АРХИТЕКТОНСКЕ ПОЛИТИКЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА НАСЕЉА У СРБИЈИ

Одрживи развој : вектор Србије ка будућности (2024), str. 53-87

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ксенија Лаловић

Download Full Pdf  

DOI: 10.46793/82154-04-4.053L

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Претходну деценију, глобално посматрано, карактерише значајна парадигматска промена када су у питању политике одрживог развоја. У бројним земљама, а посебно у Европи, више него икада фокус је на локалном нивоу деловања, и то не само у домену локалних развојних политика и стратегија, већ много дубље на нивоу детаља планирања и пројектовања и изградње људских насеља. У корену ових парадигми је дубок процес научно утемељеног преиспитивања смисла идеје о одрживом развоју, па сходно томе сврхе и улоге дисциплине архитектуре у достизању одрживог развоја насеља. То је разлог интензивирања активности у домену формулисања архитектонских политика,стратегија и парадигми у Европској унији, па и Србије која је у процесу придруживања. Парадигматска промена унутар науке одрживости подразумева друштвену трансформацију и редефинисање друштвене улоге архитектуре и архитектонске професије, иновирање знања и приступа пракси у области планирања насеља и управљања развојем грађене средине. Успешност овакве друштвене трансформације мора бити заснована на специфичностима локалног контекста али и актуелним развојним процесима ширег региона и глобалног света. Национална архитектонска стратегија Републике Србије 2025-2035. представља стратешки документ који тежи да артикулише овај сложени процес друштвене трансформације у Србији, са циљем стварања услова за квалитативну промену сагласну свесној локализацији циљева одрживог развоја Агенде2030. Међутим, успешност њене имплементације зависи од друштвених капацитета за разумевање, прихватање и проактивно деловање ка промени. Ово поглавље има циљ да кроз интегралну и вишеслојну анализу створи оквир за реално критичко сагледавање и разумевање приступа дефинисању архитектонске политике у Србији. Резултат је систематизација знања, својеврсни сазнајни оквир који има за сврху да оријентише и охрабри деловање веома различитих професионалних и научних профила архитеката ка одрживости насеља у Србији-заједничкој вредности људске заједнице, не само на овој територији, већ и глобално.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

архитектонска политика, култура грађења, одрживи развој насеља, локализација циљева одрживог развоја, одрживе друштвене трансформације

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • ACE, UIA (2023). High-quality Architecture and Built Environment: A Political Goal.
  • Adams, W. (2006). The Future of Sustainability: Re-thinking Environment and Development in the Twenty-first Century.
  • Alexander, C. (1977). A Pattern Language. New York: United States: Oxford University Press.
  • Backović, V. (2020). Grad, arhitektura, društvo. Breograd: Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja.
  • Bajić Brković, M. (2000). Održivi razvoj i nove tendencije u urbanističkom planiranju. In Ogledi o planiranju i održivom razvoju grada. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Bajić Brković, M. (2009). Prostorni razvoj i uređenje gradova i ostalih urbanih naselja. In Studijsko – analitičke osnove stratgeije prostornog razvoja Republike Srbije. Beograd: RAP.
  • Bajić Brković, M. (2010). Ka odživom razvoju gradova u Srbiji. In М. Бајић Брковић (Ed.), Kretaivne strategije za održivi razvoj gradova u Srbiji. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Bento, J. (2023). Architecture Policies in Europe – A panorama of the actors, policies and tools promoting high-quality Architecture and Baukultur as the new political ethos in Europe. CIAUD, Research Centre for Architecture, Urbanism and Design, Lisbon School of Architecture, Universidade de Lisboa. Brussels: The Architects’ Council of Europe.
  • Booher, D., & Innes, J. (2000). A New Paradigm: Government Reform in the Information Age. Spectrum: Journal of State Government, 73(4), 6.
  • Boyd, S., & Chan, R. (2002). Placemaking – tools for community action. USA: CONCERN, Inc., Environmental Simulation Center, Denver Regional Office of the U.S. Department of Energy, U.S. Department of Housing and Urban Development.
  • Brown, B. C. (2005a). Theory and Practice of Integral Sustainable Development, Part 1 – Quadrants and the Practitioner. AQAL: Journal of Integral Theory and Practice, 1(2), 351-386.
  • Brown, B. C. (2005b). Theory and Practice of Integral Sustainable Development, Part 2 – Values, Developmental Levels, And Natural Design. AQAL: Journal of Integral Theory and Practice, 1(2).
  • Brown, B. C. (2007). The four worlds of sustainability: Drawing upon four universal perspectives to support sustainability initiatives. AQAL: Journal of Integral Theory and Practice.
  • Burgmann, V. (2016). Globalization and Labour in the Twenty-First Century. London: Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315624044
  • Carr, E. R. (2007). Sustainable Development. In M. U. Paul Robbins – University of Wisconsin (Ed.), Encyclopedia of Environment and Society (Vol. Five Volume set). SAGE Publications.
