THE CONTRIBUTION OF GABRIEL MILLET TO THE RESEARCH OF KING MILUTIN’S ENDOWMENTS

Sveti kralj Milutin i njegovo doba: istorija, književnost, umetnost (2023) (str. 489-513)

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Dubravka Preradović

E-ADRESA / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.489P

SAŽETAK / ABSTRACT:

Gabriel Millet was one of the first university-educated researchers that studied Serbian medieval monuments in the early 20th century. Thanks to this French Byzantinist, those monuments were included in broader overviews of Christian art early on. Millet’s work primarily set solid academic foundations for the research of Serbian medieval architecture. The endowments of King Milutin, above all Staro Nagoričino and Gračanica, had a prominent place in those studies both in terms of their painted program and architecture. This paper aims to present and valorize Gabriel Millet’s contribution to their research and to draw attention to Millet’s significant body of photo documentation and field notes, which still remain largely uninvestigated.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

Gabriel Millet, endowments of King Milutin, King’s Church at Studenica, Staro Nagoričino, St. Niketas near Skopje, Gračanica

LITERATURA / REFERENCES:

Unpublished sources
  • Letter of Djurdje Bošković to Gabriel Millet (undated): Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/33.
  • Field notes from Gračanica (1927), Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51CDF27
  • Field notes from Staro Nagoričino (1934), Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/6.
  • Field notes from St. Niketas near Skopje (1934): Collège de France, Fonds Gabriel Millet, 51 CDF 29/12.
Literature:
  • Babić 1987: G. Babić, Kraljeva crkva u Studenici, Beograd: Prosveta i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
  • Bošković 1938a: Đ. Bošković, „Pred radom na osiguranju Banjske“, Starinar III ser. 13 (1938) 214–229.
  • Bošković 1938b: Đ. Bošković, „Nekoliko natpisa sa zidova srednjovekovnih crkava“, Spomenik SKA 87 (1938) 1–19.
  • Bošković, Jevtić 2004: Đ. Bošković, M. Jevtić, Pročitavanja prošlosti, razgovori sa Đurđem Boškovićem, Beograd: Arheološki institut – Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – Beogradska knjiga.
  • Ćurčić 1999: S. Ćurčić, Gračanica: istorija i arhitektura, Priština: Muzej: Narodna i univerzitetska biblioteka: Univerzitet
  • Ignjatović 2019: A. Ignjatović, „U stegama federalizacije: Aleksandar Deroko i istorija arhitektureu srednjovekovnoj Srbiji (drugi deo)“, Godišnjak za društvenu istoriju 26/2 (2019) 7–33.
  • Kondakov1910: N. P. Kondakov, Ikonografiя Bogomateri. Svяzi grečeskoй i russkoй ikonopisi s italьяnskoю živopisью rannego Vozroždeniя, S. Peterburgъ: R. Golike i A. Vilьborg.
  • Korać 2003: V. Korać, Spomenici monumentalne srpske arhitekture XIV veka u Povardarju, Beograd: SANU: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
  • Marković 2004: M. Marković, „Umetnička delatnost Mihaila i Evtihija. Sadašnja znanja, sporna pitanja i pravci budućih istraživanja“, Zbornik Narodnog muzeja 17/2 (2004) 95–117.
  • Marković 2015: M. Marković, Sveti Nikita kod Skoplja. Zadužbina kralja Milutina, Beograd: Službeni glasnik – Filozofski fakultet, Institut za istoriju umetnosti.
  • Milюkov 1899: P. N. Milюkov, „Hristіanskія drevnosti Zapadnoй Makedonіi. Antiquités chrétiennes de la Macédoine occidentale“, Izvestiя Russkogo arheologičeskogo instituta v Konstantinopole 4 (1899) 21–151.
  • Pavličić Šarić 2021: J. Pavličić Šarić, Baština Bogorodice Ljeviške i očuvanje pamćenja, Zvečan: Univerzitet u Prištini, Fakultet umetnosti.
  • Pokrыškinь 1906: P. P. Pokrыškinь, Pravoslavnaя cerkovnaя arhitektura XII–XVIII stol. vъ nыnѣšnemъ Serbskomъ Korolevstvѣ, Sankt-peterburgъ: fototipiя I. A. Kordovskago i A. F. Dreslera, B. Podъяčeskaя.
  • Preradović 2015: D. Preradović, „Prvo putovanje Gabrijela Mijea po Srbiji i njegovi rezultati“, Srbi o Francuzima, Francuzi o Srbima, ur. J. Novaković i LJ. P. Ristić, Beograd 2015, 187–205.
  • Preradović 2021a: D. Preradović, „Gabrijel Mije (1867–1953): Skica za naučnu biografiju“, Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 18–61.
  • Preradović 2021b: „Gabrijel Mije: terenska istraživanja  srpskih spomenika i njihovi rezultati“, Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 99–161.
  • Preradović 2021c: „Gabrijel Mije, njegovi srpski đaci i angažman na promociji srpske kulture i umetnosti u Francuskoj“, Gabrijel Mije i is- traživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 217–249.
