистичко поље, представљена су као комплементарни капацитети за проучавање дискографије и основни мотив за тимски рад, али су разматрани и изазови оваквог подухвата, пионирског у српској хуманистици. Као индикација потенцијала који имају сарадње с хобистичким истраживачима, студија подстиче на преиспитивање научних политика, посебно у домену економије научних истраживања и вредновања резултата. Значајан допринос остварен је сликом о дискографији једног сразмерно маргиналног тржишта у контексту светске индустрије плоча. Коначно, као оригиналан прилог националној културној историји, ово истраживање афирмише проучавање грамофонских плоча и стимулише комплексније, мултидисциплинарно сагледавање ефеката интеракције музике и медија.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

грамофонске плоче, плоче на 78 обртаја у минути (о/мин), шелак плоче, индустрија плоча/дискографска индустрија, српска дискографија, The Gramophone Co. / The Gramophone and Typewriter Ltd., E. Berliner’s Gramophone, Gramophone Record, Gramophone Concert Record, примењена етномузикологија, грађанска наука

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Истраживање је резултат рада на пројекту Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society – APPMES (бр. 7750287, 2022–2024), који финансира Фонд за науку Републике Србије, а реализује Музиколошки институт САНУ.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА

• [Александар I, Краљ Србије] 1903. Службени војни лист XXIII/13 (30. 3. 1903).
• Анон. 1877. „Књижевна вест. Пријатељима музике, потраживачима музикалија. Српска књижара Браће М. Поповића у Новоме Саду…” Застава 11 (21. 1. 1877): 4. 
• Анон. 1890. „Београдске вести: Едисонов фонограф у Београду”. Мале новине III/114 (25. 4. 1890).
• Анон. 1900. „Подлистак: Научно писмо”. Застава XXXV/187 (24. 8. 1900): 1–2.
• Анон. 1901. „Прослава Д. Јенка у Српском Краљ. нар. Позоришту”. Позориште XXVI/2 (18. 2. 1901): 13–15. 
• Анон. 1902. „Српски умотвори у преводима”. Српски књижевни гласник VI/6: 1117.
• Анон. 1903. „Београдске вести; позоришне вести”. Мале новине XVIII/13 (13. 1. 1903): 3. 
• Анон. 1909. „Ђорђе Н. Бабић (приликом тридесетогодишњице његовог рада)”. Недеља, II/11 (19. 7. 1909): 15–18.
• Анон. 1910. „Провађајмо славу […] грамофона”. Мали журнал 29. 10. 1910: 4.
• Анон. 1927. „Судбина једног занатлије уметника. Талентовани певач лимарски радник г. Ђорђе Јовановић, чији глас на плочама `Одеон` очарава слушаоце, леми олуке на крову једне београдске грађевине”. Време VII/2165 (29. 12. 1927): 5.
• Андрић, Саво. 1999. „Химне Србије и Црне Горе”. У Ослобођење, независност и уједињење Србије и Црне Горе, прир. Милић Ф. Петровић, Павле Стојковић и Душица Бојић, 247. Београд: Историјски музеј Србије. http://www.njegos.org/heritage/himne.htm.
• Бајић, Исидор. [s. a.]. Песме љубави: за гласовир и певање – композиције Исидора Бајића. Београд: Дворска књижара Мите Стајића. Leipzig: Engelmann & Mühlberg.
• Беговић, Никола. 1885. Српске народне пјесме из Лике и Баније. Загреб: Штампарија Ф. Фишера и др.
• Бинички, Станислав. 1924. Спава мома; По пољу је киша… Београд: Издавачка књижар-ница Геце Кона.
• Бинички, Станислав. [s. a.]. Дует из опере „На уранку”. Сопствено издање аутора.
• Бован, Владимир, прир. 1980. Народна књижевност Срба на Косову – Лирске песме II. Приштина: Јединство.
• Бошковић, Стеван. 1879. Бачванске песме. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија.
• Брзак, Драгомир. 1897. Са Авале на Босфор: Путне белешке Београдског певачког друштва у априлу 1895. године. Београд: Издање и штампа Драгољуба Миросављевића. https://books.google.rs/books?id=MuU7AQAAMAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=falsе . 
• Брзак, Драгомир и Стеван Сремац. 2011. Ивкова слава: слике из нишког живота у пет чинова с певањем (по приповетци написали Драгомир Брзак и Стеван Сремац); музика од Мокрањца, прир. Станиша Војиновић. Београд: Музеј позоришне уметности.