  • (1933). Congres Internationaux d’Architecture Moderne (CIAM): The Athens Charter. Retrieved 2023, from design manifestos.org: https://designmanifestos.org/congres-internationaux-darchitecture-moderne-ciam-the-athens-charter/
  • Clark, A. M. (2008). Critical Realism. In A. C. Lisa M. Given – Swinburne University (Ed.), The Sage Encyclopedia of Qualitative Research Methods. SAGE Publications.
  • Clark, G., & Moonen, T. (2013). Europe’s Cities in a Global Economy: Trends, Challenges and Opportunities. London Conference „Europe’s Cities in a Global Economy“, October 29th, 2013 (p. 20). London: Global Cities Initiative, a joint project of JPMorgan Chase and the Brookings Institution, and the Centre for London.
  • Copernicus-CCS. (2023, December 12th). We’ve ‘lost’ 19 years in the battle against global warming since the Paris Agreement. (E. Union, Producer) Retrieved January 2024, from Copernicus – Eurpe’s eyes on Earth: Climate Change Service: https://climate.copernicus.eu/weve-lost-19-years-battle-against-global-warming-paris-agreement
  • Copernicus-UA. (2023). Urban Atlas. Retrieved from Copernicus – Eurpe’s eyes on Earth: https://land.copernicus.eu/en/products/urban-atlas
  • Coyle, E. D., & Simmons, R. A. (2014). Understanding the Global Energy Crisis. Purdue University Press.
  • Čolić, R., Lalović, K., Maruna, M., & Milovanović Rodić, D. (2016). Disaster Risk Management in Serbia and Flooding in Obrenovac Municipality. In J. a. ed., & e. J. C.Zehner (Ed.), Resilient Cities, Urban Disaster Risk Management in Serbia, Report on the results of the case study research project, Urban Management Program, TU Berlin (Technical University Berlin in collaboration with University of Belgrade, Faculty of Architecture, Master Program Integrated Urbanism, Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, Ambero Consulting, Municipality of Obrenovac ed., pp. 12-19). Berlin: TU Berlin.
  • Duany, A., Speck, J., & Lydon, M. (2009). The Smart Growth Manual. USA: McGraw-Hill Comapnies, Inc.
  • Dyker, D. A. (1990). Yugoslavia – Socialism, Development and Debt. London: Routledge. doi: https://doi.org/10.4324/9781315822655
  • Đurđević, V., & Filipović, D. (2023). Spatio-temporal analysis of the urban heat island in Belgrade using urban climate model data. International Conference on Hydro-Climate Extremes and Society, 27-29th June 2023. Novi Sad: EXtremeClimTwin, H2020 (GA No 952384).
  • Đurić, M., & Antešević, N. (2021). Arhitektonska profesija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraljevini Jugoslaviji: moderne tendencije zakonodavnog okvira i objektivnost profesionalne prakse. In u. i. A.Ilijevski (Ed.), Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918–1941. (pp. 15-23). Univerzitet u Beogradu – Filozofski faklutet.
  • Ebenezer, H. (1902). Garden Cities of To-Morrow. London: Duke University Libraries.
  • EC (2001). A Sustainable Europe for a Better World: A Europian Union Strategy for Sustainable Developement (Commision proposal to Europian Council). Helsinki: Europian Commision.
  • EC (2002). A European Union Strategy For Sustainable Development, Office for Official Publications of the European Communities.
  • EC (2010, Oktobar). EUROPE 2020: A strategy for smart, sustainable and inclusive growth. COM(2010) 2020, Europian Commission.
  • EC (2016а). Urban Agenda for the EU. Retrieved 2024, from European Union – Futurium:
  • EC (2016b). Atlas of the Human Planet 2016. JRC Science Hub. Luxembourg: Publications Office of the European Union. doi:10.2788/889483
  • EC (2021). Towards a shared culture of architecture – Investing in a high-quality living environment for everyone – Report of the OMC (Open Method of Coordination) group of EU Member State experts. European Commission, Directorate-General for Education, Youth, Sport and Culture. Publications Office of the European Union.
  • EC (2024). The European Green Deal – Striving to be the first climate-neutral continent. Retrieved July 2024, from European Commission: https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/european-green-deal_en
  • EEA (2024). European Climate Risk Assessment. European Environment Agency. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
  • Elander, I., Gleeson, B., Lidskog, R., & Low, N. (1999). Consuming Cities: The Urban Environment in the Global Economy after Rio (1st ed.). London: Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203984611
  • Elo, M., & et.al. (2023). Interdisciplinary Perspectives on Planetary Well-Being. (J. H. Edited By Merja Elo, Ed.) London: Routledge. doi: https://doi.org/10.4324/9781003334002
  • EP (2007). Leipzig Charter on Sustainable Europian Cities. Leipzig: Informal Ministerial Meeting on Urban Development and Territorial Cohesion.
