СТАВОВИ СТУДЕНАТА СРБИСТИКЕ И СТУДЕНАТА НЕФИЛОЛОШКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ О ПРИХВАТЉИВОСТИ СОЦИЈАЛНИХ ФЕМИНИНАТИВА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Наслеђе 57 (2024) [363-384]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра А. Јанић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NasKg2457.363J

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Предмет овог рада је истраживање ставова студената националне филологије и студената нефилолошке оријентације Филозофског факултета Универзитета у Нишу о нивоу прихватљивости социјалних фемининатива. Међу анализираним примерима су именице изведене суфиксима -(н)ица (попут аташеица, научница), -ка (попут администраторка, акушерка), -(к)иња (попут авантуристкиња, стручњакиња), претежно ексцерпиране из речника у оквиру Приручника за употребу родно осетљивог језика (2019). Циљ нам је да покажемо који фактори утичу на ниво прихватљивости анализираних фемининатива. Вишу просечну оцену од 3,4 имало је 66,67% фемининатива, а нижу од 2,61 имало је 7,69% фемининатива. Као просечно најприхватљивији издвајају се следећи фемининативи обухваћени истраживањем: шефица, министарка, уредница, начелница, научница, репор- терка (просечна оцена изнад 4,5), а међу најмање прихватљивима (просечна оцена испод 2,6) јесу: суткиња, аташеица, мењачица, војникиња, ловачица. Статистички значајни резултати у вези са (не)прихватљивошћу социјалних фемининатива добијени су при поређењу студијских програма испитаника, као и прихватљивости примера фемининатива са суфиксом -(к)иња у односу на оне са -(н)ица и -ка.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

српски језик, родно осетљив језик, мовирани фемининум, nomina agentis et professionis, моциони суфикси, студенти друштвено-хуманистичких наука

ПРОЈЕКАТ/ ACKNOWLEDGEMENTS:

Ово истраживање подржало je Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор бр. 451-03-66/2024-03).