• Брзић, Бошко. 2012. Васа Јовановић, тамбураш, композитор, мелограф и музички педагог. Нови Сад: Тиски цвет.
• Брзић, Бошко. 2022. Биографски речник Шајкашке. Тител: Народна библиотека „Стојан Трумић”.
• Бродил, Јосиф. [s. a.]. Марш Њ. Величанства Краља Петра I: за гласовир у две руке. Београд: Књижара Ернеста Ајхштета (Ernest Eichstaedt). http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3317.
• Васиљевић, Миодраг А. 1960. Народне мелодије лесковачког краја. Београд: Српска академија наука (Посебна издања књига СССХХХ), Музиколошки институт (књига 11), Научно дело.
• Васић, Александар. 2005. „Српски књижевни гласник и национална уметничка музика”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 32–33: 101–116.
• Васић, Александар. 2007. „Дескашев, Стеван”. У Српски биографски речник, књ. 3, ур. Чедомир Попов, 172–174. Нови Сад: Матица српска.
• Васић, Александар. 2011. „Бинички, Мирослава”. У Српска енциклопедија, том I, књ. 2. Нови Сад – Београд: Матица српска, Српска академија наука и уметности и Завод за уџбенике, 164.
• Велика масонска ложа Србије. 2024. „Историјат слободног зидарства у Србији”. https://vmls.org.rs/istorijat-slobodnog-zidarstva-u-srbiji/?lang=sr.
• Веселиновић, Јанко. 1888. „Љубан”. Стражилово 2 (14. 1. 1888): 17–22.      
• Веселиновић, Јанко и Драгомир Брзак. 2004. Ђидо – Слика из сеоског живота у пет чинова с певањем; написали: Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак, музика од Даворина Јенка. Београд: Музеј позоришне уметности. Библиотека Драмска баштина, Коло 11, књига 1.
• Веселиновић, Јанко и Илија Станкојевић. 2004. Потера – комад из српског народног живота у пет чинова (осам слика) с певањем; написали Јанко Веселиновић и Илија Станојевић, музика од Даворина Јенка. Београд: Музеј позоришне уметности.
• Весић, Ивана. 2018. Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата. Београд: Музиколошки институт САНУ. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/5085.
• Весић, Ивана и Весна Пено. 2017. Између уметности и живота. O делатности удружења музичара у Краљевини СХС/ Југославији. Београд: Музиколошки институт САНУ. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/3506.
• Војиновић, Станиша. 2011. „Поговор: Ивкова Слава у драматизацији Стевана Сремца и Драгомира Брзака”, у: Драгомир Брзак и Стеван Сремац, Ивкова слава: слике из нишког живота у пет чинова с певањем, прир. Станиша Војиновић, 212–215. Београд: Музеј позоришне уметности.
• Гагић, Весна и Миомира Ђурђановић. 2015. Библиографија радова Стевана Стојановића Мокрањца. Ниш: Универзитет у Нишу, Универзитетска библиотека „Никола Тесла”.
• Геземан, Герхард. 1925. Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, издао Герхард Газеман. Сремски Карловци: Српска Краљевска академија (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. XII).  
• Грбић, Саватије. 1909. Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд: Српска краљевска академија.
• Грол, Милан. 2004. Из позоришта преткумановске Србије. Спомени савременика о глумачким генерацијама преткумановске Србије, прир. Зоран Т. Јовановић. Београд: Народно позориште.
• Дескашев, Стеван. 1987. „Сеоска лола”. У Посрбе, прир. Петар Марјановић, 241–320. Београд: Нолит.
• Дотлић, Лука. [2022]. „Младеновић Младен.” У Енциклопедија српског народног позоришта. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=7426.
• Дубек, Хуго. 1889. „Свет ће читат песме моје. Песма Змај Јована Јовановића; за певање уз пратњу гласовира сложено од Х. Дубека”. Нови Сад: Српска књижара браће М. Поповића. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1980&m=2#page/8/mode/1up.
• Думнић Вилотијевић, Марија. 2019. Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији. Београд: Чигоја штампа и Музиколошки институт САНУ. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6375.
• Дујовић, Маријана. 2017. Станислав Бинички и његово доба. Београд: Clio.