  • Ernst, L., Dinther, R. d.-V., Peek, G., & Loorbach, D. (2015). Sustainable urban transformation and sustainability transitions; Conceptual framework and case study. Journal of Cleaner Production, 112, 2988-2999. doi:http://dx.doi.org/10.1016/j.jclepro.2015.10.136
  • Esbjörn-Hargens, S. (2009). An Overview of Integral Theory – An All-Inclusive Framework for the 21st Century. Integral Institute, Resource Paper No. 1, 1-24.
  • Esbjörn-Hargens, S. (2010). Integral Theory in Action: Applied, Theoretical, and Constructive Perspectives on the AQAL Model. New York: SUNY Press.
  • ESPON (2012). Territorial Dynamics in Europe : Regions and cities in the global economy. ESPON 2013 Programme. EU.
  • EU (2007). Тowards a more Competitive and sustainable Europe of Diverse Regions. Leipzig: Europian Commission.
  • EU (2016). Urban Agenda for the EU – Pact of Amsterdam. Agreed at the Informal Meeting of EU Ministers Responsible for Urban Matters on 30 May 2016 in Amsterdam, The Netherlands, Amsterdam.
  • EU (2019). Towards a common framework for urban development in the European Union. Informal Meeting of EU Ministers Responsible for Urban Matters Declaration of Ministers, Bucharest, 14 June 2019, Bucharest.
  • EU (2020a). New European Bauhaus. Retrieved 2024, from Euripian Union: https://new-european-bauhaus.europa.eu/index_en
  • EU (2020b). New Leipzig Charter- The transformative power of cities for the common good. Leipzig: Adopted at the Informal Ministerial Meeting on Urban Matters on 30 November 2020.
  • EU-MC (2018a). Context document – Towards a European vision of high-quality Baukultur. Davos: The European Ministers of Culture.
  • EU-MC (2018b). The Davos Declaration. The European Ministers of Culture, European Ministers of Culture. Office fédéral de la culture, Section Patrimoine culturel et monuments historiques,.
  • Eurostat (2021). Applying the Degree of Urbanisation – A methodological manual to define cities, towns and rural areas for international comparisons. European Union/FAO/UN-Habitat/OECD/The World Bank. Luxembourg: Publications Office of the European Union. doi: 10.2785/706535
  • Fainstein, S. (2002). New Directions in Planning Theory. In S. Campbell, & S. Fainstein (Eds.), Readings in Planning Theory (2nd ed., 1st pub.1996 ed.). Massachusetts: Blackwell Publishing Ltd.
  • Fainstein, S. S. (2010). The Just City. New York: Cornel University Press.
  • Faludi, A. (1973). The “systems view” and planning theory. Socio-Economic Planning Sciences, 7(1). https://doi.org/10.1016/0038-0121(73)90012-8
  • Faludi, A. (1986a). Rationality, Critical Rationalism, and Planning Doctrine. London: Routledge.
  • Faludi, A. (1986b). Planning Theory. Oxford : Pergamon press.
  • Farr, D. (2008). Sustainable Urbanism: Urban Design With Nature. Berlin: TU Berlin.
  • Fleming, R. (2007). The art of placemaking: interpreting community through public art and urban design.
  • Flyvbjerg, B. (2001). Making Social Science Matter: Why Social Inquiry Fails and How It Can Succeed Again. Cambridge University Press.
  • Fox, N. J. (2008). Postpositivism. In A. C. Lisa M. Given – Swinburne University (Ed.), The Sage Encyclopedia of Qualitative Research Methods (Vol. Two Volume Set). SAGE Publications.
  • Fukuda-Parr, S., & McNeill, D. (2019). Knowledge and Politics in Setting and Measuring the SDGs: Introduction to Special Issue. Global Policy, 10(51). https://doi.org/10.1111/1758-5899.12604
  • Geels, F. (2004). Understanding system innovations: a critical literature review and a conceptual synthesis. In B. G. In: Elzen (Ed.), System innovation and the transition to sustainability: theory, evidence and policy evidence and Policy. (pp. 19-47). Cheltenham: Edward Elgar.
  • Geels, F. W. (2010). Ontologies, socio-technical transitions (to sustainability), and the multi-level perspective. Research Policy, 39(4), 495-510. https://doi.org/10.1016/j.respol.2010.01.022
  • Geels, F. W. (2011). The multi-level perspective on sustainability transitions: Responses to seven criticisms. Environmental Innovation and Societal Transitions, 1(1), 24-40. https://doi.org/10.1016/j.eist.2011.02.002
  • Glaeser, E. L. (2011). Triumph of the City: How Our Greatest Invention Makes Us Richer, Smarter, Greener, Healthier and Happier. The Penguin Press.
  • Gopalakrishnan, K., & Peeta, S. (2010). Sustainable and Resilient Critical Infrastructure Systems. Verlag Berlin Heidelberg: Springer.
