ЈЕЗИЧКИ ОБРТ ОД ЏОРЏА ОРВЕЛА ДО КАЈИЦЕ МИЛАНОВА

ГОДИШЊАК МЕЂУНАРОДНЕ ФИЛОЗОФСКЕ ШКОЛЕ ФЕЛИКС РОМУЛИЈАНА 2023.   (стр. 75-83)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Душко Прелевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR24.17DP

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Као што је познато, Карл Маркс је у 11. тези о Лудвигу Фојербаху писао да филозофи треба да мењају свет, а не само да га интерпретирају. Ипак, он је по свој прилици пропустио да каже да се и интепретацијом може у неком смислу мењати „свет“, пре свега онај део који се односи на друштвену стварност. Каснији след догађаја је и те како потврдио ову тезу, имајући у виду да је политичка и идеолошка борба за правилно разумевање историје или постављање одговарајућег система вредности у доброј мери зависила од тога који ће се дискурс наметнути. У књижевности је ову појаву веома лепо обрадио Џорџ Орвел, а нешто после Орвела је и Кајица Миланов износио у емиграцији занимљиве увиде по овом питању. У раду ће се укратко прокоментарисати релевантна места из опуса ова два аутора.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

филозофија, књижевност, језик. интерпретација, свет

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Bergmann, Gustav. (1964). Logic and Reality. Madison: The University of Wisconsin Press.
  • Bernajs, Edvard. (2014). Propaganda: Stvaranje javnog mnjenja. Beograd: Ammonite.
  • Orvel, Džordž. (1984). 1984. Beograd: BIGZ.
    • (2012). U borbi za vazduh. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2014). Kataloniji u čast. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2016). „Sloboda govora (odlomak)“. U: Radmilović (prir.), Džordž Orvel: U utrobi kita: eseji, priče, članci. Beograd: LOM.
    • (2021). Niko i ništa u Parizu i Londonu. Beograd: Otvorena knjiga.
    • (2022). „Sputavanje pisane reči“. U: Dž. Orvel (prir.), Knjige ili cigarete. Beograd: Ukronija, str. 25‒45.
  • Orwell, George. (1972). „The Freedom of the Press“. Times: Literary Supplement, September 15, 1972, link: https://www.orwellfoundation.com/the- orwell-foundation/orwell/essays-and-other-works/the-freedom-of-the-press/
  • Prelević, Duško. (2009). „Vilijamsonova kritika filozofskog ekscepcionalizma“. Theoria 52/3: 99–119.
    • (2010). „Aktuelnost jezičkog obrta u savremenoj filozofiji“. U: Mišić- Ilić and V. Lopičić (prir.), Jezik, književnost, promene: jezička istraživanja, Niš: Univerzitet u Nišu, str. 363–372.
    • (2021). „Le Bonova psihologija gomile i postistina“. Theoria 64 (1): 149‒160.
  • Rorty, Richard (ed.). (1967). The Linguistic Turn: Essays in Philosophical Method. Chicago: University of Chicago Press.
  • Russell, Bertrand. (1920). The Practice and Theory of Bolshevism. London: George Allen & Unwin Ltd.
    • (1922). Free Thought and Official Propaganda. London: Watts &
    • (1939). „The Role of Intellectual in the Modern World“. American Journal of Sociology 44(4): 491‒498.
  • Soames, Scott. (2003). Philosophical Analysis in the Twentieth Century (vol. 1 and II). Princeton and Oxford: Princeton University Press.
  • Stevenson, Charles Leslie. (1938). „Persuasive Definitions“. Mind 47: 331‒350.
  • Strol, Ejvrum. (2005). Analitička filozofija u dvadesetom veku. Beograd: Dereta.
  • Šopenhauer, Artur. (1984). Svet kao volja i predstava (tom I/2). Beograd: Grafos.
  • Walton, Douglas. (1997). „What Is Propaganda, and What Exactly Is Wrong with It“. Public Affairs Quarterly 11: 383−413.
  • Williamson, Timothy. (2007). The Philosophy of Philosophy. Oxford: Blackwell.
  • Јовановић, Слободан. (2021). „Предговор“. У: К. Миланов, Титовш- тина у Југославији (друго издање). Београд: Друштво за привредну историју, Институт за политичке студије, стр. 9‒13.
  • Лазаревић, Бранко. (2007). Дневник једног никога (том II). Београд: Завод за уџбенике.
  • Ле Бон, Густав. (2005). Психологија гомиле. Београд: Алгоритам. Марковић, Михаило. (1994). Дијалектичка теорија значења. Београд: БИГЗ.
  • Маркс, Карл. (1947). „Тезе о Фојербаху“. У: Лудвиг Фојербах и крај класичне немачке филозофије / Фридрих Енгелс; Тезе о Фојербаху / Карл Маркс. Београд: Култура.
  • Миланов, Кајица. (2021а). Титовштина у Југославији (друго издање). Београд: Друштво за привредну историју, Институт за политичке студије.
  • (201б). „Спор око тумачења српске историје“. У: К. Миланов, Ти- товштина у Југославији (друго издање). Београд: Друштво за привредну ис- торију, Институт за политичке студије, стр. 309‒318.
  • Милосављевић, Борис. (2014). „Културни и политички образац: па- мћење и заборав“. Летопис Матице српске 493(6): 783‒808.
    • (2021). „Историографски и методолошки значај дела Кајице Мила- нова“. У: К. Миланов, Титовштина у Југославији (друго издање). Београд: Друштво за привредну историју, Институт за политичке студије, стр. 323‒
  • Орвел, Џорџ. (2004). Животињска фарма. Београд: Новости. Прелевић, Душко. (2020). „Шопенхауер о слободном времену“. У: Српски филозофски симпозијум СоФоС 2019: Филозофија и слобода: Шта је граница. Београд: Српско филозофско друштво, стр. 77‒86.
    • (2023). „Заинтересована наука: између популаризације и пропа- ганде“. У: Д. Вуксановић et al. (прир.), Филозофија медија: Медији и наука: Зборник радова са међународне научне конференције Београд, 16-18. септем-бар године. Београд: Естетичко друштво Србије, стр. 107‒118.
    • (у штампи). „Интелектуалац у своме времену“. У зборнику са Крушевачке филозофско-књижевне школе (тема: Улога интелектуалаца да- нас). Крушевац: Скупштина општине, Културни центар, Филозофско-књижевна школа
  • Стојковић, Андрија. (1972). Развитак философије у Срба 1804‒1944. Београд: Слово љубве.
  •