• Ђурин, Обрад. 1924. „Градином цвеће цветало”. Обрад Ђурин, тенор, уз пратњу тамбураша Милетић (Columbia 89676/23001-F). https://www.youtube.com/watch?v=-dNu7Ng5C4o.
• Ђурић, Хранислав и Александар Васић. 2004. „Бинички, Мирослава (Frieda Blanke)”. Српски биографски речник, књ. 1, ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић и Чедомир Попов, 547–548. Нови Сад: Матица српска.
• Ђурић-Клајн, Стана. 1971. Историјски развој музичке културе у Србији. Београд: Pro Musica.
• Енциклопедија Српског народног позоришта. 2014. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/.
• Игњић, Драган. 2011. „Хајдучија”. Баштина Ужица. https://bastinauzica.weebly.com/106110721112107610911095108011121072.html.
• [Јенко, Даворин]. [s. a.]. Сеоска лола / Seoska lola: „Где си мајко моја мила”. Народно издање Јована Фрајта. Београд. Архив Музиколошког института САНУ, AN 306. 
• Јенко, Даворин. [s. a.]. Песме из комада Ђидо; за гласовир сложио Даворин Јенко. Београд: Краљевска српска дворска књижара Марка М. Марковића. Архив Музиколошког института САНУ, AN 306.
• Калик, Спира. 1903. Споменица Београдског певачког друштва приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. Београд 1903, https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00096_IN610045233|page:5.
• Караџић, Вук Стефановић. 1924/1985. Српске народне пјесме, скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић; књига прва, у којој су различне женске пјесме. Дела Вука Караџића, прир. Владан Недић. Београд: Просвета – Нолит.
• Караџић, Вук Стефановић. 1973. Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књ. I, различне женске пјесме. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
• Кокановић Марковић, Маријана. 2014. Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку. Београд: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности.
• Јовановић, Јелена и Данка Лајић Михајловић (ур.). 2024. Колекција Вујичић. Будимпешта: Музиколошки институт ИЦХН – Истраживачка мрежа „Лоранд Етвеш” – Српски институт. https://vujicsics.zti.hu/sr/zvucni-snimci/. 
• Костић, Страхиња. 2022. „Холтај Карл (Karl Holtei)”. У Енциклопедија српског народног позоришта. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=4708.
• Кудрицкий, Анатолий Викторович, ред. 1992. „Григорович Іван”. У Митці України; Енциклопедичний довідник, 186. Киів: Українська Енциклопедія ім. М. П. Бажана.
• Кузмановић, Владан. 2018. Шабачке песме. Сремски Карловци: Каирос.  
• Лајић Михајловић, Данка. 2003. „Звуци завичаја – Поклон из Америке: колекција старих грамофонских плоча”. Задужбина XV/65: 10.
• Маринковић, Јосиф. 1937. Народне песме за један глас и клавир. Београд. https://www.fmu.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/367.-marinkovic-josif-narodne-pesme-za-jedan-glas-i-klavir-beograd-marinkovic-valcic-1937.pdf.
• Маринковић, Јосиф. 1939. Кола за мушке и мешовите хорове (ред. Миленко Живковић). Београд: Маринковић и Валчић.
• Марјановић, Петар. 2005. Мала историја српског позоришта: XIII–XXI век. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
• Милановић, Биљана. 2014. „Инострано музичко представљање Мокрањца и Београдског певачког друштва као вид културне дипломатије.” У Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914): Иностране концертне турнеје са Београдским певачким друштвом, ур. Биљана Милановић, 13–34. Бeoград: Музиколошки институт САНУ.
• Милановић, Биљана. 2018. Музичке праксе у Србији и формирање националног канона. Београд: Музиколошки институт САНУ. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14899.
• Миловановић, Милан и други. 2023. „Јавни наступи Мијата Мијатовића: од интимне рибље вечере до Ројал Алберт хола.”  Зборник Ма­ти­це срп­ске за сцен­ске умет­но­сти и му­зи­ку 68: 39–60.
• Милошевић, Александра. 2014. Путујућа позоришта у Србији од друге половине XIX века до 1945. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
• Митровић, Милорад Ј. 1919. Песме. Београд: СКЗ.
• Мокрањац, Стеван Стојановић. 1966. Записи народних мелодија, прир. Драгослав Девић. Посебна издања књ. 13, ур. Стана Ђурић Клајн. Београд: Музиколошки институт.
• Музеј позоришне уметности Србије. 2017. Театрослов. https://teatroslov.mpus.org.rs/.
