Драгана Лисић, Дете и Аушвиц на филму: „La Vita è Bella“ (1997) и „The Boy in the Striped Pujamas“ (2008)

Дете, Култура, Образовање (2024), str. 155-166

 

АУТОР / AUTHOR(S): Драгана Лисић

Download Full Pdf    

DOI: 10.46793/DKO24.09DL

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Рад се бави филмовима La vita è bella Р. Бенињија и The Boy in the Striped Pyjamas М. Хермана, у којима главне улоге имају деца, а оба се баве Холокаустом и Аушвицом. Док Бенињијев филм прати јеврејског дечака Ђозуа и родитеље кроз борбу за опстанак у логору, Херманов филм пружа контрастирану слику – јеврејског дечака Шмула, жицом одељеног од Бруна, сина нацисте, ком бриге задаје мањак пријатеља у новом дому, уз логор. Елемент који повезује ова два филма, својствен деци, јесте игра – Ђозуов отац боравак у логору представља кроз игру, не би ли сина што више заштитио од ужаса и живот учинио смисленијим, а двојица дечака, иако раз- личитих националности, успевају да се игром спријатеље и збришу непремо- стиве разлике, задате ратом и антисемитизмом, при чему Бруно, прешавши ту границу, страда, услед трагичке кривице. На примеру двају филмова које деле две деценије, уочава се како се мења поглед на Холокауст и на децу уопште. Кроз Брунову сестру Гретел, јасно је како нацистичка пропаганда утиче на неразвијену дечју свест, даје се увид у саме клице рађања мржње, некритички усвојене од старијих ауторитета. Стога се могу извести закључци какве методе индоктринације никако не смеју бити део образовног система, а, са друге стране, како данашњој деци причати о холокаусту, на илустративним приме- рима њихових вршњака са којима могу да се идентификују и емпатишу, те да негују културу сећања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

дечја игра, филм, Холокауст, La vita è bella, The Boy in the Striped Pyjamas

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Benigni, R. (1997). La vita è bella.
  • Herman, M. (2008). The Boy in the Striped Pyjamas.
Литература
  • Arsenijević, O., Arsenijević, J. i Perić, N. (2023). Učenje o Holokaustu sa ciljem razvoja kritičkog mišljenja mladih. U Ž. Radosavljević, D. Tančić i V. Rjapuhina (ur.): Stra- danje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije (str. 57–67). Beo- grad: Fakultet za poslovne studije i pravo – Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union – Nikola Tesla”. Leposavić: Institut za srpsku kul- turu Priština.
  • Brković, A. (2011). Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za razvoj zaposlenih u obrazovanju.
  • Diklić, K. i Čubrilo, T. (2022). Edukacija o Holokaustu u osnovnoj školi. U Ž. Radosa- vljević, D. Tančić i V. Rjapuhina (ur.): Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na terito- riji bivše Jugoslavije (str. 120–141). Beograd: Fakultet za poslovne studije i pravo – Fakultet za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union – Nikola Tesla”.
  • Feri, A. (2023). Dizajniranje empatije kod djece: Multidisciplinarna analiza priče Sto i jedan dalmatinac u knjizi, filmu, animaciji i kroz vještačku inteligenciju. U M. Gru- jić i K. Olah (ur.): Film i književnost 2.0, Knjiga sažetaka, 156.
  • Fulkinjoni, E. (1980). Civilizacija slike. Prevod Borivoj Kaćura. Beograd: Institut za film. Gray, M. (2014). The Boy in the Striped Pyjamas: A Blessing or Curse for Holocaust Education? Holocaust studies, A Journal of Culture and History, 20(3), 109–136.
  • Janković, A. (2014). Holokaust u pop kulturi. U M. Nikolić (ur.): Identitet i sećanja (str. 1–8). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti.
  • Jerković, I. i Zotović, M. (2010). Razvojna psihologija. Novi Sad: Futura publikacije.
  • Ješić, F. (2023). Igrom protiv svakog zla: jedna moguća paralela između pripovetke Igre Antonija Isakovića i filma Život je lep Roberta Beninjija. U M. Grujić i K. Olah (ur.): Film i književnost 2.0, Knjiga sažetaka, 69.
  • Krstić, D. (2019). Konstruktivna uloga igre u razvoju dece predškolskog uzrasta. Pedago- gija, 4, 405–423.
  • Martinović, Ž. (2018). Holokaust na filmu. Matica crnogorska, 74, 493–520.
  • Mevorah, V. (2022). Kako pripovedati Holocaust (na filmu)? Od istorije do komunikacije. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 41, 43–58.
  • Rapajić, S. (1997). Dečja igra – začetak dramske igre. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 1, 187–195.
  • Roić, S. (2016). Holokaust u književnosti za djecu. Detinjstvo, 42(1), 3–9.
  • Stojanović, A. (2022). Učenje posle Aušvica: Holokaust u književnosti za decu na primeru romana Dečak u prugastoj pidžami Džona Bojna. U K. Melić, M. Nešić Pavković i D. Bošković (ur.): Holokaust, sećanje, kultura I (str. 255–267). Kragujevac: Filolo- ško-umetnički fakultet.
  • Stojanović, D. (2017). Educational Turn in Art: Turning art into the production of a new knowledge. Zbornik radova Akademije umetnosti, 5, 56–64.
  • Suleiman, S. (2006). Crises of Memory and the Second World War. Harvard University Press. Surio, E. (1970). Osnovne osobine filmskog sveta. U D. Stojanović (ur.): Filmske sveske,
  • 3(1), 38–52. Beograd: Institut za film.
  • Todić, M. (2015). Moderno dete i detinjstvo. Beograd: Službeni glasnik.
  • Todorović Vasić, J. (2020). Brunova percepcija Jevreja u romanu Dečak u prugastoj pidžami Džona Bojna. U D. Bošković i Č. Nikolić (ur.): Jevreji, II(1) (str. 381–390). Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
  • Volk, M. (2001). Umetnost u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
  • Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 5, 371–380.