Наслеђе 58 (2024) [149-160]
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра В. Чебашек Нешковић 
DOI: 10.46793/NasKg2458.149CN
САЖЕТАК /ABSTRACT:
Основна намера рада јесте аналитичко раслојавање садржине студије Мој добри отац: живот са његовом прошлошћу Беате Ниман. Ауторка студије је кћерка Бруна Затлера, шефа Гестапоа и злочинца Другог светског рата, који је, поред многобројних звер- става, руководио операцијом убијања жена и деце у душегупкама у Београду (1942–1944). Уочавајући празнине и нелогичности у својим сећањима, ауторка започиње процес истраживања о оцу у намери да напише његову биографију. Беатин наратив сучељава прошлост са садашњошћу, као и породичну креирану прошлост са потенцијалним породичним наслеђем. Осим тога, бавећи се исто- ријом, чињеницама, доказима, отац постаје предмет својеврсне кћеркине истраге. Почевши од деконструкције (Беатиних) сећања, најпре је истакнута прошлост Бруна Затлера. Биће дати увиди у ауторкине процесе истраживања којима се доспело до разоткри- вања историјске и породичне истине о Затлеру. Истраживање неће бити стриктно фиксирано на лик Бруна Затлера, будући да наратив као такав даје простор истраживању психолошких аспеката личности саме Беате Ниман. На рачун реченог, али и у вези са самим наративом, биће тематизовани односи историје и прошлости, функције сећања, домети траума, аспекти (ауто)- биографије, као увиди у постојање двоструког сведочења и двоструког истражног поступка на нивоу наратива као целине.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
Холокауст, сећање, траума, сведочење, истрага, Бруно Затлер
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
- Albvaš 2015: М. Албваш, Колективно и историјско памћење, у: Колективно сећање и политике памћења, прир. Михаил Сладачек, Јелена Васиљевић, Тамара Петровић Трифуновић, Београд: Завод за уџбенике, Институт за филозофију и друштвену теорију, 29–59.
- Asman 2011: А. Асман, Дуга сенка прошлости, Београд: Библиотека XX век.
- Asman 2015: А. Асман, Сећање, индивидуално и колективно, у: Колективно сећање и политике памћења, прир. Михаил Сладачек, Јелена Васиљевић, Тамара Петровић Трифуновић, Београд: Завод за уџбенике, Институт за филозофију и друштвену теорију, 71–86.
- Bernard-Donalds, Glejzer 2001: M. Bernard-Donals and R. Glejzer (eds.), Witnessing the Disaster: Essays on Representation and the Holocaust, Madison: The University of Wisconsin Press.
- Bošković 2004: Д. Бошковић, Иследник, сведок, прича. Истражни поступци у Пешчанику и Гробници за Бориса Давидовича Данила Киша, Београд: Плато.
- Drndić 2018: Д. Дрндић, Sonnenschein, Нови Сад: Академска књига.
- Karut 1996: C. Caruth, Unclaimed Experience: Trauma, Narrative, and History, Baltimore: The Johns Hopkins University Press.
- Kuljić 2006: Т. Куљић, Култура сећања. Теоријска објашњења употребе прошлости, Београд: Чигоја.
- Laub, Hamburger 2017: D. Laub, A. Hamburger, Introduction, in D. Laub, A. Hamburger (Eds.), Psychoanalysis and Holocaust Testimony: Unwanted Memories of Social Trauma, New York: Routledge, 1-16.
- Manošek 2017: В. Маношек, Холокауст у Србији, Београд: Службени лист СРЈ, Draslar Partner.
- Niman 2012: Беата Ниман, Мој добри отац: живот са његовом прошлошћу, Београд: Службени гласник.
- Sladaček 2015: М. Сладачек и др., Предговор, у: Колективно сећање и политике памћења, прир. Михаил Сладачек, Јелена Васиљевић, Тамара Петровић Трифуновић, Београд: Завод за уџбенике, Институт за филозофију и друштвену теорију, 7–25.
- Sulejman 2006: S. Rubin Suleiman, Crises of memory and the Second World War, Harvard: University Press.
- Felman 1992: S. Felman, Testimony Crises of Witnessing in Literature, Psychoanalysis and History, New York: Routledge.
- Hačion 1996: Л. Хачион, Поетика постмодернизма: историја, теорија, фикција, Београд: Светови.
- Herš 1997: M. Hirsh, Family Frames: Photography, Narrative, and Postmemory, Harvard: University Press
- Herš 2011: М. Херш, Генерација постсећања, Поља, год. 56, бр. 469, мај-јун 2011, 149–169.
- Cvijović Javorina 2013: И. Цвијовић Јаворина, Тријумф, траума и овладавање прошлошћу, ЧСП, бр. 2, Загреб: Хрватски институт за повијест, 345–369.