МНЕМОТЕХНИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ БИЉИНА (НА ОДАБРАНОМ КОРПУСУ ТЕКСТОВА)

Наслеђе 61 (2025) [173-183]

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Сњежана Н. Цвијић 

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/NasKg2561.173C

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Мнемотехнички потенцијал биљина одређује пут настанка, обликовања и памћења ових текстова, како у менталном контексту тако и у културолошком. Познате као епски жанр чврсте структуре и јасних одлика који је причао различите догађаје о подвизима богатира, истовремено може да послужи и као примјер текстова у којима се проналазе модели за обликовање памћења одређених епских стихова, формула и читавих епизода у свијести појединачног пјевача, али и колектива. За задатак овог рада поставили смо проучавање образаца формула, визуелних средстава и композиционих цјелина који утичу на формирање памћења. Aсоцијативним уланчавањем мањих скупина ријечи, мотива и дијелова композиције настају менталне мапе у свијести пјевача које евоцирају читаве стихове и одломке биљина. Током нашег проучавања мнемотехнике помоћи ће нам досадашња истраживања утемељена на когнитивном аспекту, од којих прије свега издвајамо Д. Рубиново схватање мнемотехнике, а пажњу усмјеравамо на просторну концептуализацију сјећања саграђену око Кијева као средишног мјеста памћења, одакле се шири мрежа менталног и поетског кретања у биљинама

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

мнемотехника, биљине, менталне слике, формуле, визуелизација

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

ИЗВОРИ
  • Biljine 1986: Былины: Сборник, В. С. Киселев (ред), вступ. ст., сост., подгот.

текстов и примем. Б. Н. Путилова, Ленинград: Сов. писатель.

ЛИТЕРАТУРА
  • Asman 2011: J. Asman, Kultura pamćenja: pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama, preveo sa nemačkog Nikola B. Cvetković. Beograd: Prosveta.
  • Bejker 2008: E. J. Bakker, Epic Remembering, in: Anne Mackay (ed), Orality, Literacy, Memory in the Ancient Greek and Roman World, Leiden, Boston: Brill, 65–78.
  • Dandes 2003: А. Дандес, Фольклор: семиотика и/или психоанализ, сборник статей, Москва: «Восточная литература» РАН.
  • Detelić 1992: М. Детелић, Митски простор и епика, Београд: САНУ.
  • Detelić 1996: М. Детелић, Урок и невеста: поетика епске формуле, Београд: Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт; Крагујевац: Универзитет, Центар за научна истраживања.
  • Feščenko-Kovalj 2014: В. В. Фещенко, О. В. Коваль, Сотворение знака. Очерки о лингвоэстетике и семиотике искусства, Москва: ЯСК.
  • Grinberg-Rubin 2003: D. Greenberg, D. Rubin, The Neuropsychology of Autobiographical Memory, Cortex, vol. 39, Issues 4–5, Elsevier, <DOI: 10.1016/s00109452(08)70860-8>, 687–728.
  • Jejtc 1997: Ф. Йейтс, Искусство памяти, СПб: Фонд поддержки науки и образования «Университетская книга».
  • Minčin  2008: E. Minchin, Spatial Memory and the Composition of the Iliad, in: Anne Mackay (ed), Orality, Literacy, Memory in the Ancient Greek and Roman World, Leiden, Boston: Brill, 9–34.
  • Mironov 2020: A. C. Миронов, Эпос русских: актуализация, Москва: Институт наследия.
  • Putilov 1986: Б. Н. Путилов, Былины: Сборник, В. С. Киселев (ред), вступ. ст., сост., подгот. текстов и примеч. Б. Н. Путилова, Ленинград: Сов. писатель.
  • Radulović 2014: N. Radulović, Vizuelni karakter usmene formulativnosti, Književna istorija, Beograd: Institut za književnost i umetnost 46 (152), 205–240.
  • Rubin 1995: D. Rubin, Memory in Oral Traditions: The Cognitive Psychology of Epics, Ballads and Counting-out Rhymes, New York Oxford: Oxford University Press.
  • Zaharova  2015: O. B. Захарова, Былина как литературный жанр (к постановке проблем), Проблемы исторической поэтики, Петрозаводск: Петрозаводский государственный университет.