ДАНТЕОВА АСТРОПОЕТИКА – „PROEMIO“ „НОВОГ ЖИВОТА”

ЗВЕЗДЕ :  књижевна, језичка, уметничка и културна астропоетика 2024, (237-247)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Марија М. ПЕЈИЋ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Zvezde24.237P

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У време када Данте почиње да ствара своја дела у западном свету долази до јаке тежње да се знања о звездама наслеђена из антике измире с постулатима нове хришћанске доктрине: њихов фолклористички аспект бива потиснут готово у потпуности, а примењивањем рационалних метода „нове” науке астологија постаје regina scientiarum, будући кадра да протумачи Божје промисли којe до човека стижу путем звезда. Данте ће ова становишта ремоделовати према потребама властите поетике. Овај рад има за циљ да понуди општи увид у песникова младалачка астрономско-астролошка схватања и подробније представи начин на који он приступа процесу преобликовања поменутих елемената. Будући да до тога долази већ у његовом Новом животу, посебна пажња биће посвећена првом поглављу овог дела. Пажљивом анализом нумерологије, датирања, хороскопа и сл, сагледаћемо на који начин се песник служи знањима о звездама надасве при грађењу ликова младог Дантеа и госпе Беатриче. Премда се у Новом животу назиру тек обриси песникове потоње космогонијске мисли из Комедије – где су небеса појмљена као израз савршенства Божје вештине  која подарује форму материји, а звезде оруђе оплемењене врлином коју зраче путем светлости – испитивањем њихових функција у делу покушаћемо да представимо на који начин они постају својеврсни „темељ” текста, одређујући га како на формално-структурном, тако и на плану значења.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Данте, звезде, астрономија, астрологија, Нови живот, нумерологија, зодијак

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОРИ
  • Алигијери 1943: D. Aligijeri, Pakao, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Алигијери 1960: D. Alighieri, Questio de Aqua et Terra, in: (a c. E. Pistelli) Le Opere di Dante vol. 1, Firenze: Società Dantesca Italiana.
  • Алигијери 1960а: D. Aligijeri, Raj, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Алигијери 1961: D. Aligijeri, Čistilište, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Алигијери 1980: D. Alighieri, Convivio (a c. P. Cudini), Milano: Garzanti.
  • Алигијери 1999: D. Alighieri, Vita nova (a c. L. Carlo Rossi), Milano: Mondadori.
  • Алигијери 2003: D. Alighieri, La Divina commedia, Milano: BUR. Алигијери 2006: D. Aligijeri, Novi život, Beograd: Rad.
ЛИТЕРАТУРА
  • Бејкон 1964: R. Bacon, Opus Majus, Frankfurt: Minerva.
  • Бертолучи Пицорусо 2012: V. Bertolucci Pizzorusso, «Vita Nova» nella cronologia dantesca. Nuove considerazioni, in: (a c. F. Benozzo et al.) Culture, livelli di cultura e ambienti nel Medioevo occidentale. Roma: Aracne, 1–23. Бокачо 1995: G. Boccaccio, Trattatello in laude di Dante, Milano: Garzanti.
  • Бол, Безолд 2011: F. Boll, C. Bezold, Le stelle. Credenza e interpretazione, Torino: Bollati Boringhieri.
  • Валоне 1970-78: A. Vallone, Beatrice, in: Enciclopedia dantesca, Roma: Istituto della Enciclopedia italiana.
  • Дејвис 2024: C. E. Davis, Pronoia: The Stoic Providence, London: Austin Macauley Publishers.
  • Д’Онофрио 2006: M. D’Onofrio, Primavera e nobiltà. La figura di Maggio nel Medioevo, Roma:Gangemi.
  • Гарфањини 1978: G.C. Garfagnini, Cosmologie medievali, Torino, Loescher.
  • Гарфањини 1978а: G.C. Garfagnini, Il XIII secolo: il cosmo aristotelico, in: id, Cosmologie medievali, Torino, Loescher, 201– 316.
  • Јамил Рагеп 2001: F. Jamil Ragep, Freeing Astronomy from Philosophy: An Aspect of Islamic Influence on Science, in: Osiris: Science in Theistic Contexts: Cognitive Dimensions vol. 16, Chicago: The University of Chicago Press.
  • Капасо, Табарон 1970-78: I. Capasso, G. Tabarron, Astrologia, in: Enciclopedia dantesca, Roma: Istituto della Enciclopedia italiana.
  • Капела 2003: M. Capella, De Nuptiis Philologiae et Mercurii, Milano: Bompiani.
  • Караџић, Даничић (прев.) 1974: Vuk Stefanović Karadžić, Đura Daničić, Biblija, sveto pismo starog i novog zaveta, Beograd: Biblijsko društvo.
  • Кун 1972: T.S. Kuhn, La rivoluzione copernicana. L’astronomia planetaria nello sviluppo del pensiero occidentale, Torino: Einaudi. Курцијус 1971: E. R. Curtius, Evropska književnost i latinsko srednjovjekovlje, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Лили 2018: W. Lilly, Astrologia cristiana, Lugano: Agorà & Company.
  • Маралди 2015: E. Maraldi, Le stelle di Beatrice, astronomia e astrologia nella „Vita nova”, Bologna: AMSB.
  • МекКласки 1998: S. C. McCluskey, Astronomies and Cultures in Early Medieval Europe, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Педерсен 1993: O. Pedersaen, Early Physics and Astronomy, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Птоломеј 1985: C. Tolomeo, Le previsioni astrologiche. Tetrabiblos, Roma: Fondazione Lorenzo Valla.
  • Скорано 2007: L. Scorrano, Beatrice, in: Quaderni d’italianistica vol. XXVIII, n. 2, Chicago: Iter, 5–30.