ЈОВАНОВИЋЕВ МЕТОД У ПРИСТУПУ ПРОУЧАВАЊУ ПОЕТИКЕ ИВАНА В. ЛАЛИЋА

КУЛТУРА, ОБРАЗОВАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ, Зборник у част професорa Александрa Јовановићa, 2025  (176-188 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Бојана Стојановић Пантовић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/KOP25.176SP

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Неколико је важних исходишних тачака око којих се артикулише методолошки приступ у проучавању поетике Ивана В. Лалића који је отпочео, а потом уз већи број млађих настављача, наставио професор Александар Јовановић (1949–2021). Најпре је то песниково везивање за линију тзв. неосимболизма, специфичног поетског сензибилитета једног броја песника између педесетих и шездесетих година ХХ века, које Јовановић дефинише на свој начин. Тежња за стварањем друге традиције у односу на ону којом су наши савремени песници били инспирисани (претежно француском међуратном авангардом), у Лалићевом случају је значило активирање културолошке матрице Медитерана и нарочито Византије, њихове историје, културе и књижевности, као и античког и библијског света. Лалићев духовни став се све више окретао православном хришћанству, иако је специфичним песничким поступком водио дијалог са домаћим и страним песницима разних традиција које је преводио и од којих је, у извесном смислу, учио и тиме се формирао као изразити песник културе. Свет у коме је распршен смисао сучељавао се тако у његовој песничкој слици као временско-просторни парадокс, а лирски субјект као подвојен на „ја” и маску, на учесника збивања и својеврсног сведока летописца.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Иван В. Лалић, Медитеран, Византија, песник културе, неосимболизам, постсимболизам, постмодернизам.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • АНЛ 1976: Antologija nemačke lirike XX veka, prir. Ivan V. Lalić, Beograd: Nolit.
  • Лалић 1997: Иван В. Лалић, Дела IIV, прир. Александар Јовановић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
ЛИТЕРАТУРА
  • Брајовић 1997: Тихомир Брајовић, Речи и сенке. Избор из транссимболистичког песништва деведесетих, Београд: Просвета.
  • Веселиновић 2012: Соња Веселиновић, Преводилачка поетика Ивана В. Лалића, Нови Сад: Академска књига.
  • Веселиновић 2015: Соња Веселиновић, „Између сазнања и поверења”, у: Иван В. Лалић, прир. Соња Веселиновић, Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 7–22.
  • Вијета 1999: Lyrik des Expressionismus, Hrsg.: Silvio Vietta, Tübingen: Max Niemeyer Verlag.
  • Делић 2003: Јован Делић, „Дијалошка природа поезије и поетике Ивана В. Лалића”, у: Споменица Ивана В. Лалића, ур. Предраг Палавестра, Београд: Српска академија наука и уметности, 1–15.
  • Делић 2007: Јован Делић, „Лалићев дијалог са савременом српском поезијом – ка експлицитној поетици Ивана В. Лалића”, у: Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића, Зборник радова, ур. Новица Петковић, Александар Јовановић, Београд: Институт за књижевност и уметност / Требиње: Дучићеве вечери поезије, 19–59.
  • Јовановић 1994: Александар Јовановић, Поезија српског неосимболизма. Историја једне песничке осећајности, Београд: „Филип Вишњић”.
  • Јовановић 1997: Александар Јовановић, „Иван В. Лалић или висока мера песничке уметности”, предговор у: Иван В. Лалић, Дела IIV, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 9–83.
  • Јовановић 2019: Александар Јовановић, „Генеза и садржај појма неосимболизам у другој половини XX века”, у: Периодизација нове српске књижевности, књ. 31, ур.
  • академик Злата Бојовић, Београд: Српска академија наука и уметности, 303–317.
  • Јовановић 2020: Александар Јовановић, „Духовни патриотизам Ивана В. Лалића”, у: О светлости старијој од несреће, Есеји о српској поезији и култури, Београд: Институт за књижевност и уметност, 395–408.
  • Лазаревић ди Ђакомо 2003: Персида Лазаревић ди Ђакомо, „Историјско-културни подтекст наративности Лалићеве песме Aqua Alta”, Споменица Ивана В. Лалића, ур. Предраг Палавестра, Београд: Српска академија наука и уметности, 111–128.
  • Лалић 1997: Иван В. Лалић, „О поезији Војислава Илића”, у: О поезији, Дела, књ. IV, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 32–45.
  • Микић 1999: Радивоје Микић, Слика, убрзање и огледало. Песнички поступак, Београд: Народна књига / Алфа, 73–124.
  • Новаковић 2003: Јелена Новаковић, „Иван В. Лалић и француска поезија”, у: Споменица Ивана В. Лалића, ур. Предраг Палавестра, Београд: Српска академија наука и уметности, 53–66.
  • Новаковић 2007: Јелена Новаковић, „Фрацуски аутори у Лалићевим есејима”, ур. Новица Петковић, Александар Јовановић, Београд: Институт за књижевност и уметност / Учитељски факултет, 219–244.
  • Стојановић Пантовић 2007: Бојана Стојановић Пантовић, „Наративност у поезији Ивана В. Лалића”, у: Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића, ур. Новица Петковић, Александар Јовановић, Београд: Институт за књижевност и уметност / Учитељски факултет, 93–108.
  • Хин 2010: Peter Hühn, „Plotting the Lyric: Forms of Narration in Poetry“, Literator, Vol. 31, No. 3, 56, 158.
  • Хин / Кифер 2005: Peter Hühn, Jens Kiefer, Th e Narratological Analysis of Lyric Poetry (Studies in  English Poetry from 16th to the 20th Century),  Berlin – New York: Walter de Gruyter. 
  • Шеатовић 2019: Светлана Шеатовић, У залеђу Средоземља. Медитеран у модерној српској књижевности, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Шеатовић Димитријевић 2004: Светлана Шеатовић Димитријевић, Традиција и иновација-интертекстуалност у песништву Ивана В. Лалића, Београд: „Филип Вишњић”.
  • Шеатовић Димитријевић 2012: Светлана Шеатовић Димитријевић, Део као целина & целина као део, Београд: Институт за књижевност и уметност.
  • Шеатовић Димитријевић 2014: Светлана Шеатовић Димитријевић, Епизација модерне лирикe: проблеми поетике лирског циклуса: циклус и циклусне структуре у српској поезији 20. века, Београд: Институт за књижевност и уметност.