УПОТРЕБА ПАДЕЖА У ГОВОРУ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ И ОСНОВНОШКОЛСКОГ УЗРАСТА ИЗ ВРАЊА – СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИ ПРИСТУП

Узданица XVII 2 (2020), (стр. 49-64)

АУТОР(И): Драгана В. Станковић

Е-АДРЕСА: draganast@pfvr.ni.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.18485/uzdanica.2020.17.2.4

САЖЕТАК:

У условима језичког аналитизма, најмлађи говорници призренско-тимочке говорне зоне имају великих проблема у усвајању стандарднојезичког падежног система. У складу с тим, предмет овог рада јесте употреба падежних облика у говору деце предшколског и основношколског узраста из Врања. Циљ рада јесте да се утврди које падежне облике користе деца за изражавање функција зависних падежа и колико је њихова употреба условљена нејезичким чиниоцима. У прилог постављеном циљу најпре су утврђени сви падежни облици које деца користе, а затим и фреквентност употребе општег падежа у функцији зависних падежа и њена условљеност нејезичким чиниоцима израчунавањем индекса фреквенције, у складу са методологијом актуелних социолингвистичких истраживања. Добијени резултати указују на употребу трију падежних форми: општег падежа, стандарднојезичког падежног облика и хиперкорективног облика. Притом, општи падеж је најдоминантнија падежна форма, а његова употреба у мањој мери зависи од нејезичких чинилаца. Спроведено истраживање значајно је за наставу падежа на призренско-тимочком говорном подручју – указује на говорне навике деце у употреби падежа, што би требало имати у виду при реализацији наставе падежа српског језика.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

говор деце, падежни аналитизам, општи падеж, стандарднојезички падежни облици, нејезички чиниоци

ЛИТЕРАТУРА:

 
  • Бошњаковић (2009): Ж. Бошњаковић, Однос стандардних и дијалекатских особина у говору ученика неких банатских основних школа, Научни састанак слависта у Вукове дане XXXVIII/1, Београд: Међународни славистички центар, 341–350.
  • Жугић (2012): Р. Жугић, Неке одлике писане језичке културе студената на призренско-тимочком дијалекатском подручју (на примерима синтаксе падежа и синтаксе реченице), Наше стварање, 3–4, Лесковац: Лесковачки културни центар, 265–275.
  • Жугић (2013): Р. Жугић, Употреба падежа у писаном изражавању студената на подручју призренско-тимочког дијалекта, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, ХLIII/2, Приштина: Филозофски факултет, 511–528.
  • Ивић (1954): М. Ивић, Значења српскохрватског инструментала и њихов развој, Београд: САНУ.
  • Јањић (2004): М. Јањић, Настава падежа у основним школама призренско-тимочког дијалекта, Књижевност и језик, LI/3–4, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 407–425.
  • Јањић (2005а): М. Јањић, Неки проблеми у вези са наставним интерпретацијама акузатива и локатива у основним школама на дијалекатском подручју, Српски језик, Х/1–2, Београд: Филолошки факултет, 629–637.
  • Јањић (2005б): М. Јањић, Настава падежа у дијалекатској средини, Књижевност и језик, LII/1–2, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 137–142.
  • Јањић (2005в): М. Јањић, Настава падежа у теорији и пракси, Врање: Учитељски факултет.
  • Јањић (2009): М. Јањић, Падежни систем на дијалекатском подручју, Дијалекат – дијалекатска књижевност, Лесковац: Лесковачки културни центар – Слог, 69–77.
  • Јовић (1968): Д. Јовић, Трстенички говор, Српски дијалектолошки зборник, XVII, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1–240.
  • Јоцић (2006): М. Jocić, Jezik, komunikacija, razvoj, Novi Sad: Dnevnik
  • Јуришић (2014): М. Јуришић, Синтакса падежа Горње Пчиње, Српски дијалектолошки зборник, LXI, Београд: Институт за српски језик САНУ, 373–533.
  • Јуришић (2015): М. Јуришић, Предлози због и ради у српским народним говорима, Путевима српских идиома: зборник у част Радивоју Младеновићу поводом 65. рођендана, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 267–284.
  • Јутронић-Тихомировић (1986): D. Jutronić-Tihomirović, Morfološke promjene u splitskom vernakularu, Filologija, XIV, Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, 153–160.
  • Јутронић-Тихомировић (1988–1989): D. Jutronić-Tihomirović, Jezično prilagođavanje na sintaksičkom nivou, Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru. Razdio filoloških znanosti, XVIII, Задар: Филозофски факултет, 51–59.
  • Костић, Владисављевић (2008): Đ. Kostić, S. Vladisavljević, Pojava padeža, Методика развоја говора – изабрани текстови, Јагодина: Педагошки факултет, 133–139.
  • Марков (1953): Б. Марков, Предлогот за и неговите значења, Македонски јазик, IV/9, Скопље: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков”, 193–206
  • Марковић (2014): Ј. Марковић, Окамењене падежне форме у призренско–тимочким говорима, Језик, књижевност и култура, Ниш: Филозофски факултет,115–123.
  • Милорадовић (2003): С. Милорадовић, Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља: балканистички и етномиграциони аспект, Београд: Чигоја штампа.
  • Миочиновић (2004): Љ. Миочиновић, Морални развој и морално васпитање: когнитивно-развојно схватање, Београд: Институт за педагошка истраживања.
  • Пипер (2005): П. Пипер, Синтакса савременог српског језика: проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига; Нови Сад: Матица српска.
  • Радић (2003): П. Радић, О два аспекта балканизације српског књижевног језика, Јужнословенски филолог, LIX, Београд: Институт за српски језик САНУ, 105–152.
  • Рајић (2009): Љ. Рајић, Градски говори, Говор Новог Сада, св. 1: Фонетске особине, Нови Сад: Филозофски факултет, 31–45.
  • Симеон (1969): R. Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, Zagreb: Matica hrvatska.
  • Станковић (2018): D. Stanković, Speech of preschool children and elementary school students from Vranje from the standpoint of urban dialectology, Facta Universitatis, Series: Teaching, learning and teacher education, 2/1, Vranje: Pedagoški fakultet, 59–70.
  • Станковић (2020): Д. Станковић, О именичкој деклинацији у говорима призренско-тимочке дијалекатске области, Баштина, L, Приштина–Лепосавић: Институт за српску културу, 57–72.
  • Стевановић (1984–1985): М. Стевановић, Социјатив – инструментал: једнакост и разлике, додири и мешања, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXVII– XXVIII, Нови Сад: Матица српска, 733–740.
  • Стевановић (1969): М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Београд: Научна књига.
  • Тома (1998): П. Л. Тома, Говори Ниша и околних села, Београд: Институт за српски језик САНУ – Ниш: Просвета.
  • Фелешко (1995): К. Фелешко, Значење и синтакса  српскохрватског генитива, Београд: Орфелин – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска.
  • Чејмберс, Традџил (1980): J. K. Chambers, P. Trudgill, Dialectology, Cambridge: Cambridge University Press.