Развој и унапређење институције омбудсмана у функцији заштите људских права (2023) (стр. 17-31)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Зоран Јовановић
Е-АДРЕСА / E-MAIL: zjovanovic@jura.kg.ac.rs
DOI: 10.46793/RUIO23.017J
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Традиционално посматрано, омбудсман се установљава као национална и централизована институција, са једним носиоцем функције и концентрисаном организацијом. У оваквим случајевима носилац функције делује из једног центра, што је у највећем броју случајева главни град државе и надлежан је за читаву територију државе. Међутим, у досадашњој пракси се показало да то није увек најбоље решење – како због традиције локалне самоуправе, тако и због тога што таква организација ограничава могућност приступа грађана овој институцији. Због тога се, као тренд у развоју институције омбудсмана, појављују децентрализација и деконцентрација. Централизованим институцијама омбудсмана традиционалног типа може се упутити неколико критика. Пре свега, грађани су више у контакту и на њих више утичу одлуке регионалних или локалних органа управе него централних. Такође, само једној канцеларији омбудсмана је теже да допре до свих грађана и да се бави свим притужбама, које се тичу органа управе различитог типа и на различитим нивоима. Због тога се институција омбудсмана у већем броју земаља појављује и на нивоу јединица локалне самоуправе – општина – како у унитарним, тако и у федералним државама. Такав тренд прихватио је и наш Закон о локалној самоуправи, који је донет 2002. године.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
грађански бранилац, људска права, локална самоуправа, јавна управа, јавне службе.
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Закон о локалној самоуправи, „Службени гласник Републике Србије“, бр. 9 од 26. фебруара 2002. године;
- Одлука о градском грађанском браниоцу – омбудсману, „Службени лист града Крагујевца“, бр. 6/2003;
- Статут града Крагујевца, „Службени лист града Крагујевца“, бр. 3/02.