THE CONTRIBUTION OF GABRIEL MILLET TO THE RESEARCH OF KING MILUTIN’S ENDOWMENTS

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 489-513)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Dubravka Preradović

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.489P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Gabriel Millet was one of the first university-educated researchers that studied Serbian medieval monuments in the early 20th century. Thanks to this French Byzantinist, those monuments were included in broader overviews of Christian art early on. Millet’s work primarily set solid academic foundations for the research of Serbian medieval architecture. The endowments of King Milutin, above all Staro Nagoričino and Gračanica, had a prominent place in those studies both in terms of their painted program and architecture. This paper aims to present and valorize Gabriel Millet’s contribution to their research and to draw attention to Millet’s significant body of photo documentation and field notes, which still remain largely uninvestigated.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Gabriel Millet, endowments of King Milutin, King’s Church at Studenica, Staro Nagoričino, St. Niketas near Skopje, Gračanica

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Unpublished sources
  • Letter of Djurdje Bošković to Gabriel Millet (undated): Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/33.
  • Field notes from Gračanica (1927), Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51CDF27
  • Field notes from Staro Nagoričino (1934), Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/6.
  • Field notes from St. Niketas near Skopje (1934): Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/12.
Literature:
  • Бабић 1987: Г. Бабић, Краљева црква у Студеници, Београд: Просвета и Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Бошковић 1938a: Ђ. Бошковић, „Пред радом на осигурању Бањске“, Старинар III сер. 13 (1938) 214–229.
  • Бошковић 1938b: Ђ. Бошковић, „Неколико натписа са зидова средњовековних цркава“, Споменик СКА 87 (1938) 1–19.
  • Бошковић, Јевтић 2004: Ђ. Бошковић, М. Јевтић, Прочитавања прошлости, разговори са Ђурђем Бошковићем, Београд: Археолошки институт – Републички завод за заштиту споменика културе – Београдска књига.
  • Ћурчић 1999: С. Ћурчић, Грачаница: историја и архитектура, Приштина: Музеј: Народна и универзитетска библиотека: Универзитет
  • Игњатовић 2019: А. Игњатовић, „У стегама федерализације: Александар Дероко и историја архитектуреу средњовековној Србији (други део)“, Годишњак за друштвену историју 26/2 (2019) 7–33.
  • Кондаков 1910: Н. П. Кондаков, Иконография Богоматери. Связи греческой и русской иконописи с итальянскою живописью раннего Возрождения, С. Петербургъ: Р. Голике и А. Вильборг.
  • Кораћ 2003: В. Кораћ, Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју, Београд: САНУ: Републички завод за заштиту споменика културе.
  • Марковић 2004: М. Марковић, „Уметничка делатност Михаила и Евтихија. Садашња знања, спорна питања и правци будућих истраживања“, Зборник Народног музеја 17/2 (2004) 95–117.
  • Марковић 2015: М. Марковић, Свети Никита код Скопља. Задужбина краља Милутина, Београд: Службени гласник – Филозофски факултет, Институт за историју уметности.
  • Милюков 1899: П. Н. Милюков, „Христіанскія древности Западной Македоніи. Antiquités chrétiennes de la Macédoine occidentale“, Известия Русского археологического института в Константинополе 4 (1899) 21–151.
  • Павличић Шарић 2021: Ј. Павличић Шарић, Баштина Богородице Љевишке и очување памћења, Звечан: Универзитет у Приштини, Факултет уметности.
  • Покрышкинь 1906: П. П. Покрышкинь, Православная церковная архитектура XII–XVIII стол. въ нынѣшнемъ Сербскомъ Королевствѣ, Санкт-петербургъ: фототипия И. А. Кордовскаго и А. Ф. Дреслера, Б. Подъяческая.
  • Прерадовић 2015: Д. Прерадовић, „Прво путовање Габријела Мијеа по Србији и његови резултати“, Срби о Французима, Французи о Србима, ур. Ј. Новаковић и Љ. П. Ристић, Београд 2015, 187–205.
  • Прерадовић 2021а: Д. Прерадовић, „Габријел Мије (1867–1953): Скица за научну биографију“, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 18–61.
  • Прерадовић 2021b: „Габријел Мије: теренска истраживања  српских споменика и њихови резултати“, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 99–161.
  • Прерадовић 2021c: „Габријел Мије, његови српски ђаци и ангажман на промоцији српске културе и уметности у Француској“, Габријел Мије и ис- траживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 217–249.
