АРБОРЕАЛНИ ЕСЕЈ БОРИСЛАВА РАДОВИЋА И БЕЛЕ ХАМВАША

Наслеђе 63 (2026) [119-129]

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Оља С. Василева

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2663.119V

САЖЕТАК /ABSTRACT:

 Предмет овог рада јесу есејистичке (формалне), филозофске, феноменолошке и антрополошке подударности „есејистике (мртве) природе” Беле Хамваша (есеји „Дрвеће”, „Јасмин и маслина”, „Воћни час”) и Борислава Радовића („Дрво”, „Жито”, „Под платанима”). Борећи се са бодријаровским „временом предмета”, иако су речени есеји преплављени оним што биолошки јесте жива природа, и код Хамваша и код Радовића време предмета прати време есејистичког мишљења од антике до данас. Уколико нагласимо да „места и ствари најважнији су окидачи „’сети ме’-памћења”, како каже Алаида Асман, онда се историјски моменат уплиће у феноменологију наоко једноставног есеја о природи (nature’s essay). То је моменат обзнане „критичке историје” (Ниче) као једине од три што чува стваралачки однос према животу и потребну самосвест о повременој разградњи и растварању прошлости. Динамика између тематизовања живе природе оличене у алегоријској полифонији дрвета и импулса антрополошког као симболичке „мртве природе”, Хамвашева и Радовићева есејистика се, иако стварана у историјски различитим тачкама пресека, још више херменеутички примиче.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

Хамваш, Радовић, есеј, дрво, природа, „‘сети ме’-памћење”, антика, филозофија

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада истраживача на акредитованим високошколским установама у 2025. години број: 451-03-136/2025-03/ 200198.).

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Asman 2011: A. Asman, Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti, Beograd: Biblioteka XX vek: Knjižara Krug.
  • Avramović 2024: M. Avramović, Eseji Borislava Radovića o svetskoj poeziji, u: Pesnici kao esejisti: kulturni konteksti druge polovine 20. veka, zbornik radova, (ur. Jana Aleksić, Milica Ćuković), Beograd: Institut za književnost i umetnost, 161‒182. <https://doi.org/10.18485/ikum_poete_esej.2024.ch12>.
  • Baert, Kusters 2014: B. Baert, L. Kusters, The Tree as Narrative, Formal, and Allegorical Index in Representations of the Noli me tangere, in: Pippa Salonius and Andrea Worm (ed.), The Tree: Symbol, Allegory and Mnemonic Device in Medieval Art and Thought, Belgium: Brepols Publishers, 159-186.
  • Biblija 2012: Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, Beograd: Glas mira.
  • Danilov 1993: D. J. Danilov, Hamvaševo objavljenje, u: Međaj, br. 30, Užice: Kulturnoprosvetna zajednica Užice, 9‒11, <https://drive.google.com/file/d/1hUwurHSIHSSMFioQjxp02S1Xn0dqMqt7/view>, 29. 3. 2025.
  • Da Vinči 1906: L. Da Vinci, Thoughts on Art and Life, transl. by Maurice Baring, Boston: The Merrymount Press,<https://www.gutenberg.org/cache/epub/29904/ pg29904-images.html>, 29. 3. 2025.
  • Eko 2014: U. Eco, From the Tree to the Labyrinth: Historical Studies on Sign and Interpretation, transl. by Anthony Oldcorn, USA: Harvard University Press, England: Cambridge.
  • Grosman, Spar, Jang 2023: C. Grossman, J. Spahr, S. Young, Lyric Essay, in: Kara Wittman, Evan Kindley (ed.), The Cambridge Companion to the Essay, New York: Cambridge University Press, 215-228.
  • Hamvaš 1997: B. Hamvaš, Knjiga lovorova, Sjećanja: Banja Luka.
  • Hamvaš 1999: B. Hamvaš, Jasmin i maslina, Zagreb: Ceres.
  • Hamvaš 2012: B. Hamvaš, Nevidljivo zbivanje, Beograd: Službeni glasnik.
  • Hamović 2017: D. Hamović, Poetika nasleđa u poeziji i esejistici Borislava Radovića, u: O poeziji i poetici Borislava Radovića, zbornik radova, ur. Dragan Hamović), Beograd: Institut za književnost i umetnost, Biblioteka grada Beograda, 89‒106.
  • Džouns, Klouk 2002: O. Jones, P. Cloke, Tree Cultures: The Place of Trees and Trees in their Place, New York, Oxford: Berg.
  • Kjerkegor 2020: S. Kjerkegor, Dela ljubavi: nekoliko hrišćanskih razmatranja u obliku beseda, Beograd: Službeni glasnik.
  • Miler 2023: D. Miller, The Nature  Essay, in: Kara Wittman, Evan Kindley (ed.), The Cambridge Companion to the Essay, New York: Cambridge University Press, 64-77.
  • Pete 2024: Z. Pető, Perennialism, Culture and Modern Apocalypse: The Philosophical Reception of Béla Hamvas, in: Zbornik Matice srpske za društvene nauke, бр.
  • 190 (2/24), Novi Sad: Matica srpska, 149‒168, <https://www.maticasrpska.org.
  • rs/stariSajt/casopisi/ZMSDN_190.pdf>, 29. 3. 2025.
  • Radović 2011: B. Radović, Ponešto o pesnicima i o poeziji, Beograd: Službeni glasnik.
  • Radović 2016: B. Radović, Pesme; Neke stvari, Beograd: Čigoja štampa.
  • Radojčić 2008: S. Radojčić, Hermeneutika i perspektivizam: pojam horizonta kod Ničea i Gadamera, Nasleđe, god. V, br. 10, Kragujevac: Filum, 71‒83.
  • Šepard 2015: P. Shepard, Ecology a nd Man: A Viewpoint, in: Ken Hiltner (ed.), Ecocriticism: The Essential Reader, London and New York: Routledge, 62-69.
  • Sloterdijk 2010: P. Sloterdijk, Sfere, Mikrosferologija, tom I: Mehurovi, Beograd: Fedon.
  • Soper 2015: K. Soper, The Discourses of Nature, in: Ken Hiltner (ed.), Ecocriticism: The Essential Reader, London and New York: Routledge, 267-277.
  • Vasileva 2020: O. Vasileva, Eseji pesnika srpskog neosimbolizma, doktorska disertacija, Beograd: Filološki fakultet.
  • Vasileva 2022: O. Vasileva, Slovo o cveću: Milosav Tešić, u: Cveće: Eko(po)etika u književnosti, jeziku, umetnosti, XVI međunarodni naučni skup Srpski jezik, književnost, umetnost, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, Andrićgrad: Andrićev institut, knj. IV, 173‒186.
  • Verbun 2014: A. Verboon, The Medieva l Tree of Porphyry: An Organic Structure of Logic, in: Pippa Salonius and Andrea Worm (ed.), The Tree: Symbol, Allegory and Mnemonic Device in Medieval Art and Thought, Belgium: Brepols Publishers, 95‒116.
Post Views: 13