Не(емпатичност) починилаца вршњачког насиља – савремени социјално-педагошки изазов у заштити деце

Наука и образовање – изазови и перспективе (2022) (стр. 87-104)

АУТОР(И): Сања Сретић

Е-АДРЕСА: s.sretic-15797@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NOIP.087S

САЖЕТАК:

Вршњачко насиље горућа је тема која годинама уназад заокупља перманентну пажњу стручне и свеколике јавности. Говорећи у терминима актуелне пандемије вируса ковид-19, могло би се рећи да годи- нама уназад влада пандемија насиља међу вршњацима у својим различитим облицима. Све већа суровост међу младима имплицирала је потребу за овим истраживањем, а са циљем да се утврди испољавање емпатије међу почини- оцима вршњачког насиља који су евидентирани у основним и средњим школама на територији Града Ниша и околине, као и у Центру за социјални рад у Нишу и Сврљигу. У раду је коришћен квантитативни метод истражи- вања и техника скалирања. Добијени резултати су делимично потврдили општу хипотезу с обзиром на то да су добијени виши скорови на когнитив- ној димензији у односу на афективну димензију емпатије, односно да су се вербална и физичка агресија издвојиле као значајни предиктори емпатије код починилаца вршњачког насиља. Добијени резултати истраживања имплицирају потребу за интензивним промовисањем емпатије и просоци- јалног развоја кроз програме за развој социјалних и емоционалних компе- тенција младих.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