• Музеј позоришне уметности Србије. 2017. Чича Мартин хамалин. https://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=1259.
• Одавић, Риста. 1909. „Народно позориште (одговор критичару)”. Дело: лист за науку, књижевност и друштвени живот 50: 99–107, 246–254.
• Опачић, Зорана. 2018. „Свет наглавачке: неки аспекти карневализације у књижевности за децу.” Научни састанак слависта у Вукове дане 47: Карневализација у српској књижевности, 285–293. Београд: Међународни славистички центар.
• [Павловић, Јевта М.]. 1909. Grammophon: Spisak hrvatskih, bosanskih, srpskih i crnogorskih gramofonskih i zonofonskih ploča; Списак хрватских, босанских, српских и црногорских грамофонских и зонофонских плоча. Београд: Јевта М. Павловић и компанија.
• Павловић, Миливоје. 2007. Српска знамења – звуци, боје, облици. Београд: Чигоја штампа.
• Павловић, Раја. [s. a.]. Српске народне песме = Le chants popilaires serbes : II. Коло. За клавир. Скупио Раја Павловић. Wien: Josef Eberle. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=2418&m=2#page/1/mode/2up.    
• Перић, Ђорђе. 1985. „Уметнички текстови Србских народних песама Корнелија Станковића”. У Корнелије Станковић и његово доба, зборник радова, ур. Димитрије Стефановић, 187–204. Београд: Српска академија наука и уметности.
• Перић, Ђорђе. 2006. „Музичка дела Стевана Ст. Мокрањца на старим грамофонским плочама”. Развитак XLVI/225–226: 139–145.
• Перић, Ђорђе. 2013. „Два столећа постојања и певања популарне староградске поезије српских песника (1793–1993): Поглед на историјат, поетику и периодизацију староградске песме”. Музички талас XIX/42: 2–8.
• Перић, Ђорђе. 2022. „Позоришне песме у драмским представама СНП (1861–1914)”. У Енциклопедија Српског народног позоришта. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14600.
• [Петар I, Краљ Србије]. 1903. Службени војни лист XXIII/13 (5. 9. 1903).
• Петровић, Даница (ур.). 2004. Прво београдско певачко друштво: 150 година. Београд: САНУ – Музиколошки институт САНУ – Галерија САНУ.
• Петровић, Милорад. [s. a.]. Черго моја, чергице, Песма Милорада П. Шапчанина удешена за гласовир. Нови Сад: Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића. http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/3336.
• Петровић, Славољуб. 2014. „Митровић, Душан М. Шабалија.” Српски биографски речник 6, Мар–Миш, гл. ур. Чедомир Попов и Бранко Бешлин, 799. Нови Сад: Матица српска.
• Покрајац, Давид (Драгољуб) и други. 2014. „Комерцијални звучни записи као историо-графска грађа за изучавање историје српског народа до 1945”, Лесковачки зборник 54: 331–348. https://muzejleskovac.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%B1%D1%80.54-LIV-2014.pdf.
• Покрајац, Давид и други. 2024. „Мијат Мијатовић, певач, адвокат и грађанин у свом времену”. Зборник Ма­ти­це срп­ске за сцен­ске умет­но­сти и му­зи­ку 70: 149–172.
• Радичевић, Бранко. 1847. Песме Бранка Радичевића I. Беч: Јерменски манастир.
• Радичевић, Бранко. 1851. Песме Бранка Радичевића II. Беч: Јерменски манастир.
• Радујко, Јадранка и Светозар Раде Радујко. 2013. Позоришна музика: позоришна музика код Срба (1861–1914) с освртом на рад Исидора Бајића у Српском народном позоришту. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине.
• Сиглигети, Еде и Шандор Балаш. 2005. Радничка побуна. Драма у 3 радње с певањем. Превео и за српску позорницу удесио Стеван Дескашев, прир. Олга Марковић. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
• Сковран, Душан. 1971. „Музика за комад с певањем Ивкова слава Стевана Сремца и Драгомира Брзака”. У Зборник радова о Стевану Мокрањцу, ур. Михаило Вукдра-говић, 145–152. Београд: САНУ, Одељење ликовне и музичке уметности.
• Станковић, Корнелије. 2007. Песме за глас и клавир, мушки и мешовити хор. Сабрана дела II, ур. Даница Петровић. Београд – Нови Сад: Музиколошки институт Српске академије наука и уметности и Завод за културу Војводине.   