  • Gordon, D., & Vipond, S. (2005). Gross Density and New Urbanism. American Planning Association, 41-54.
  • Griffin, L., & Pepper, D. (2003). Sustainable Development. In B. C.-B. Karen Christensen – University of California (Ed.), Encyclopedia of Community: From the Village to the Virtual World. SAGE Publications.
  • Hall, P. (2014). Cities of Tomorrow: An Intellectual History of Urban Planning and Design Since 1880, 4th edn (2014). Blackwell Publishing Ltd, John Wiley & Sons Ltd.
  • Healey, P. (1997). Collaborative Planning: Shaping Places in Fragmented Societies, 2nd ed. ISBN 1-4039-4920-4: Palgrave Macmillan.
  • Healey, P. (2006). Relational Complexity and the imaginative power of strategic spatial planning, Vol 14(4),525-246. European Planning Studies.
  • Hollander, G. (2006). Sustainable Development. In E. B. Warf (Ed.), Encyclopedia of Human Geography. SAGE Publications.
  • Hopkins, R. (2008). The transition handbook: From oil dependency to local resilience. . Dartington: Green Books.
  • Hutson, M. A. (2016). The Urban Struggle for Economic, Environmental and Social Justice: Deepening their roots. New York: Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315745527
  • ICLEI (2018). Data speak louder than words: Findings from an initial stocktake of climate change adaptatation and urban resilience efforts. ICLEI, C40.
  • Innes, J., & Booher, D. (1999). Consensus Building and Complex Adaptive Systems: A Framework for Evaluating Collaborative Planning. Journal of the American Planning Association, 65(4), 412-423, https://doi.org/10.1080/01944369908976071
  • IPCC (2018). Global Warming of 1.5 °C. An IPCC Special Report on the impacts of global warming of 1.5°C above pre-industrial levels and related global greenhouse gas emission pathways, in the context of strengthening the global response to the threat of climate change, Masson-Delmotte, V., P. Zhai, H.-O. Pörtner, D. Roberts, J. Skea, P.R. Shukla, A. Pirani, W. Moufouma-Okia, C. Péan, R. Pidcock, S. Connors, J.B.R. Matthews, Y. Chen, X. Zhou, M.I. Gomis, E. Lonnoy, T. Maycock, M. Tignor, and T. Waterfield (eds.). The Intergovernmental Panel on Climate Change.
  • IPCC (2022). Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, [H.-O. Pörtner, D.C. Roberts, M. Tignor, E.S. Poloczanska, K. Mintenbeck, A. Alegría, M. Craig, S. Langsdorf, S. Löschke, V. Möller, A. Okem, B. Rama (eds.). Cambridge, UK and New York, NY, USA: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/9781009325844
  • IPCC (2023). AR6 Synthesis Report: Climate Change 2023 – Summary for Policymakers. The Intergovernmental Panel on Climate Change. Geneva, Switzerland: WHO, UNEP. Retrieved from https://www.ipcc.ch/report/sixth-assessment-report-cycle/
  • Janić, M. (1997). Održiv razvoj ljudskih naselja zemalja u tranziciji. Beograd: JUGINUS.
  • Jenks, M. (2000). Compact Cities: Sustainable Urban Forms for Developing Countries. London: Taylor & Francis Group.
  • Johnson, C., Toly, N., & Schroeder, H. (2015). The Urban Climate Challenge: Rethinking the Role of Cities in the Global Climate Regime. (N. T. Craig Johnson, Ed.) New York: Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315772981
  • Jørgensen, U. (2012). Mapping and navigating transitions—The multi-level perspective compared with arenas of development. Research Policy, 41(6), 996-1010.
  • Klarin, T. (2018). The Concept of Sustainable Development: From its Beginning to the Contemporary Issues. Zagreb International Review of Economics & Business, 21(1), 67-94.
  • Lalović, K. (2015). Learning model for enhancing capacity of local communities in process of reaching higher urban resilience. In Č. R. Maruna M. (Ed.), The innovative methodological approach to the development of master work: contribution to the education of urban planners profile (pp. 56-78). Belgrade: Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, GIZ/AMBERO.
  • Lalović, K., Radosavljević, U., & Đukanović, Z. (2015). Reframing Public Interest in the Implementation of Large Urban Projects in Serbia: The Case of Belgrade Waterfront Project. Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering, 13(1), 35-46.
  • Lalović, K., Živković, J., Radosavljević, U., & Đukanović. (2019). An Integral Approach to the Modeling of Information Support for Local Sustainable Development—Experiences of a Serbian Enabling Leadership Experiment. Sustainability, 11(9), 2675.
  • Lalović, K., Živojinović, I., & Sentić, I. (2019). Urban and Regional Planning for Sustainability. In A. U. Leal Filho W. (Ed.), Climate Action. Encyclopedia of the UN Sustainable Development Goals. Springer, Cham.
