РАТ ЈЕ БИО. РАТ ЈЕСТЕ. ДЈЕВОЈЧИЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ РОМАНУ С РАТНОМ ТЕМАТИКОМ

Детињство 2 (2026) (46-60 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Маријана Г. МИТРИЋ  Александар В. ПЕТРОВИЋ

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Childhood26.2.04M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду ће бити анализирани ликови дјевојчица у романима Дуж оштрог ножа лети птица Тање Ступар Трифуновић и Црвени кровови Недељке Бјелановић. Показује се да ови романи представљају нови тип савременог српског романа одрастања у коме рат (у Хрватској и БиХ ’90-их) није само позадина већ сила која усмјерава и преобликује процес сазријевања, чинећи га трауматичним искуством. Нарација варира између дјечје перспективе, која рат биљежи фрагментарно, чулним утисцима, без потпуног разумијевања и гласа одрасле нараторке која данас, на основу дуго потискиваних и новим траумама подстакнутих навирућих сјећања, покушава да реконструише догађаје и истински разумије оно што је као дијете преживјела. Упоредном анализом показује се да оба романа управо кроз „ограничену” дјечју перспективу и зрело преиспитивање прошлости нуде аутентичан приказ ратне стварности, дајући савременој српској прози с ратном тематиком до сада прећуткиван, али увјерљив глас дјетета/дјевојчице свједока.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

антиратни роман, роман одрастања, роман о умјетнику, рат, траума, дјевојчица, дјечја перспектива

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Бјелановић, Недељка. Црвени кровови. Београд: Архипелаг, 2024.
  • Stupar Trifunović, Tanja. Duž oštrog noža leti ptica. Beograd: Laguna, 2024.
ЛИТЕРАТУРА
  • Владушић, Слободан. Стратешка култура и слике ратова из последње декаде 20. века у српској прози. Војно дело: интердисциплинарни научни часопис, LXXI, 8 (2019): 155–165.
  • Гордић Петковић, Владислава. Приче наврх ножа. Поља: часопис за књижевност и теорију, MMXXV, 551 (јануар–фебруар 2025): 181–183.
  • Кнежевић, Саша. Да кажем одмах да чекам тебе (Недељка Бјелановић, Црвени кровови, Архипелаг, Београд, 2024). Књижевне новине, LXXVI, 1351 (децембар 2024): 13.
  • Митрић, Маријана. Сарајево у савременом роману Републике Српске. Милош Ковачевић (ур.), Значај српског језика и књижевности за очување идентитета Републике Српске VI. Пале: Филозофски факултет, 2020, 65–85.
  • Паовица, Марко. Роман вредан памћења (Недељка Бјелановић, Црвени кровови, Архипелаг, Београд, 2024). Нова Зора: часопис за књижевност и културу, 87 (јесен 2025), <https://novazora.org.rs/marko-paovica> 30. 1. 2026.
  • Asman, Alaida. Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek – Knjižara krug, 2011.
  • Brajović, Tihomir. Komparativni identiteti: srpska književnost između evropskog i južnoslovenskog konteksta. Beograd: Službeni glasnik, 2012.
  • Chevalier, Jean, Alain Gheerbrant. Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske, 1987.