• Стевановић, Јелица. 2001. „Јанко Веселиновић – Драгомир Брзак ‘Ђидо’ (1892).” У Комендијаши – медаљони из старих српских комедија, прир. Жељко Хубач, 60–62. Београд: Народно позориште.
• Стевановић, Јелица. 2015. „Словенац – утемељитељ српске сценске музике; поводом двоструког јубилеја Даворина Јенка: 100 година од смрти (1914) и 180 година од рођења (1835)”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 53: 139–165.
• Стојковић, Боривоје С. 1979/2013. Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера) II. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
• Стојковић, Боривоје С. 1979/2016. Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера) III. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
• Стојковић, Боривоје С. 1983. Великани српског позоришта. Београд – Ваљево: Српска књижевна задруга – ГИРО „Милан Ракић”.
• Стојковић, Боривоје С. 2022. „Петровић Љубомир Љубинко”. У Енциклопедија српског народног позоришта. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=12718.
• Томашевић, Катарина. 1990. „Музика у позоришном раду Јоакима Вујића”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 6–7: 171–181. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/15101.
• Томашевић, Катарина. 2011. „Прилог за биобиблиографију: Петар Коњовић (1883–1970)”. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 44: 153–164.
• Турлаков, Слободан. 1994. Летопис музичког живота у Београду 1840–1941. Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
• Ујес, Алојз. 1988. Позоришно стваралаштво Јоакима Вујића. Поводом 175-годишњице прве позоришне представе у Срба 24. августа 1813. Београд: САНУ.
• Храниловић, Јован. 1892. „Листићи: српско народно позориште”. Позориште XVII/10 (19. 1. 1892): 2–3.
• Цветко, Драготин. 1952. Даворин Јенко и његово доба. Посебна издања књига CCI, Музиколошки институт књ. 4. Београд: Српска академија наука
• Anděl, Antonín. 1904. „První srbská opera”. Dalibor 26/46 (5. 11. 1904): 2–3.
• Aleksandrović, Vesna. 2007. „Analogni i digitalni zvuk. Digitalizacija gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja iz fonda Narodne biblioteke Srbije”. Преглед Националног центра за дигитализацију 11: 69–77.
• Aleksandrović, Vesna. 2008. “Analog/Digital Sound. National Library of Serbia Digital Collection of 78 Rpm Gramophone Records”. Review of the National Center for Digitization 12: 37–42.
• Barbieri, Marija. 2013. „Ernesto Cammarota (Bari, 23. prosinca 1859. – Zagreb, 28. veljače 1934.)”. Opera.hr.  https://opera.hr/index.php?p=article&id=2984.
• Bejrowski, Piotr. 2024. „Stanisław Moniuszko: Founder of the Polish National Opera”. Polish History. Muzeum Historii Polski. https://polishhistory.pl/stanislaw-moniuszko-founder-of-the-polish-national-opera/. 
• Belchior, Susana. 2013. “Sinkler Darby’s 1900 Expedition for the Gramophone Company in Portugal”. The Lindström Project: Contributions to the History of the Record Industry Vol. 5:  15–24.
• Blagajić, Kamilo. 1886. Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić. Zagreb: Komisionalna naklada akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). https://sr.wikisource.org/wiki/Hrvatske_narodne_pjesme_i_pripoviedke_iz_Bosne
• Bulić, Dario. 1980. Diskografija u Jugoslaviji od 1918. do 1941. Diplomski rad. Muzička akademija Univerziteta u Zagrebu, https://katalog.kgz.hr/pagesresults/bibliografskiZapis.aspx?&currentPage=1&searchById=10&sort=0&spid0=10&spv0=Buli%C4%87%2C+Dario&xm0=1&selectedId=129006453.
• Borwick, John and Stanley Sadie. 1981. The History of Gramophone Recording. London: Macmillan.
• Čavka, Željka i Redakcija. 2002. „Grund, Arnošt”. Hrvatski biografski leksikon (1983–2023), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. https://hbl.lzmk.hr/clanak/grund-arnost.
• Detelić, Mirjana. 2009. „Epska hidronimija”. Ономатолошки прилози XIX—XX, 449–521. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику. 
• ECSA – European Citizen Science Association. 2015. Ten Principles of Citizen Science. https://www.ecsa.ngo/2016/05/17/10-principles-of-citizen-science/.
