ТОТАЛИТАРНИ СИСТЕМИ У „ГРОБНИЦИ ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА“ ДАНИЛА КИША

Наслеђе 62 (2025) [79-92]

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Катарина В. Мелић

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2562.079M

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Питање тоталитаризма једно је од кључних феномена дваде- сетог века. Појава тоталитарних система – како у виду нацизма и фашизма тако и у виду стаљинизма и совјетског комунизма – обележила је историју модерног човека и оставила дубоке ожиљке у колективној свести. Њихова бруталност, системска репресија и способност да индивидуу сведу на пуки инстру- мент идеологије инспирисали су и многе писце да промишљају о границама слободе, насиља и истине. Данило Киш је, у збирци приповедака Гробница за Бориса Давидовича (1976), на књижев- но-историјски начин обрадио судбине појединаца у ковитлацу револуционарне идеологије и државног апарата, при чему се фокусирао на совјетски стаљинистички систем, али је истовре- мено отворио шире питање природе тоталитарног механизма, односно паралелу са нацистичким системом. Циљ овог рада је прикаже како Киш оспорава тоталитаризам у Гробници за Бориса Давидовича, а посебна пажња биће посвећена томе како Киш, обликован сопственом траумом, сагледава стаљинизам и тота- литаризам кроз оптику Холокауста и заправо пореди совјетски тоталитаризам с нацистичким моделом, јер оба система, упркос идеолошким разликама, показују дубоке структурне и методо- лошке сличности. На тај начин, Кишова књига добија универ- зални значај и постаје сведочанство о механизму насиља који надилази конкретан историјски контекст. Осврнућемо се и на питање Средње Европе као колевке модерног терора и метафоре концентрационих логора/система. У раду ћемо се ослонити на концепте постмеморије који је поставила Меријен Хирш и мулти- дирекционалног сећања Мајкла Ротберга.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

тоталитаризам, оспоравање, нацизам, стаљинизам, репресија, постмеморија, мултидирекционално сећање, палимпсест

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Agamben 2003: G. Agamben, Ce qui reste d’Auschwitz, Paris : Payot, Rivages poche. Bošković 2004: D. Bošković, Islednik, svedok, priča. Istražni postupci u Peščaniku i
  • Grobnici za Borisa Davidoviča Danila Kiša, Beograd: Plato.
  • de Certeau 1975: М. de Certeau, L’écriture de l’Histoire, Paris : Gallimard. Genette 1987: G. Genette, Seuils, Paris : Seuil, 1987.
  • Gorjup1994: B. Gorjup, Textaulising the Past: Ue Function of memory and History, in Kiš’s Fiction, in The Review of Contemporary Fiction, 14, 1, 161-168.
  • Halpert Zamir 1992: L. Halpert Zamir, Danilo Kiš: Jedna bolna, mračna odiseja, Beograd: Ateneum.
  • Hirsch 2008: M. Hirsch, « Ue Generation of Postmemory », in: Poetics Today, 29: 1, 103-128.
  • Hirsch 2012: M. Hirsch, The Generation of Postmemory: Writing and Visual Culture after the Holocaust, New York: Columbia University Press.
  • Hutcheon 1988: L. Hutcheon, A Poetics of Postmodernism. History, Theory, Fiction, New York and London: Routledge.
  • Kiš 1980: D. Kiš, Grobnica za Borisa Davidoviča, Beograd: Beogradski izdavačko- grafički zavod.
  • Kiš 1990: D. Kiš, Gorki talog iskustava, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, Srpska knjiżevna zadruga, Narodna knjiga.
  • Kiš 1990(а): D. Kiš, Homo poeticus, Sarajevo: Svetlost. Kiš 1990(б): D. Kiš, Život, literatura, Sarajevo: Svetlost.
  • Melić 2010: K. Melić, Histoire et littérature, Kragujevac: Filum.
  • Mihailovich 1994: V. D. Mihailovich, Faction or Fiction in A Tomb for Boris Davidovich: Ue Literary Affair, in: The Review of Contemporary Fiction, 14, 1, 169-173.
  • Paterson 1993: J. Paterson. Moments postmodernes dans le roman québécois, Ottawa: Les Presses de l’Université d’Ottawa.
  • Prstojevic 2012: A. Prstojevic, Le témoin et la bibliothèque, Comment la Shoah est devenu un sujet romanesque, Paris : Éditions nouvelles Cécile Defaut.
  • Prstojevic 2003: A. Prstojevic (dir), Temps de l’Histoire. Études sur Danilo Kiš, Paris L’Harmattan.
  • Rothberg 2009: M. Rothberg, Multidirectional Memory.Remembering the Holocaust in the Age of Decolonization, Stanford: Stanford University Press.
  • Rubin Suleiman 2012: S. Rubin Suleiman, Crises of Memory and the Second World War, London&Cambridge, Harvard University Press.
  • Vervat 2020: S. Vervat, Holokaust, rat i transnacionalno sećanje. Svedočanstvo iz jugoslovenske i postjugoslovenske književnosti, Novi Sad: Akademska knjiga.
  • Veyne 1978: P. Veyne, Comment on écrit l’histoire, Paris: Seuil.
  • White 1987: H. White, The Content of the Form. Narrative Discourse and Historical Representation, Baltimore, London: Ue John Hopkins University Press.
  • White 2011: H. White, Metahistory: The Historical Imagination in Nineteenth-Cen- tury Europe, Baltimore&London: Ue John Hopkins University Press.
  • Zorić 2014: V. Zorić, Ue Mirror and the Map Central Europe in the Late Prose of Danilo Kiš, in: Književna istorija, 46, 153, 505-526.