Бања Лука са становишта српског и пољског језика (лингвистички и глотодидактички приступ топониму)

Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе, 24. 10. 2025. (књига 2, 759-774. стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Роберт Боњковски  

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.759B

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Савремени економски, туристички и културни контакти између Пољске и балканских држава утичу на перцепцију значењских референци балканских центара. Рад анализира топоним Бања Лука (главни град Републике Српске), с освртом на етимологију, творбену структуру и референце у односу на пољски језик. Бања Лука је политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске. Име града у савременој асоцијацији корисника српског језика повезује се са ‘лечилиштем’ и ‘пристаништем’. Пољскe студентe србистике први део назива – Бања – асоцира на пољски назив bania који има више значења, а други део – Лука – на српску  ‘луку’ и пољски port ‘лука’. Етимолози вежу први део спојенице са ‘баном’, а други са ‘ливадом’. У пољском језику banialuka у првом реду означава „бесмислицу”, а потиче од краљевне Бањалуке из Морштинове бајке. Анализа указује на проблем у настави српског језика као страног у Пољској у односу на топоним Бања Лука, који у пољском језику има генеричко значење „бесмислице”.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

славистика, Бања Лука, етимологија и творбена стру-ктура, српски језик и пољски језик, глотодидактика

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Boryś, W. (2005). Słownik etymologiczny języka polskiego. Kraków: Wydawnictwo literackie.
  • Brückner, A. (1927). Słownik etymologiczny języka polskiego. Kraków: Krakowska Spółka Wydawnicza.
  • Crvenkovska, E. (2021). Staroslovenska gramatika. Skopje: Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij” vo Skopje. Filološki fakultet „Blaže Koneski”.
  • Długosz-Kurczabowa, K. & Dubisz, S. (2006). Gramatyka historyczna języka polskiego. Warszawa: Wydawnictwa Uniwersytetu Warszawskiego.
  • Džaja, M. (1962). Banja Luka u putopisima i zapisima. Banja Luka: Glas
  • gazeta. Retrieved March 17, 2025 from https://forum.gazeta.pl/forum/
  • w,30835,83712045,83712045,Pozostaje_niesmak.html#p83909029)
  • Loma, A. (2023). Priručni etimološki rečnik srpskog jezika, T. 1 A–J. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, Etimološki odsek.
  • Morsztyn, H. (2007). Historyja ucieszna o królewnie Banialuce. Wydał Radosław Grześkowiak. Warszawa: Biblioteka pisarzy staropolskich, T. 34, Instytut Ba-dań Literackich PAN, Stowarzyszenie „Pro Cultura Litteraria”.
  • gazeta. Retrieved March 17, 2025 from https://next.gazeta.pl/
  • next/7,151003,31776317,wtopa-jaroslawa-kaczynskiego-jego-historia-o-telefonie-kolezanki.html#do_w=484&do_v=1316&do_st=RS&do_sid=1721&
  • do_a=1721&do_upid=1316_ti&do_utid=31776317&do_uvid=1742235675562&s=BoxOpImg2
  • Nikolić, M. i sar. (2011). Rečnik srpskoga jezika. Izmenjeno i popravljeno izdanje. Novi Sad: Matica srpska.
  • Nikolić, M. i sar. (2021). Rječnik srpskoga jezika (ijekavsko izdanje). Novi Sad: Matica srpska.
  • Pešikan, M., Jerković, J. i Pižurica, M. (2002). Pravopis srpskoga jezika. Ekavsko izdanje. I. Pravila i njihovi osnovi, II. Rečnik uz pravopis. Novi Sad – Beograd: Matica Srpska – Zavod za udžbenike.
  • Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srpskoj 2013, Rezultati popisa (2013). Republički zavod za statistiku – Republika Srpska. Retrieved April 5, 2025 from www.rzs.rs.ba
  • Zvanična prezentacija Grada Banje Luke (2025). Administrativna služba Grada Banja Luka. Retrieved March 3, 2025 from banjaluka.rs.ba
  • Rospond, S. (1973). Gramatyka historyczna języka polskiego. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe.
  • Savić, A. i Jakubiec-Semkovova, M. (2022). Veze iz starine između Poljaka i Srba. Kako se princeza Banjaluka vratila u Banju Luku. Acta Universitatis Wrati-slaviensis Slavica Wratislaviensi, 176, 9–25. https://doi.org/10.19195/0137-1150.176.1
  • Stanić, S. (2021). Kako je Banjaluka od „prelijepe princeze” postala – „glupost”. Retrieved April 22, 2025 from https://mondo.ba/Magazin/Kultura/a1060979/Kako-je-Banjaluka-od-prelijepe-princeze-postala.glupost.html
  • Stijović, R. (2024). Nedoumice u srpskom jeziku. Norma i praksa. Novi Sad: Matica srpska.
  • Urzędowy I. Urzędowy wykaz polskich nazw geograficznych świata (2013). Warszawa: Główny Urząd Geodezji i Kartografii.
  • Urzędowy II. Urzędowy wykaz polskich nazw geograficznych świata. Wydanie II zaktual-izowane (2019). Warszawa: Główny Urząd Geodezji i Kartografii.
  • Vujanić, M. i sar. (2007). Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
  • Wołek‑San Sebastian, K. (2016). Z dziejów kształtowania się normy przekładu toponimów. Przypadek chorwacko‑polski. Między oryginałem a przekładem, 22(3/33), 55–68. https://doi.org/10.12797/MOaP.22.2016.33.05
  • Wielki Słownik Języka Polskiego PAN. Retrieved March 30 to April 29, 2025 from https://wsjp.pl/