• Gaisberg, Fred. 2010a. “The Fred Gaisberg diaries, Part 1: USA & EUROPE (1898–1902)”, ed. Hugo Strötbaum. https://recordingpioneers.com/docs/GAISBERG_DIARIES_1.pdf.
• Gaisberg, Fred. 2010b. “The Fred Gaisberg diaries, Part 2: Going East (1902–1903)”, ed. Hugo Strötbaum. https://recordingpioneers.com/docs/GAISBERG_DIARIES_2.pdf.
• Grammophon Orientalisches Platten – Verzeichniss. 1903.
• Gramophone Record Catalogue. 1901. London: Harrison & Sons.
• Gronow, Pekka and Ilpo Saunio. 1998. An International History of the Recording Industry. London: Cassel.
• Gronow, Pekka and Risto Pekka Pennanen. 2022. “Zagreb, London, Berlin, New York: The Origins of the Record Industry in Croatia (1902–1939).” Arti musices 53(2): 219–236.
• Hatze, Josip. 2024. Hrvatski biografski leksikon (1983–2024), mrežno izdanje. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža. https://hbl.lzmk.hr/clanak/hatze-josip.
• Jones, Geoffrey. 1985. “The Gramophone Company: An Anglo-American Multinational, 1898–1931”. The Business History Review 59(1): 76–100.
• Kelly, Alan, Peter Adamson and John Milmo. 2021. “The Gramophone Company Limited Unlettered Matrix Series Recorded by F. W. Gaisberg (1898–1900). Compiled and Edited by Alan Kelly, January 2001; With additions and amendments by Peter Adamson and John Milmo, April 2021”. https://www.gramophonecompanydiscography.com/PDF/UNLET%20(revised).pdf.
• Kokanović Marković, Marijana. 2022. „Jovan Ivanišević u krugu svojih savremenika”. U Crnogorske muzičke godišnjice, ur. Nataša Đačić Božić, 9–32. Kotor: Kotorart.
• Kokanović Marković, Marijana. 2016. „Davorin Jenko na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1861–1914): Recepcija komada s pevanjem Seoska lola”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 83–102. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.
• Kraker, Velimir i Ivan Mirnik. 2014. „Zvučni zapisi vojne glazbe u Hrvatskoj.” Rukopis. https://www.academia.edu/30662289/Velimir_KRAKER_and_Ivan_MIRNIK_Zvu%C4%8Dni_zapisi_vojne_glazbe_u_Hrvatskoj_Recordings_of_Military_Bands_in_Croatia_Zagreb_2014.
• Kunej, Drago. 2014a. „Leto 1908 – začetek diskografije slovenske glasbe?” Traditiones 43(2): 51–73.
• Kunej, Drago. 2014b.  “Intertwinement of Croatian and Slovenian Musical Heritage on the Oldest Gramophone Records”. Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i fokloristiku 51/1: 131–152.
• Kunej, Drago. 2017. “78 rpm records as a source for ethnomusicology and folklore research: experiences from Slovenia”. In Historical Sources of Ethnomusicology in Contemporary Debate, eds. Susanne Ziegler et al., 33–49. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.
• Lajić Mihajlović, Danka. 2022. “Every village had bagpipes… and then the accordeons arrived. The Influence of Multipart Instruments on Textural Transformations of Serbian Traditional Instrumental Music”. In Playing Multipart Music. Solo and Ensemble Traditions in Europe. European Voices IV, eds. Ulrich Morgenstern and Ardian Ahmedaja: 29–56. Wien–Köln: Böhlau Verlag.
• Lajić Mihajlović, Danka i Bojana Radovanović. 2025. [u štampi]. „Rana diskografija u kulturnom ekosistemu Srbije: remedijacija ciklusa pesama Mijatovke.“ U Rana domaća diskografska industrija: Edison Bell Penkala, Elektroton i Jugoton, ur. Naila Ceribašić, Dora Dunatov i Jelka Vukobratović. Zagreb-Ljubljana: Institut za etnologiju i folkloristiku-Filozofski fakultet Sveučilišta u Ljubljani.
• Logan, Robert K. 2024. “Understanding McLuhan and His Use of Double Entendre in His One-Liners: The Medium is the Message, The User is the Content, The Medium is the Massage, The Medium is the Mass Age, The Medium is the Mess Age and The Global Village: A Probe”. New Explorations: Studies in Culture and Communication 4(1). https://jps.library.utoronto.ca/index.php/nexj/article/view/43144.