  • Lalović, К. (2010). Infromacioni sistemi za podršku odlučivanju u održivom razvoju gradova. In M. Baić Brković (Ed.), Kreativne strategije za održivi razvoj gradova u Srbiji . Beograd: Arhitektonski fakultet Univerzieta u Beogradu.
  • Laszlo, A. (2003). Evolutionary Systems Design, A Praxis for Sustainable Development. OTASC 1 (1) © Intellect Ltd, 29–46.
  • Lawrence, J. G. (1998). The Future of Local Agenda 21 in the New Millennium. The Millennium Papers(2).
  • Lazarević Bajec, N. (1988). Grad između empirije i utopije. Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije.
  • Lazarević Bajec, N. (1995). Urbano planiranje i društveno političko okruženje. In N. Lazarević Bejec (Ed.), Urbano planiranje i politika (Urbanologija ed.). Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Lazarević Bajec, N. (2007). Tržište i planiranje – debata koja traje. In M. Janić, V. Trifunović, & M. Ralević (Eds.), Investitori – investicije. Mesto i značaj u izradi strategije prostornog i urbanog razvoja Srbije. Udruženje urbanista Srbije.
  • Lazаrević Bajec, N. (2009). Rational or collaborative model of urban planning in Serbia: Institutional limitations. Serbian Architectural Journal, 1(2), 81-106.
  • Lefebvre, H. (1991). The Production of Space (Edirions Anthropos 1974, 1984 ed.). (D. Nicholson-Smith, Trans.) Basil Blackwell, Inc.
  • Lélé, S. (1991). Sustainable development: a critical review. World Development (19), 607-621.
  • Lucas, K., Ross, A., & Fuller, S. (2003). What’s in a name? Local Agenda 21, community planning and neighbourhood renewal. York: York Publishing Services Ltd.
  • Marcuse, P. (2011). Searching for the Just City. London: Taylor & Francis Group.
  • Markard, J., & Truffer, B. (2008). Technological innovation systems and the multi-level perspective: Towards an integrated framework. Research Policy, 37, 596-615.
  • Meadowcroft, J. (2007). Sustainable Development. In B. U. Mark Bevir – University of California (Ed.), Encyclopedia of Governance. SAGE Publications.
  • Milinković, M. (2022). Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture. Beograd: University of Belgrade – Faculty of Architecture, The Architecture Observer.
  • Mitić-Radulović, A., & Lalović, K. (2021). Multi-Level Perspective on Sustainability Transition towards Nature-Based Solutions and Co-Creation in Urban Planning of Belgrade, Serbia. Sustainability, 13, 7576.
  • Mossin, N., Stilling, S., Chevalier-Bøjstrup, T., Grupe-Larsen, V., Lotz, M., & Blegvad, A. (2018). AN ARCHITECTURE GUIDE to the UN 17 Sustainable Development Goals. Institute of Architecture and Technology, KADK The Danish Association of Architects The UIA Commission on the UN Sustainable Development Goals. Copenhagen: KADK.
  • Mossin, N., Stilling, S., Chevalier-Bøjstrup, T., Grupe-Larsen, V., Lotz, M., & Blegvad, A. (2020). AN ARCHITECTURE GUIDE to the UN 17 Sustainable Development Goals, Volume 2: Leave No One Behind. Royal Danish Academy – Architecture, Design, Conservation UIA Sustainable Development Goals Commission UIA World Congress of Architects 2023. Copenhagen: Royal Danish Academy – Architecture, Design, Conservation.
  • Mukhopadhyay, C. (2015). Faludi – Introducing theory of planning. AESOP Young Academics Booklet Series B.
  • Nabatchi, T. (2008). Sustainable Development. In U. Vincent N. Parrillo – William Paterson University (Ed.), Encyclopedia of Social Problems. SAGE Publications.
  • Nikezić, Z. (1995). Mera planiranja i politika . In N. Lazarević Bajec, & M. Bajić Brković (Eds.), Urbano planiranje i politika (едиција Урбанологија св.4 ed.). Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • OECD, & EC (2020). Cities in the World: A New Perspective on Urbanisation. OECD Urban Studies. Paris: OECD Publishing. Retrieved from https://doi.org/10.1787/d0efcbda-en
  • Otto-Zimmermann, K. (2012). Resilient Cities 2. Dordrecht: Springer.
  • Perić, A., & Maruna, M. (2022). Post-socialist discourse of urban megaproject development: From City on the Water to Belgrade Waterfront. Cities, Volume 130, 103876.
  • Petovar, K. (2010). Grad bez građana – tako se gradi(lo) u Beogradu i Srbiji. Republika(484-485), 15-26.
  • Petović, M. (2019). The Specificity of Gentrification in the Postsocialist City: The Case of the Belgrade Waterfront Project. In E. b. Backović (Ed.), Experiencing Postsocialist Capitalism: Urban Changes and Challenges in Serbia (pp. 23-43). University of Belgrade – Faculty of Philosophy, Institute for Sociological Research.
