Поезија за децу Драгане Младеновић и њени методички потенцијали

Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе, 24. 10. 2025. (књига 1, 267-278. стр.) 

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Владимир Вукомановић Растегорац

  

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.267VR

САЖЕТАК / ABSTRACT:

За разлику од поезије Драгане Младеновић намењене одраслима, њено стваралаштво за децу до сада није задобило ширу критичку рецепцију ни темељнију интерпретацију. Стога је циљ овог текста да покрене дијалог о њеним стиховима за најмлађе тако што ће, најпре, указати на неке од основних одлика њиховог уметничког обликовања, и то на: доминанте у стилизацији песничког говора (антропоморфизација, гротеска, метафора), заузимање различитих перспектива лирског субјекта и отварање простора за идентификацију читаоца, присуство интертекстуалности и коришћење жанровских матрица, синтезу вербалног и визуелног израза и нелинеарно обликовање текста. Будући да сваки од ових аспеката позива на разноврсне ситуације учења у различитим доменима методике развоја говора, понудићемо и прве импулсе за њихову актуализацију кроз језичке игре, подстицање широког говорног исказа и (прет)читалачких вештина детета. У коначници, овај текст указује на то колико је поезија Драгане Младеновић захвална за тумачење и подстицање језичког стваралаштва у васпитно-образовном контексту.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

књижевност за децу, савремена поезија, језичка игра, широки говорни исказ, методика развоја говора

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Božić, S. (2020). Uticaj intertekstualnosti i igrivosti na komunikativnost poezije za decu i mlade Popa D. Đurđeva. Philologia mediana, 12(12), 675–689. https://doi.org/10.46630/phm.12.2020.42
  • Ćirić, S. (2007). Program za mlade, šok tela. Gradina, 43(21), 239–242.
  • Ivić, I. (1964). Dečje mišljenje. Beograd: Rad.
  • Kajzer, V. (2004). Groteskno u slikarstvu i pesništvu. Novi Sad: Svetovi.
  • Korunović, G. (2009). (Dvostruka) oštrica (para)teksta. Beogradski književni časopis, 5(14), 233–236.
  • Marinkov, J. (2021). Neka policija sve to dobro ispita i istraži. Beogradski književni časopis, 17(62/63), 93–97.
  • Marković, B. (2025). (Ne)moguće granice poezije za decu i mlade. Beograd: Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
  • Mićić, V. (2019). Podsticanje razvoja rane pismenosti. Metodička praksa, 13(1), 171–194.
  • Mićić, V. (2023). Intertekstualni dijalozi u funkciji negovanja čitalačkog iskustva najmlađih. Metodička praksa, 26(2), 157–171.
  • Opačić, Z. (2015). Pretpostavljeni čitalac (kulturni i ideološki kontekst književnosti za decu). Inovacije u nastavi, 28(4), 18–28. https://doi.org/10.5937/inovacije1504018O
  • Panić Maraš, J. (2024). Začudni svet. Beograd: Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača.
  • Perišić, I. (2010). Uvod u teorije smeha. Beograd: Službeni glasnik.
  • Samson, B. (2009). Stvaranje mita o sabotaži poezije: nekoliko pokretačkih poluga u poetskoj evoluciji Dragane Mladenović. Koraci, 43(5/6), 152–156.
  • Spasić, J. (2022). Jezičke igre u govornom razvoju. Jagodina: Fakultet pedagoških nauka.
  • Stanković, D. (2010). Savest nasuprot državi. Koraci, 44(11/12), 190–193.
  • Topić, J. (2005). Kakaizam. Kvartal, 3(4), 69–70.
  • Vukomanović Rastegorac, V. (2022). Uvod u metodiku razvoja govora. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Vukomanović Rastegorac, V. (2023). Individualni neologizmi u pesništvu za decu Dejana Aleksića – jezički aspekti i metodički potencijali. Novorečje, 5(9), 126–143.
  • Živanović, N. (2012). Lažna i prava osećanja. Beogradski književni časopis, 8(29), 222–225.