• Maglov, Marija. 2022. Medijski obrt u muzici: produkcija i recepcija muzike u kontekstu medijske kulture u 20. veku. Doktorska disertacija. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/13718.
• McLuhan, Marshall and Quentin Fiore. 1967. The Medium is the Massage. New York: Ginko Press.
• Milošević, Georgije. 2009. „Porodica Prita”. U Cincari (Aromuni) u južnom Banatu, ur. Svetlana Nikolin i dr, 67–69. Pančevo: Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res”.
• Milovanović, Milan. 2009. “Distribution of Carl Lindstrom products in Serbia”. In Beiträge zur Geschichte der Schallplattenindustrie / Contributions to the history of the record industry Vol. 1, eds. Pekka Gronow and Christiane Hofer, 59–72. Wien: Gesellschaft für Historische Tonträger.
• Mitrović, Goran. 2016. „Milkina kuća na kraju” – pesma o zabranjenoj ljubavi Omer-paše Latasa”. https://www.bastabalkana.com/2016/12/milkina-kuca-na-kraju-pesma-o-zabranjenoj-ljubavi-omer-pase-latasa/.
• Möller, Torger, Peter van den Besselaar and Charlie Mom. 2022. “What is researcher independence and how can it be measured?” In 26th International Conference on Science and Technology Indicators, eds. N. Robinson-Garcia, D. Torres-Salinas and W. Arroyo-Machado. https://www.researchgate.net/publication/363452712_What_is_researcher_independence_and_how_can_it_be_measured.
• Perkins, John F., Alan Kelly and John Ward. 1976. “On Gramophone Company Matrix Numbers,. 1898 to 1921”. Record Collector 23(3–4): 51–90.
• Perković, Ivana. 2008. “Musical Culture or/and Lost Memories. Serbian students at Conservatory of Gesellschaft der Musikfreunde in Vienna”. In Musical Culture & Memory, eds. Tatjana Marković and Vesna Mikić, 47–58. Musicological Studies: Proceedings No. 2. Belgrade: Faculty of Music, University of Arts in Belgrade.
• Petrović, Veroslava. 1976. Scenska muzika na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu 1868–1914, Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije.
• Strötbaum, Hugo. 2024a. “Frederick William Gaisberg („Fred“) 1873–1951”. https://www.recordingpioneers.com/RP_GAISBERG1.html.
• Strötbaum, Hugo. 2024b. “William Sinkler Darby 1878–1950”. https://www.recordingpioneers.com/RP_DARBY1.html.
• Tomašević, Katarina. 2016a. „Davorin Jenko (1835–1914): ‘naš znameniti stranac’. Sećanje na kompozitora srpske himne Bože, pravde, povodom stogodišnjice smrti”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 131–135. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.
• Tomašević, Katarina. 2016b. „Davorin Jenko i Stevan St. Mokranjac. Biografski fragmenti. Prilog kulturi sećanja”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 39–55. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/14623.
• UNESCO ICH. 2024. Text of the Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage; https://ich.unesco.org/en/convention.
• Ceribasić, Naila, David Pokrajac and Saša Spasojević. 2024. “How to Assemble a Reliable Discography from Particles of Information: The Example of Elektroton Record Company”. ARSC Conference, St. Paul, MN, May 2024.
• Vesić, Ivana. 2016. „Davorin Jenko (1835-1914): fragmenti iz života poznatog kompozitora”. U Davorin Jenko (1835–1914). Prilozi za kulturu sećanja, ur. Katarina Tomašević, 137–140. Beograd: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti; Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine u Republici Srbiji. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/6617.
• Tihomir Vujičić / Vujicsics Tihamer. 2020. Muzičke tradicije južnih Slovena u Mađarskoj / A Magyarországi Délszlávok zenei hagyományai / Musical Traditions of South Slavs in Hungary, prir. Pal Richter, Jelena Jovanović i Danka Lajić Mihajlović. Budapest: BTK Zenetudományi Intézet – Hagyományok Háza – Szerb Intézet – Vujicsics Egyesület.
• Zajc, Ivan, l. 1899. Nova zbirka pjesama: (XXIV.): za jedan glas uz pratnju glasovira. Zagreb: Matica hrvatska – Naklada knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch).
• Zlatanović, Sanja. 2008. “The Literary Opus of Bora Stanković and the Construction of a Local Identity”. Ethnologia Balkanica 12: 147–166.