Dragana Lisić, Dete i Aušvic na filmu: „La Vita è Bella“ (1997) i „The Boy in the Striped Pujamas“ (2008)

Dete, Kultura, Obrazovanje (2024), str. 155-166

 

AUTOR / AUTHOR(S): Dragana Lisić

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/DKO24.09DL

SAŽETAK / ABSTRACT:

Rad se bavi filmovima La vita è bella R. Beninjija i The Boy in the Striped Pyjamas M. Hermana, u kojima glavne uloge imaju deca, a oba se bave Holokaustom i Aušvicom. Dok Beninjijev film prati jevrejskog dečaka Đozua i roditelje kroz borbu za opstanak u logoru, Hermanov film pruža kontrastiranu sliku – jevrejskog dečaka Šmula, žicom odeljenog od Bruna, sina naciste, kom brige zadaje manjak prijatelja u novom domu, uz logor. Element koji povezuje ova dva filma, svojstven deci, jeste igra – Đozuov otac boravak u logoru predstavlja kroz igru, ne bi li sina što više zaštitio od užasa i život učinio smislenijim, a dvojica dečaka, iako raz- ličitih nacionalnosti, uspevaju da se igrom sprijatelje i zbrišu nepremo- stive razlike, zadate ratom i antisemitizmom, pri čemu Bruno, prešavši tu granicu, strada, usled tragičke krivice. Na primeru dvaju filmova koje dele dve decenije, uočava se kako se menja pogled na Holokaust i na decu uopšte. Kroz Brunovu sestru Gretel, jasno je kako nacistička propaganda utiče na nerazvijenu dečju svest, daje se uvid u same klice rađanja mržnje, nekritički usvojene od starijih autoriteta. Stoga se mogu izvesti zaključci kakve metode indoktrinacije nikako ne smeju biti deo obrazovnog sistema, a, sa druge strane, kako današnjoj deci pričati o holokaustu, na ilustrativnim prime- rima njihovih vršnjaka sa kojima mogu da se identifikuju i empatišu, te da neguju kulturu sećanja.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

dečja igra, film, Holokaust, La vita è bella, The Boy in the Striped Pyjamas

LITERATURA / REFERENCES:

Izvori
  • Benigni, R. (1997). La vita è bella.
  • Herman, M. (2008). The Boy in the Striped Pyjamas.
Literatura
  • Arsenijević, O., Arsenijević, J. i Perić, N. (2023). Učenje o Holokaustu sa ciljem razvoja kritičkog mišljenja mladih. U Ž. Radosavljević, D. Tančić i V. Rjapuhina (ur.): Stra- danje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije (str. 57–67). Beo- grad: Fakultet za poslovne studije i pravo – Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union – Nikola Tesla”. Leposavić: Institut za srpsku kul- turu Priština.
  • Brković, A. (2011). Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za razvoj zaposlenih u obrazovanju.
  • Diklić, K. i Čubrilo, T. (2022). Edukacija o Holokaustu u osnovnoj školi. U Ž. Radosa- vljević, D. Tančić i V. Rjapuhina (ur.): Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na terito- riji bivše Jugoslavije (str. 120–141). Beograd: Fakultet za poslovne studije i pravo – Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union – Nikola Tesla”.
  • Feri, A. (2023). Dizajniranje empatije kod djece: Multidisciplinarna analiza priče Sto i jedan dalmatinac u knjizi, filmu, animaciji i kroz vještačku inteligenciju. U M. Gru- jić i K. Olah (ur.): Film i književnost 2.0, Knjiga sažetaka, 156.
  • Fulkinjoni, E. (1980). Civilizacija slike. Prevod Borivoj Kaćura. Beograd: Institut za film. Gray, M. (2014). The Boy in the Striped Pyjamas: A Blessing or Curse for Holocaust Education? Holocaust studies, A Journal of Culture and History, 20(3), 109–136.
  • Janković, A. (2014). Holokaust u pop kulturi. U M. Nikolić (ur.): Identitet i sećanja (str. 1–8). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti.
  • Jerković, I. i Zotović, M. (2010). Razvojna psihologija. Novi Sad: Futura publikacije.
  • Ješić, F. (2023). Igrom protiv svakog zla: jedna moguća paralela između pripovetke Igre Antonija Isakovića i filma Život je lep Roberta Beninjija. U M. Grujić i K. Olah (ur.): Film i književnost 2.0, Knjiga sažetaka, 69.
  • Krstić, D. (2019). Konstruktivna uloga igre u razvoju dece predškolskog uzrasta. Pedago- gija, 4, 405–423.
  • Martinović, Ž. (2018). Holokaust na filmu. Matica crnogorska, 74, 493–520.
  • Mevorah, V. (2022). Kako pripovedati Holocaust (na filmu)? Od istorije do komunikacije. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 41, 43–58.
  • Rapajić, S. (1997). Dečja igra – začetak dramske igre. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 1, 187–195.
  • Roić, S. (2016). Holokaust u književnosti za djecu. Detinjstvo, 42(1), 3–9.
  • Stojanović, A. (2022). Učenje posle Aušvica: Holokaust u književnosti za decu na primeru romana Dečak u prugastoj pidžami Džona Bojna. U K. Melić, M. Nešić Pavković i D. Bošković (ur.): Holokaust, sećanje, kultura I (str. 255–267). Kragujevac: Filolo- ško-umetnički fakultet.
  • Stojanović, D. (2017). Educational Turn in Art: Turning art into the production of a new knowledge. Zbornik radova Akademije umetnosti, 5, 56–64.
  • Suleiman, S. (2006). Crises of Memory and the Second World War. Harvard University Press. Surio, E. (1970). Osnovne osobine filmskog sveta. U D. Stojanović (ur.): Filmske sveske,
  • 3(1), 38–52. Beograd: Institut za film.
  • Todić, M. (2015). Moderno dete i detinjstvo. Beograd: Službeni glasnik.
  • Todorović Vasić, J. (2020). Brunova percepcija Jevreja u romanu Dečak u prugastoj pidžami Džona Bojna. U D. Bošković i Č. Nikolić (ur.): Jevreji, II(1) (str. 381–390). Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • Volk, M. (2001). Umetnost u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
  • Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 5, 371–380.