  • Радовановић 1927: Радовановић, „Посета византолога Старом Нагоричану“, Политика, 19. април 1927, 5.
  • Окуневъ 1925: H. Окуневъ, „Нѣкоторыя черты восточныхъ вліяній въ средневѣковомъ искусствѣ южныхъ славянъ“, Сборникъ въ честь на В. Н. Златарски, приготвен от неговите ученици и почитатели, София 1925, 229– 251.
  • Радојчић 1955: С. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Бео- град: Научна књига: САНУ.
  • Стевовић 2021: И. Стевовић, „L’ancien art serbe. Les églises један век касније“, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 289–318.
  • Тодић 1993: Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе: Просвета: САНУ.
  • Тодић 1999: Б. Тодић, Грачаница: сликарство, Приштина: Музеј: Народ- на и универзитетска библиотека: Универзитет.
  • Шпехар 2021: О. Шпехар, „Модалитети рецепције L’ancien art serbe. Les églises у домаћој историографији“, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 191– 213.
  • Bošković 1930: G. Bošković,  “Deux églises de Milutin: Staro Nagoričino  et Gračanica”, L’art byzantin chez les Slaves. Les Balkans, premier recueil dédié à la mémoire de Théodore Uspenskij, première partie, ed. G. Millet, Paris 1930, 195–212.
  • Couson-Desreumaux, Lagou 2013: D. Couson-Desreumaux, I. Lagou, “Quelque dessin de Sophie Millet et feuillets d’études de Gabriel Millet sur    les monuments de l’Athos d’apres l’edition Recherche sur l’iconographie de l’Evangile”, Mount Athos at the Years of Liberation, ed. N. G. Tutos, Thessaloniki 2013, 357–369.
  • Ćurčić 1971: S. Ćurčić, “The Twin–domed Narthex in Paleologan Architecture”, Zbornik radova Vizantološkog instituta 13 (1971) 333–344.
  • Diehl 1934: C. Diehl, “Note de M. G. Millet sur une nouvelle signature de peintre dans une église serbe”, Comptes rendus de l’Académie des inscriptions et belles-lettres (CRAI) 78/2 (1934) 222–224.
  • Jolivet–Lévy 2021: C. Jolivet–Lévy, “L’héritage scientifique de Gabriel Millet”, Габријел Мије и истраживања старе српске архитектуре, ур. Д. Прерадовић и М. Марковић, Београд 2021, 63–95.
  • Millet 1899: G. Millet, Le Monastère de Daphni, histoire, architecture, mosaïques, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1903: G. Millet, La collection chrétienne et byzantine des Hautes Études, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1908: G. Millet, “L’art chrétien d’Orient du milieu du XIIe au XVIe siècle”, Histoire de l’art depuis les temps chrétiens jusqu’à nos jours III/2, ed. A. Michel, Paris 1908, 927–962.
  • Millet 1910: G. Millet, Monuments byzantins de Mistra, matériaux pour l’étude de l’architecture et de la peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1916a: G. Millet, Recherches sur l’iconographie de l’Évangile aux XIVe, XVe et XVIe siècles, d’après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Мont-Athos, Paris: A. Fontemoing.
  • Milllet 1916b: G. Millet, L’École grecque dans l’architecture byzantine, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1917a: G. Millet, “L’ancien art serbe”, La Serbie glorieuse, L’Art et les artistes, revues d’art ancien et moderne des deux mondes, numéro spécial, troisième série de guerre 1(1917) 30–56.
  • Millet 1917b: G. Millet, “Essai d’une méthode iconographique”, Revue archéologique 5 (1917) 282–288.
  • Millet 1919: G. Millet, L’ancien art serbe. Les églises, Paris: E. de Boccard. Millet 1922: G. Millet, “Sur les rapports entre l’art italien et l’art byzantin dans les Balkans au XIVe siècle”, L’Italia e l’arte straniera, ed. R. Papini, Roma 1922, 92–95.
  • Millet 1927: G. Millet, Monuments de l’Athos. I. Les peintures, Paris: E. Leroux.
  • Milet 1940, G. Millet, “L’art des Balkans et l’Italie au XIIIe siècle”, Studi bizantini e neoellenici 6 (1940) 272–297.
  • Millet 1930: G. Millet, “Étude sur les églises de Rascie”, L’art byzantin  chez les Slaves. Les Balkans, premier recueil dédié à la mémoire de Théodore Uspenskij, première partie, ed. G. Millet, Paris 1930, 147–194.
  • Millet 1962: G. Millet, La peinture du Moyen Age en Yougoslavie (Serbie, Macédoine, Monténégro) III, Album présenté par A. Frolow, Paris: E. de Boccard.
  • Petković 1934: V. Petković, La peinture serbe du moyen âge II, Beograd: Musée d’Histoire de l’Art.
  • Vojvodić 2016: D. Vojvodić, “Serbian Art from the Beginning of the 14th Century till the Fall of the Nemanjić State”, Byzantine heritage and Serbian art II: Sacral art of the Serbian lands in the Middle ages, еd. D. Vojvodić and D. Popović, Belgrade 2016, 271–297.