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Arsenijević 2018:  B. Arsenijević, The Language of Dorian Gray: Why the Social  and Cultural Treatment of Genders cannot be Improved by acting on Their Reflections in Language, Belgrade: BELLS, 10/1, Belgrade, 283-298.
  • Barić 1987: E. Barić, Mocijski parnjaci i njihova upotreba, Zagreb: Rasprave Zavoda za jezik, 13, Zagreb, 9–18.
  • Bašaragin, Savić 2016: M. Bašaragin, S. Savić, Rodnoosetljiva analiza čitanki za osmi razred osnovne škole za srpski jezik, srpski kao nematernji i mađarski jezik, Novi Sad: Zbornik Odseka za pedagogiju, 25, Novi Sad, 75–97.
  • Begović 2015: B. Begović, Upotreba rodno osetljivog jezika i prikaz žena u štam- panim medijima u Srbiji, Novi Sad, Beograd: Communication Management – časopis za upravljanje komuniciranjem, Novi Sad, Beograd, X/35, 59–80.
  • Bogetić 2022: K. Bogetić, Language, Gender and Political  Symbolics:  Insights  from Citizen Digital Discourses on Gender-Sensitive Language in Serbia, Singapore: Journal of Sociolinguistics, Singapore, 177-197.
  • Bošković, 2014:  V.  Bošković,  Upotreba  rodno  osetljivog  jezika među  studentima i studentkinjama u Srbiji, Beograd: Anali Filološkog fakulteta, XXVI, 1, Beograd, 387–407.
  • Bošković Marković 2019: V. Bošković Marković, Gender Ideology in the Discourse of the Youth, Niš: Glasnik Antropološkog društva Srbije, 54, Niš, 35–39.
  • Bošković Marković 2021: V. Bošković Marković, Žene u jeziku: borci ili borkinje?, Beograd: Zadužbina Andrejević.
  • Burić 2021: M. Burić, Lingvistička opravdanost upotrebe moviranih feminina s sufiksom –kinja kategorije nomina agentis et professionis, Nikšić: Folia linguistica et litteraria, 35, Nikšić, 197–213.
  • Cameron 2003: D. Cameron, Gender and Language Ideologies, in: J. Holmes, M. Meyenhoff (eds), The Handbook of Language and Gender, Oxford: Oxford University Press, 447-481.
  • Ćorić 1982: B. Ćorić, Mocioni sufiksi u srpskohrvatskom jeziku, Beograd: Filološki fakultet u Beogradu.
  • Ćorić 2008: B. Ćorić, Tvorba imenica u srpskom jeziku, Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije.
  • Dragićević, Utvić 2019: R. Dragićević, M. Utvić, Umnožavanje moviranih femininuma na -(k)inja u savremenom srpskom jeziku, Beograd: Srpski jezik, 24, Beograd, 187–200.
  • Eckert, McConnell-Ginet 2013: P. Eckert, S. McConnell-Ginet, Language and Gender, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Fekete 2008: E. Fekete, Jezičke doumice, druga knjiga, Beograd: Apostrof.
  • Filipović 2009: J. Filipović, Rodno osetljive jezičke politike: Teorijske postavke i metodološki postupci, Beograd: Anali Filološkog fakulteta, 21, Beograd, 109–127.
  • Filipović 2011: J. Filipović, Rod i jezik, u: Ivana Milojević, Slobodanka Markov  (ur.), Uvod u rodne teorije, Novi Sad: Centar za rodne studije, Mediterran Publishing, 409–423.
  • Filipović 22018: J. Filipović, Moć reči: ogledi iz kritičke sociolingvistike, Beograd: Zadužbina Andrejević.
  • Filipović, Kuzmanović Jovanović 2019: J. Filipović, A. Kuzmanović Jovanović, Serbian Gender Linguistics, Munich: Wiener Slawistischer Almanach, 84, Munich, 179–198.
  • Ivić 1995: M. Ivić, O zelenom konju: novi lingvistički ogledi, Beograd: XX vek.
  • Klajn 2003: I. Klajn, Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, drugi deo, Beograd, Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Matica srpska, Institut za srpski jezik SANU.
  • Kostić 2022: A. Kostić, Upotreba ženskih nomina agentis u oglasima za posao – uporedna analiza srpskog i modernog grčkog jezika, Banja Luka, Filolog, XIII/25, Banja Luka, 143–162.
  • Mikelenić, Vlaić 2016: B. Mikelenić, M. Vlaić, Težnja za feminizacijom naziva nositelja javnih funkcija u suvremenom španjolskom i francuskom jeziku,  u:, S. Lucija Udier, K. Cergol Kovačević (ur.), Metodologija i primjena lingvis- tičkih istraživanja, Zagreb: Srednja Europa, HDPL, 77–92.
  • Piper, Klajn 2013: P. Piper, I. Klajn, Normativna gramatika srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska.
  • Piper 2016: P. Piper, O socijalnim femininativima u srpskom i drugim slovenskim jezicima, Beograd: Južnoslovenski filolog, 72/3-4, Beograd, 35–65.
  • Savić 1999: S. Savić, Žena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksističke upotrebe jezika, Beograd: Ženske studije: časopis za feminističku teoriju, 10, Beograd, 89–132.
  • Savić, Čanak i dr. 2009: S. Savić, M. Čanak, V. Mitro, G. Štasni (prir.), Rod i jezik, Novi Sad: Ženske studije i istraživanja, Futura publikacije.
  • Stakić 1988: M. Stakić, Derivaciona fonetika imenica i prideva u južnoslovenskim jezicima, Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
  • Tomić 2021: S. Tomić, Neki metodološki problemi u savremenom istraživanju socijalnih femininativa u srpskom jeziku, Poznan: Poznańskie Studia Slawistyczne, 20, Poznan, 323–346.
  • Topalović 2021: M. Topalović, On ili ona vojnik? Osvrt na rodnu osetljivost jezika u sektoru bezbednosti, Beograd: Administracija i javne politike, 7/1, Beograd, 85–100.
  • Van Santen 2003: A. van Santen, How feminine is a linguist? On the meaning of non-feminine names of professions, in: Verhagen A. & Weijer J. M. van de (eds), Usage-Based Approaches to Dutch, Utrecht: LOT, 7-26.