АУТОР(И): Јелена Радојичић
Е-АДРЕСА: jelena.radojicic@uf.bg.ac.rs
DOI: 10.46793/NOIP.295R
САЖЕТАК:
Визуелно представљање једно је од кључних структурал- них елемената уџбеника. Историјска карта представља графички приказ географског простора на којем су се у одређено време одигравали историј- ски догађаји. Предмет овог истраживања је анализа употребе историјске карте у садржајима уџбеника за природу и друштво у четвртом разреду. У овом раду разматрали смо да ли анализирани уџбеници садрже историјске карте и колико их је, затим да ли су оне насловљене, да ли постоје додатна објашњења или легенде и у којој мери на историјску карту упућују налози у тексту уџбеника на основу којих би ученик требало да, самосталним тума- чењем, анализирањем и читањем карте, дође до одређених сазнања и закљу- чака. Коришћен је метод анализе садржаја. Резултати показују да су исто- ријске карте заступљене у свих пет анализираних уџбеника, иако се експли- цитно не помињу као појам у програмима наставе и учења. Историјске карте треба да омогуће ученицима да кроз самостални рад и читање истих, стичу трајнија знања и граде нове појмове у погледу историјских садржаја. Проу- чавање употребе карата у садржајима уџбеника за природу и друштво зна- чајно је за унапређивање наставног процеса.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
историјска карта, настава природе и друштва, историјски садржаји, уџбеник.
ЛИТЕРАТУРА:
- Банђур, В., Благданић, С. и Картал, В. (2008). Картографско описмењавање уче- ника у млађим разредима основне школе. У И. Радовановић и В. Радовић (ур.): Иновације у основношколском образовању – од постојећег ка могућем (276–285). Београд: Учитељски факултет.
- Благданић, С. (2014). Историјски садржаји у настави природе и друштва. Београд: Учитељски факултет.
- Благданић, С. и Банђур, В. (2018). Методика наставе природе и друштва. Београд: БИГЗ.
- Благданић, С. и Џиновић М. (2014). Значај и место историјске карте у настави природе и друштва. Педагогија, LXIX(1), 106–114.
- Благданић, С. и Банђур, В. (2013). Историјски извори у функцији развоја историјског мишљења у настави природе и друштва. Настава и васпитање, 2, 195–378.
- Blagdanić, S. & Kovačević, Z. (2013). What Kind of History-Related Knowledge Do Primary School Teachers Expect Their Pupils to Show?. Croatian Journal of Education, 15, Sp. Ed. No. 1, 41–53.
- Врбетић, М. (1989). Како учити историју. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Делетић, З. (2018). Методика и технологија наставе историје. Београд: Филозофски факултет.
- Демарин, Ј. (1956). Методика наставе историје. Београд: Нолит.
- Ивић, И., Пешикан, А. и Антић, С. (2009). Водич за добар уџбеник, општи стандарди квалитета уџбеника. Београд: Завод за уџбенике.
- Лазаревић, Д. (2007). Развојна и педагошка примереност уџбеника Свет око нас за први и други разред основне школе. У Д. Плут (ур.): Квалитет уџбеника за млађи школски узраст (209–228). Београд: Институт за психологију – Филозофски факултет.
- Лазић, М. (2008). Методички приручник из историје. Београд: Друштво историчара Србије.
- Перовић, М. (1995). Методика наставе историје. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Пешикан-Аврамовић, А. (1996). Треба ли деци историја. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Пешић, Ј. (2007). Неки проблеми дидактичког обликовања уџбеника Природа и друштво за трећи разред. У Д. Плут (ур.): Квалитет уџбеника за млађи школски узраст (229–253). Београд: Институт за психологију.
- Пиваш, М. (2021). Подстицај развоја историјског мишљења применом историјске карте ‒ методички приступ и значај. Методичка теорија и пракса, 2, 152–161.
- Правилник о програму наставе и учења за четврти разред основног образовања и васпитања (2019). Службени гласник РС – Просветни гласник, бр. 11/2019.