  • Rasch, A., Sánchez, E., Múzquiz, G., & Córdoba, E. (2022). The economic benefits of regulation in architectural services. Berlin: ACE, Co-funded by the Creative Europe programme of the European Union.
  • Reeds, J. (2011). Smart Growth – From sprawl to sustainability. UK: Green Books.
  • Ritchie, H., & Roser, M. (2024). CO₂ emissions: How much CO₂ does the world emit? Which countries emit the most? Retrieved from Our World in Data: https://ourworldindata.org/co2-emissions
  • Roser, M., & Ritchie, H. (2023, June 1). How has world population growth changed over time? Retrieved from OurWorldInData: https://ourworldindata.org/population-growth-over-time
  • Salonen, A., & Reiser, D. (2023). Climate Change. In S. S. Idowu (Ed.), Encyclopedia of Sustainable Management. Springer, Cham.
  • Sassen, S. (2000). The Global City: Strategic Site/New Frontier. American Studies, 41(2/3), 79-95.
  • Sassen, S. (2005). The Global City: Introducing a Concept. The Brown Journal of World Affairs, 11(2), 27-43.
  • Schneekloth, L. H., & Shibley, R. G. (1995). Placemaking: The Art and Practice of Building Communities. Canada: John Wiley & Sons.
  • Selinić, S. (2005). Urbanizacija socijalističkog Beograda: Istorijski pogled na neke aspekte urbanizacije Beograda 1945–1970. Tokovi istorije, (3-4), 182-204.
  • Sharifi, A. (2021). The COVID-19 Pandemic: Lessons for Urban Resilience. In I. K. Linkov, COVID-19: Systemic Risk and Resilience. Risk, Systems and Decisions. Springer, Cham.
  • Simić, I. (2022, 05 10). Investitorski urbanizam vs klimatske promene – Kako novobeogradski blokovi ostaju bez zelenila? Retrieved 2024, from KLIMA 101: https://klima101.rs/investitorski-urbanizam-zelenilo-novi-beograd/
  • Simić, I. (2023, 07 11). Prva mapa urbanih toplotnih ostrva Beograda: gde su najčešće tropske noći? Klima 101. Retrieved from https://klima101.rs/toplotna-ostrva-u-beogradu-tropske-noci/
  • Simić, I., Stupar, A., & Djokić, V. (2017). Building the Green Infrastructure of Belgrade: The Importance of Community Greening. Sustainability, 9, 1183.
  • Stojanović, Ž. (2022). Agriculture in Serbia. In E. Manić, & V. Nikitović, The Geography of Serbia- Nature, People, Economy (pp. XVI, 317). Springer Cham.
  • Stojkov, B. (2009). Institucionali okvir prostornog razvoja i planiranja u Srbbiji. In Strategija prostornog razvoja, Studijsko-analitička osnova. Beograd: RAPP.
  • Swilling, M. (2019). The Age of Sustainability – Just Transitions in a Complex World. London: Routledge.
  • Taylor, N. (1998). Urban Planning Theory Since 1945. SAGE Publications Ltd. https://doi.org/10.4135/9781446218648
  • Tigran, H. (2008). New Urbanism and Beyond: Designing Cities for the Future. (H. Tigran, Ed.) New York: Rizzoli.
  • UCLG (2018). Towards the Localization of the SDGs. The Global Taskforce of Local and Regional Governments.
  • UIA (2019). Déclaration de Dhaka de la Commission Développement durable de l’UIA. Dhaka: UIA.
  • UIA (2021). Survey of Member Sections on Sustainable Development and the UN 2030 Sustainable Development Goals. International Union of Architects (UIA), Sustainable Development Goals Commission. International Union of Architects – UIA.
  • UIA (2022, 03 10). Architecture Guide to the UN 17 Sustainable Development Goals. Retrieved from UIA – Union Internationale des Architectes: https://www.uia-architectes.org/en/resource/architecture-guide-to-the-un-17-sustainable-development-goals-english/
  • UIA (2022, Jun 06). UIA 2030 AWARD WINNERS. Retrieved 2024, from UIA – International Union of Architects: https://www.uia-architectes.org/en/news/uia-2030-award-winners/
  • UIA (2023). UIA Guidebook for the 2030 Agenda. Retrieved July 2024, from UIA – Union Internationale des Architectes: https://www.uia-architectes.org/en/commission/17-sdgs/
  • UN (1987). Report of the World Commission on Environment and Development: Our Common Future. Retrieved 2010, from UN Documents: Gathering a Body of Global Agreements: http://www.un-documents.net/wced-ocf.htm
  • UN (1992). Rio Declaration on Environment and Development, Report Of The United Nations Conference On Environment And Development, United Nations General Assembly. United Nations.