  • Radovanović 1927: Radovanović, „Poseta vizantologa Starom Nagoričanu“, Politika, 19. april 1927, 5.
  • Okunevъ 1925: H. Okunevъ, „Nѣkotorыя čertы vostočnыhъ vlіяnій vъ srednevѣkovomъ iskusstvѣ юžnыhъ slavяnъ“, Sbornikъ vъ čestь na V. N. Zlatarski, prigotven ot negovite učenici i počitateli, Sofiя 1925, 229– 251.
  • Radojčić 1955: S. Radojčić, Majstori starog srpskog slikarstva, Beo- grad: Naučna knjiga: SANU.
  • Stevović 2021: I. Stevović, „L’ancien art serbe. Les églises jedan vek kasnije“, Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 289–318.
  • Todić1993: B. Todić, Staro Nagoričino, Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture: Prosveta: SANU.
  • Todić1999: B. Todić, Gračanica: slikarstvo, Priština: Muzej: Narod- na i univerzitetska biblioteka: Univerzitet.
  • Špehar 2021: O. Špehar, „Modaliteti recepcije L’ancien art serbe. Les églises u domaćoj istoriografiji“, Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 191– 213.
  • Bošković 1930: G. Bošković,  “Deux églises de Milutin: Staro Nagoričino  et Gračanica”, L’art byzantin chez les Slaves. Les Balkans, premier recueil dédié à la mémoire de Théodore Uspenskij, première partie, ed. G. Millet, Paris 1930, 195–212.
  • Couson-Desreumaux, Lagou 2013: D. Couson-Desreumaux, I. Lagou, “Quelque dessin de Sophie Millet et feuillets d’études de Gabriel Millet sur    les monuments de l’Athos d’apres l’edition Recherche sur l’iconographie de l’Evangile”, Mount Athos at the Years of Liberation, ed. N. G. Tutos, Thessaloniki 2013, 357–369.
  • Ćurčić 1971: S. Ćurčić, “The Twin–domed Narthex in Paleologan Architecture”, Zbornik radova Vizantološkog instituta 13 (1971) 333–344.
  • Diehl 1934: C. Diehl, “Note de M. G. Millet sur une nouvelle signature de peintre dans une église serbe”, Comptes rendus de l’Académie des inscriptions et belles-lettres (CRAI) 78/2 (1934) 222–224.
  • Jolivet–Lévy 2021: C. Jolivet–Lévy, “L’héritage scientifique de Gabriel Millet”, Gabrijel Mije i istraživanja stare srpske arhitekture, ur. D. Preradović i M. Marković, Beograd 2021, 63–95.
  • Millet 1899: G. Millet, Le Monastère de Daphni, histoire, architecture, mosaïques, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1903: G. Millet, La collection chrétienne et byzantine des Hautes Études, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1908: G. Millet, “L’art chrétien d’Orient du milieu du XIIe au XVIe siècle”, Histoire de l’art depuis les temps chrétiens jusqu’à nos jours III/2, ed. A. Michel, Paris 1908, 927–962.
  • Millet 1910: G. Millet, Monuments byzantins de Mistra, matériaux pour l’étude de l’architecture et de la peinture en Grèce aux XIVe et XVe siècles, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1916a: G. Millet, Recherches sur l’iconographie de l’Évangile aux XIVe, XVe et XVIe siècles, d’après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Mont-Athos, Paris: A. Fontemoing.
  • Milllet 1916b: G. Millet, L’École grecque dans l’architecture byzantine, Paris: E. Leroux.
  • Millet 1917a: G. Millet, “L’ancien art serbe”, La Serbie glorieuse, L’Art et les artistes, revues d’art ancien et moderne des deux mondes, numéro spécial, troisième série de guerre 1(1917) 30–56.
  • Millet 1917b: G. Millet, “Essai d’une méthode iconographique”, Revue archéologique 5 (1917) 282–288.
  • Millet 1919: G. Millet, L’ancien art serbe. Les églises, Paris: E. de Boccard. Millet 1922: G. Millet, “Sur les rapports entre l’art italien et l’art byzantin dans les Balkans au XIVe siècle”, L’Italia e l’arte straniera, ed. R. Papini, Roma 1922, 92–95.
  • Millet 1927: G. Millet, Monuments de l’Athos. I. Les peintures, Paris: E. Leroux.
  • Milet 1940, G. Millet, “L’art des Balkans et l’Italie au XIIIe siècle”, Studi bizantini e neoellenici 6 (1940) 272–297.
  • Millet 1930: G. Millet, “Étude sur les églises de Rascie”, L’art byzantin  chez les Slaves. Les Balkans, premier recueil dédié à la mémoire de Théodore Uspenskij, première partie, ed. G. Millet, Paris 1930, 147–194.
  • Millet 1962: G. Millet, La peinture du Moyen Age en Yougoslavie (Serbie, Macédoine, Monténégro) III, Album présenté par A. Frolow, Paris: E. de Boccard.
  • Petković 1934: V. Petković, La peinture serbe du moyen âge II, Beograd: Musée d’Histoire de l’Art.
  • Vojvodić 2016: D. Vojvodić, “Serbian Art from the Beginning of the 14th Century till the Fall of the Nemanjić State”, Byzantine heritage and Serbian art II: Sacral art of the Serbian lands in the Middle ages, ed. D. Vojvodić and D. Popović, Belgrade 2016, 271–297.