ТОПОС УПОСТОЈАЊА ОД ПЛАТОНА, ПРЕКО БИБЛИОЦЕНТРИЧНЕ ПРЕДСТАВЕ, ДО ЊЕГОША

Липар 79 (2022), (стр. 63-83)

АУТОР(И): Јована С. Анђелковић

Е-АДРЕСА: jokantnt1@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/LIPAR79.063A

САЖЕТАК:

Фокус истраживања представља изналажење и аналитичко, семиотичко-симболичко, теопоетско, те компаративно анализирање космолошких и космогонијских представа постанка света и човека. Поље анализе обухвата античку космолошку протологију представљену у Платоновим Дијалозима, библиоцентрично поимање Генезе у Шестодневу светог Василија Великог и романтичарску артикулацију смисла егзистенције. Романтичарско песимистичко поимање живота, представљено посредством узрока изнађених у васионским начелима стварања, приказано је пре свега у Његошевом спеву Луча микрокозма. Примарни циљ истраживања је да, дијахронијским поступком, изнађемо поетско-философско уобличење мисли о најдубљој прошлости постојања, те покушамо да наслутимо каузални низ у егзистенцијалном развоју, чија је потоња последица песимистички увид у пролазност овобивања детерминисаног немогућношћу сазнања о томе шта вибрира изван (пре и после) леталне омеђености бића. Притом, овај рад се не задржава само на прегледу историјског развоја мисли о бићу, већ се резултат теопоетски оријентисаног сегмента истраживања огледа у раскривању сажимања и трансформисања античке, библијске и романтичарске космолошке представе у Његошевом спеву. Отуда су, у појединачним потпоглављима везаним за Његошев космопоезис, представљене и његове философске идеје о извору и узроку прапостанка, као и о примордијалном садјеству Бога и бића, те његовом престанку чији је узрок први грех. У последњим сегментима истраживања приказан је и уметничко- филозофски концепт обнове примордијалног загрљаја са Творцем посредством песме. Истраживање је закључено представљањем идеје о поетском делању као процесу спознаје праизвора постанка, те истицањем да свако теопоетски оријентисано писање представља нову могућност за припајање са трансценденталном мелодијом. Тиме је уведена нова методологија анализирања метафизички оријентисаних текстова и постављена основа за будућа истраживања исте или блиске тематике.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

космологија, Платон, душа, хармонија, Демијург, романтизам, стваралачко Сопство, Његош, песник

ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • Петровић Његош 1953: П. П. Његош, Пјесме, књ. 2, Београд: Просвета. Платон 1981: Platon, Timaj, Beograd: Mladost.
  • Платон 2006: Platon, Ijon; Gozba; Fedar, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
  • Свети Василије Велики 2008: Свети Василије Велики, Шестоднев, Нови Сад: Беседа.
  • Литература
  • Велек 1966: R. Velek, Pojam romantizma u književnoj istoriji, u: R. Velek, Kritički pojmovi, Beograd: „Vuk Karadžić”, 96–136.
  • Дил 1991: P. Dil, Simbolika u grčkoj mitologiji, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; Novi Sad: Dobra vest.
  • Зафрански 2005: R. Zafranski, Zlo ili drama slobode, Beograd: Službeni list SCG. Зафрански 2011: R. Zafranski, Romantizam: jedna nemačka afera, Novi Sad: Adresa. Ивановић 2002: Р. Ивановић, Његошева поетика и естетика, Нови Сад: Змај.
  • Крцуновић 2017: Д. Крцуновић, Проблем стварања у Платоновом Тимеју и у Шестодневу Василија Великога, Београд: Православни богословски факултет Универзитета, Институт за теолошка истраживања.
  • Лома 2010, М. Лома, Библијска прича о постању човека и Раја, Београд: Филолошки преглед: часопис Савеза друштава за стране језике и књижевности СФРЈ, год. 37, бр. 1, Београд, 33–69.
  • Ломпар 2010, М. Ломпар, Његошево песништво, Београд: Српска књижевна задруга.
  • Слијепчевић 2013: П. Слијепчевић, Стварање света и слика васионе у Лучи микрокозма, у: М. Ломпар (прир.), Књига о Његошу, Београд: Српска књижевна задруга, 137–179.
  • Слотердијк 2010: P. Sloterdijk, Sfere: mikrosferologija, Tom 1, Mehurovi, Beograd: Fedon.
  • Хердер 2012: Ј. Г. Хердер, Идеје за филозофију повести човечанства, Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
  • Шлегел 1992: Šlegel, Razgovor o poeziji, Beograd: Rad.
  • Шмаус 1996, А. Шмаус, Његошева Луча микрокозма, Подгорица: Октоих.