  • UN (2015). Transforming our world: The 2030 Agenda for Sustainable Development. Geneva: United Nations.
  • UN (2019). World Urbanization Prospects – The 2018 Revision. New York: United Nations. Retrieved from https://population.un.org/wup/publications/
  • UN (2021). OUR COMMON AGENDA – Report of the Secretary-General. New York: United Nations.
  • UN (2023). Global Sustainable Development Report 2023: Times of crisis, times of change: Science for accelerating transformations to sustainable development. Independent Group of Scientists appointed by the Secretary-General. New York: United Nations.
  • UN-DESA (2023). United Nations – Department of Economic and Social Affairs – Statistics Division. Retrieved from Ensure sustainable consumption and production patterns: https://unstats.un.org/sdgs/report/2019/goal-12/
  • UN-Habitat (2009). International Guidelines on Decentralisation and Access to Basic Services for all. Nairobi: United Nations Human Settlements Programme. Retrieved from
  • UN-Habitat (2015). Међународне смернице за урбанистичко и просторно планирање. Наслов оригинала: International Guidelines on Urban and Territorial Planning. United Nations Human Settlements Programme. Retrieved from https://unhabitat.org/sites/default/files/documents/2019-06/igutp-serbian.pdf
  • UN-Habitat (2016). The State of European Cities 2016: Cities leading the way to a better future. European Union. United Nations Human Settlements Programme.
  • UN-Habitat (2018). International Guidelines on Urban and Territorial Planning (IG-UTP) Handbook. United Nations Human Settlements Programme.
  • UN-Habitat (2020). Global State of Metropolis 2020 – Population Data Booklet. Nairobi: United Nations Human Settlements Programme.
  • UN-Habitat (2022). Envisaging the Future of Cities. Nairobi, Kenya: United Nations Human Settlements Programme (UN-Habitat).
  • UN-SC (2023). United Nations Statistical Commission. Retrieved from Department of Economic and Social Affairs – Statistics: https://unstats.un.org/UNSDWebsite/statcom/
  • Vertova, G. (2006). The Changing Economic Geography of Globalization. (G. Vertova, Ed.) New York: Routledge, Taylor & Francis Group.
  • Vinod, T. (2017). Climate Change and Natural Disasters – Transforming Economies and Policies for a Sustainable Future. New York: Routledge.
  • Vitruvius (1914). The ten Books on Architecture. (T. b. Morgan, Trans.) Cambridge: Harvard University Press.
  • Voisey, H., Beuermann, C., Sverdrup, L. A., & O’Riordan, T. (1996). The political significance of local agenda 21: The early stages of some European experience. Local Environment: The International Journal of Justice and Sustainability, 1(1), 33-50.
  • Vujošević, M. (2003). Planiranje u postsocijalističkoj i ekonomskoj tranziciji . Beograd: IAUS.
  • Vujošević, M. (2009). Apsolutni i relativni kapital teritorijalnog razvoja : „tvrdi“ i „meki“ kapital teritorijalnog razvoja. In Strategija prostornog razvoja Republike Srbije 2009-2013-2020 – Studijsko analitička osnova. Beograd: RAPP, IAUS.
  • Vujošević, M., & Spasić, N. (2007). Iskustva iz primene prostornog plana Republike Srbije (1996) i pouke za pripremanje strategije održivog prostornog i urbanog razvoja Srbije (2008). Arhitektura i urbanizam, 112-125.
  • WB-Open Data. (2023). World Bank Open Data. Retrieved from The World Bank: https://data.worldbank.org/
  • Yang, L., Qian, F., Song, D.-X., & Zheng, K.-J. (2016). Research on Urban Heat-Island Effect. Procedia Engineering, 169, 11-18.
  • Yiftachel, O., & Huxley, M. (2000). Debating Dominance and Relevance: Notes on the ‘Communicative Turn’ in the Planning Theory, International Journal of Urban and Regional Research, Vol. 24.4 December. Oxford, UK: Blackwell Publishers.
  • Zeković, S., & Vujošević, M. (2018). Uticaj kontekstualnih faktora na politiku građevinskog zemljišta i urbanog razvoja u Srbiji. In T. M. JC Bolay, Podrška procesu urbanog razvoja (pp. 28-56). Retrieved from http://www.spuds.edu.rs/downloads/2.pdf
  • Zhang, X. Q. (2016). The trends, promises and challenges of urbanisation in the world. Habitat International, 54(3), 241-252.
  • Глигоријевић, Ж. & Граовац, А. (2018). 70 година Урбанистичког завода Београда – Књига 1 ИСТОРИЈАТ. Београд.
  • Ђурђевић, В., Вуковић, А., & Вујадиновић Мандић, М. (2018). Осмотрене промене климе у Србији и пројекције будуће климе на основу различитих сценарија будућих емисија. Београд: Програм Уједињених нација за развоја (UNDP).