емпатија, починиоци вршњачког насиља, социјално-педагошки рад, социоемоционална компетентност, адолесценти.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Bilić, V. (2013). Moral sensitivity and peer violence: The role of empathy and caring. Sodobna pedagogika, 64(2), 48–65.
  • Björkqvist, K., Lagerspetz, K. M. & Kaukiainen, A. (1992). Do girls manipulate and boys fight? Developmental trends in regard to direct and indirect aggression. Aggressive behavior, 18(2), 117–127, https://doi.org/10.1002/1098- 2337(1992)18:2<117::AID AB2480180205>3.0.CO;2-3.
  • Buss, A. H. & Perry, M. (1992). The aggression questionnaire. Journal of personality and social psychology, 63(3), 452.
  • Vejmelka, L. (2012). Neke determinante vršnjačkog nasilja u adolescenciji. Ljetopis socijalnog rada, 19(2), 215–240.
  • Гашић-Павишић, С. (2004). Мере и програми за превенцију насиља у школи. У С. Шевкушић (ур.): Зборник Института за педагошка истраживања (168–178). Беогред: Институт за педагошка истраживања.
  • Gini, G. (2006). Social cognition and moral cognition in bullying: Whatʼs wrong?. Aggressive Behavior: Official Journal of the International Society for Research on Aggression, 32(6), 528–539. DOI 10.1002/ab.20153.
  • Gini, G., Albiero, P., Benelli, B. & Altoe, G. (2007). Does empathy predict adolescents’ bullying and defending behavior?. Aggressive Behavior: Official Journal of the International Society for Research on Aggression, 33(5), 467–476, https://doi.org/10.1002/ab.20204.
  • Gojković, V. i Vukičević, L. (2011). Vrnjačko nasilje-buuling kod učenika srednjih škola. U L. Kron (ur.): Zbornik instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 1–2 (199–219). Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
  • De Wied, M., Branje, S. J. & Meeus, W. H. (2007). Empathy and conflict resolution in friendship relations among adolescents. Aggressive Behavior: Official Journal of the International Society for Research on Aggression, 33(1), 48–55. DOI 10.1002/ab.20166.
  • DeWall, C. N., Anderson, C. A. & Bushman, B. J. (2011). The general aggression model: Theoretical extensions to violence. Psychology of Violence, 1(3), 245. DOI 10.1037/a0023842.
  • Dinić, B. M., Kodžopeljić, J. S., Sokolovska, V. T., Milovanović, I. Z. (2016). Empathy and peer violence among adolescents: Moderation effect of gender. School Psychology International, 37(4), 359–377. DOI 10.1177/0143034316649008.
  • Zych, I., Ortega-Ruiz, R. & Llorent, V. J. (2017). Nature and dynamics of peer violence in Polish upper secondary schools. Social psychology of education, 20(2), 427–443, https://doi.org/10.1007/s11218-017-9378-x.
  • Zych, I. & Llorent, J. V. (2019). Affective Empathy and Moral Disengagement Related to Late Adolescent Bullying Perpetration. Ethics & Behavior, 29(7), 547–556. DOI 10.1080/10508422.2018.1521282.
  • Jalón, M. J. D. A. (2006). Peer violence in adolescents and its prevention from the school. Psicothema, 17(4), 549–558.
  • Jolliffe, D. & Farrington, D. P. (2006). Development and validation of the Basic Empathy Scale. Journal of adolescence, 29(4), 589–611. DOI 10.1016/j.adolescence.2005.08.010.
  • Jolliffe, D. & Farrington, D. P. (2011). Is low empathy related to bullying after controlling for individual and social background variables?. Journal of adolescence, 34(1), 59–71.
  • Keaton, S. A. (2017). Interpersonal Reactivity Index (IRI) (Davis, 1980). The Sourcebook of listening research: Methodology and measures, 340–347, https://doi.org/10.1002/9781119102991.ch34.
  • Kowalski, R. M., Giumetti, G. W., Schroeder, A. N. & Lattanner, M. R. (2014). Bullying in the Digital Age: A Critical Review and Meta-analysis of Cyberbullying Research among Youth. Psychological Bulletin, 140(4), 1073–1137.
  • Kodžopeljić, J., Smederevac, S. i Čolović, P. (2010). Razlike u učestalosti i oblicima nasilnog ponašanja izmeĎu učenika osnovnih i srednjih škola. Primenjena psihologija, 3(4), 289–305.
  • Lagerspetz, K. M., Björkqvist, K. & Peltonen, T. (1988). Is indirect aggression typical of females? Gender differences in aggressiveness in 11‐to 12‐year‐old children. Aggressive behavior, 14(6), 403–414, https://doi.org/10.1002/1098- 2337(1988)14:6<403::AID AB2480140602>3.0.CO;2-D.
  • Li, Q. (2006). Cyberbullying in schools: A research of gender differences. School psychology international, 27(2), 157–170.
  • Малинић, Ј. (2017). Психологија вршњачког насиља. Пале: Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву.
  • Марковић, М. (2020). Вршњачко насиље у школи. Какви су академски и социјални корелати за укључене ученике?. Ниш: Филозофски факултет.
  • Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља (2020). Службени гласник Републике Србије, бр. 30/18.
  • Olweus, D. (1997). Bully/victim problems in school: Facts and intervention. European journal of psychology of education, 12(4), 495–510.
  • Olweus, D. (1998). Nasilje među djecom u školi-što znamo i što možemo učiniti. Zagreb: Školska knjiga.
  • Özkan, Y. & Gökçearslan-Çiftçi, E. (2009). The effect of empathy level on peer bullying in schools. Humanity & Social Sciences Journal, 4(1), 31–38.
  • Pearce, J. (2002). What can be done about the bully? In M. Elliot (ed.): Bullying – A practical quide to coping for schools (74–91). London: Person Education.
  • Попадић, Д. и Плут, Д. (2007). Насиље у основним школама у Србији – облици и учесталост. Психологија, 40(2), 309–328.
  • Попадић, Д. (2009). Насиље у школама. Београд: Институт за психологију.
  • Посебни протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања у васпитно- образовним установама (2007). Београд: Министарство просвете Републике Србије.
  • Pyżalski, J. (2013). Beyond Peer Cyberbullying – Involvement of Polish adolescents in different kinds of electronic aggression. Studia edukacyjne, 28, 147–167.
  • Rančić, J. (2018). Vršnjačko nasilje na društvenim mrežama u Republici Srbiji. CM Komunikacija i mediji, 13(43), 95–124.
  • Rigby, K, Cox, I. & Black, G. (1997). Cooperativeness and bully / victim problems among australian schoolchildren. The Journal of Social Psychology, 137(3), 357– 368, https://doi.org/10.1080/00224549709595446.
  • Rigby, K. E. N. (2000). Effects of peer victimization in schools and perceived social support on adolescent well‐being. Journal of adolescence, 23(1), 57–68. https://doi.org/10.1006/jado.1999.0289.
  • Salavera, C., Usán, P., Teruel, P., Urbón, E. & Murillo, V. (2021). School bullying: Empathy among perpetrators and victims. Sustainability, 13(3), 1548.
  • Salmivalli, C. (2010). Bullying and the peer group: A review. Aggression and violent behavior, 15(2), 112–120. DOI 10.1016/j.avb.2009.08.007.
  • Smit, K. P. (2019). Psihologija vršnjačkog nasilja. Kako sa nasilništvom u školi. Novi Sad: Psihopolis institut.
  • Caravita, S. C., Di Blasio, P. & Salmivalli, C. (2009). Unique and interactive effects of empathy and social status on involvement in bullying. Social development, 18(1), 140–163.
  • Corboz, J., Hemat, O., Siddiq, W. & Jewkes, R. (2018). Childrenʼs peer violence perpetration and victimization: prevalence and associated factors among school children in Afghanistan. PloS One, 13(2), e0192768, https://doi.org/10.1371/ journal.pone.0192768.