ИДЕНТИТЕТ И СЕЋАЊЕ У РАНИМ ЈАДИМА ДАНИЛА КИША (ИНТЕРПРЕТАТИВНИ И МЕТОДИЧКИ АСПЕКТИ)

Детињство 2 (2024)  (стр. 28-43)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Лола Д. СТОЈАНОВИЋ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Childhood24.2.028S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Раним јадима, који су део Кишове тзв. породичне трилогије, рад приступа из оба угла наглашена у поднаслову и обликује интерпретативно-методичко тумачење сећања, прошлости и идентитета. У идентитетском обликовању Андреаса Сама преплићу се индивидуална и колективна прошлост, одређене трауматском и посттрауматском историјском перспективом уочи, за време и након Другог светског рата. Индивидуално памћење јунака обележено је искуством ми-памћења: породице, нације и идеологије. Сећања навиру под утицајем патње, стида, глади, трауме и опсесије смрћу, а улога приповедања у призивању сећања јесте поновно конструисање прошлости која у књижевном тексту задобија непроменљив облик. У фокусу рада биће тумачење временске напуклине која постоји у памћењу, дакле, у тренутку када се Андреас Сам сећа (његова садашњост) и у тренуцима којих се сећа (његова прошлост); на њој почива поступак приповедања који, такође, идентитетски конституише јунака. Обликовање јунака збирке Рани јади показује значајну улогу колективне историје и традиције у конструисању личног идентитета. То открива важност коју ово дело има у образовним и васпитним циљевима наставе српског језика и књижевности. Књижевна дела и њихово проучавање на часу, обликовање ђачке рецепције и њено унапређивање, једним делом активирају колективно памћење ученика. То је посебно осетљиво када се узме у обзир трауматично обележен историјски тренутак и српског и јеврејског народа у времену које обухвата сећање на детињство јунака Кишове збирке. Тумачење идентитета Андреаса Сама, као и тешког колонијалног притиска са којим се јунак у детињству суочава, може отворити важна питања у настави – од (српског/јеврејског) индивидуалног и колективног памћења до могућих опасности које идентитет дезинтегришу.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Данило Киш, Рани јади, идентитет, сећање, настава књижевности, образовни циљеви, места сећања

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

ИЗВОР

  • Киш, Данило. Рани јади. Београд: БИГЗ, 1990.

ЛИТЕРАТУРА

  • Вранеш, Бранко. Критичари у дијалогу: Р. Константиновић, Н. Петковић, А. Јерков о српској поезији 20. века. Београд: Савез славистичких друштава Србије, 2023. 

  • Вурдеља, Милан. Интеркултуралност у наставној обради прозе Данила Киша. Докторска дисертација. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2023.

  • Говедар, Нина. Теоријски концепт културе сјећања-заборава у настави књижевности (у Републици Српској). Синеза, 3, 3 (2022): 59–73.

  • Јерков, Александар. Европа и књижевна истина – смисао (књижевне) имагинације: херменеусиа. Београд: Филолошки факултет, 2015.

  • Јерков, Александар. Проза Милице Јанковић и поетичка реторзија. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 64, 2 (2016): 429–444. 
  • Панић Мараш, Јелена. Певање и приповедање: Путеви модернизма у српској књижевности за децу. Београд: Учитељски факултет, 2019.
  • Стојановић, Лола. Постхерменеутичка теорија (српске) књижевне имагинације. Jezik, književnost, teorija / Language, literature, theory. Tematski zbornik radova. Niš: Filozofski fakultet, 2019, 417–429.
  • Стојановић, Лола. Конструкт детињства у Андрићевој приповеци „Деца”: интерпретативни и методички аспекти. Књижевна историја, 53, 173 (2021): 135–157.
  • Стојановић, Лола. Маргинализовани субјекти збирке Гарави сокак: обрада на часу и рецепција. В. Хамовић, Ј. Панић Мараш (ур.), Антићеви простори детињства. Београд: Учитељски факултет, 2022, 370–385.
  • Agamben, Giorgio. Homo Sacer: Suverena moć i goli život. Loznica: Karpos, 2013.
  • Asman, Alaida. Duga senka prošlosti. Kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek – Knjižara Krug, 2011.
  • Asman, Jan. Kultura pamćenja. Pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta, 2011.
  • Dubnov, Simon. Kratka istorija jevrejskog naroda. Beograd: Savez jevrejskih opština Jugoslavije, 1988.
  • Jerkov, Aleksandar. Istina (srpske) književnosti. Metasholia. Beograd: Albatros Plus, 2023.
  • Manhajm, Karl. Eseji o sociologiji kulture. Zagreb: Stvarnost, 1980.
  • Said, Edvard. Orijentalizam: zapadnjačke predodžbe o Orijentu. Sarajevo: Svjetlost, 1999.
  • Sibag Montefjore, Sajmon. Jerusalim: Biografija. Beograd: Evro book, 2017.
  • Smit, Antoni. Nacionalni identitet. Beograd: Biblioteka XX vek – Knjižara Krug, 2010.
  • Todorova, Marija. Dizanje prošlosti u vazduh. Ogledi o Balkanu i Istočnoj Evropi. Beograd: Biblioteka XX vek – Knjižara Krug, 2010.