  • Лојаница, В., Рашковић, И., & Лаловић, К. (2023). Ка Националној архитектонској стратегији: стратешки правци и будуће акције – јавни стручни панел Универзитет у Београду – Архитектонски факултет, 4. априла 2022. године. Београд: Универзитет у Београду – Архитектонски факултет.
  • РС (2006). Устав Републике Србије . Београд: („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006).
  • РС (2008). Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица и Републике Србије. Влада Републике Србије.
  • РС (2008а). Национална стратегија одрживог развоја (2008). Retrieved from Правно-информациони систем Републике Србије: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2008/57/1/reg
  • РС (2010). Србија на свом путу ка одрживом друштву. Београд: https://www.djelic.net/pdf/Srbija-na-svom-putu-ka-odrzivom-drustvu.pdf
  • РС (2010a). Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године. Retrieved from Република Србија – Правно информациони систем: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2010/88/2/reg
  • РС (2011). Акциони план за спровођење Националне стратегије одрживог развоја за период од 2011. до 2017. године. Београд: Влада Републике Србије.
  • РС (2015). Извештај о реализацији Миленијумске декларације и миленијумских циљева за период 2000-2015. године. Београд: Република Србија. Retrieved from https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/za_sajt_2_srp.pdf
  • РС (2016). Први двогодишњи ажурирани извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе. Retrieved from: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2017/04/E-version_FBUR-srpski-2016.pdf
  • РС (2016). Србија и Агенда 2030 – Мапирање националног стратешког оквира у односу на циљеве одрживог развоја. Београд: Републичком секретаријату за јавне политике уз подршку немачке развојне сарадње (ГИЗ). Retrieved from https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Agenda-UN-2030.pdf
  • РС (2017). Други извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији Уједињених нација о промени климе. Retrieved from Климатске промене: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2017/12/Drugi-izvestaj-o-promeni-klime-SNC_Srbija.pdf
  • РС (2022). Дигитални атлас климе и климатских промена Републике Србије. Retrieved from https://atlas-klime.eko.gov.rs
  • РС-АЖС (2023). Регистар дивљих депонија. Retrieved from Република Србија – Агеница за заштиту животне средине: http://www.nrizgis.sepa.gov.rs/kdd/
  • РС-МГСИ (2016). Национални извештај Републике Србије за Конференцију Хабитат III. Београд: Република Србија – Министарство фрађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Retrieved from https://habitat3.org/wp-content/uploads/Habitat-III-Report-Republic-of-Serbia-SRB.pdf
  • РС-МГСИ (2019). Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године. Retrieved from Република Србија – Министратво грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – Урбани развој: https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/urbani-razvoj
  • РС-МГСИ (2021). Јавни увид у нацрт Просторног плана Републике Србије од 2021. со 2035. године и Извештај о Стратешкој процени утицаја Прсторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године на животну средину.
  • РС-МГСИ (2023). Национална архитектонска стратегија 2023. до 2035. године. Retrieved from Република Србија – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре: https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/nacionalna-arhitektonska-strategija
  • РС-МЕИ (2024). Годишњи извештаји ЕК. Retrieved from Министратво за европске интеграције: https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek/
  • РС-МЗЖС (2015). Први национални план адаптације на измењене климатске услове ѕа Републику Србију. Retrieved from Климатске промене: https://www.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2017/09/NAP-UNDP-2015-srpski.pdf
  • РС-МРЕ (2023). Интегрисани национални енергетски и климатски план републике Србије за период до 2030. са визијом до 2050. године.
  • РС-ПИС (2010). Стартегија управљања отпадом за период 2010–2019. године. Retrieved from Републка Србија – Правно инфромациони систем: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/011043b3-7cee-4488-ba2c-e95f95271713
  • РС-ПИС (2021). АКЦИОНИ ПЛАН за спровођење Стратегије одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године за период од 2021. до 2022. године. Retrieved Јун 2024, from Република Србија – Правно-информациони систем: https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2021/28/1
  • РС-ПИС (2022a). Дугорочна стратегија за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда Републике Србије до 2050. године. Retrieved from Република Србија – Правно – информациони систем: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2022/27/1/reg
  • РС-ПИС (2022b). Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022–2031. године. Retrieved from Република Србија – Правно-информациони систем: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/drugiakt/2022/12/1/reg
  • РС-РАПП (2009). Стратегија просторног развоја Републике Србије 2009-2013-2020. Београд: Републичка агенција за просторно планирање.
  • УН-СР (2017). Оквир развојног партнерства 2016-2020. Retrieved from Уједињене нације – Србија: https://serbia.un.org/sr/download/3223/12850
  • УН-Хабитат (2016). Нова урбана агенда. Програм Уједињених нација за становање (УН-Хабитат), Најроби. Нови Сад: Ценатр за животну средину и одрживи развој “Структура”, уз подршку Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Retrieved from https://habitat3.org/wp-content/uploads/NUA-Serbian.pdf