Антропологија образовања у дигиталном добу

Наука и образовање – изазови и перспективе (2022) (стр. 29-44)

АУТОР(И): Јадранка Божић

Е-АДРЕСА: jadrankamarija@gmail.com

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/NOIP.029B

САЖЕТАК:

Текст промишља антрополошке консеквенце живљења у дигиталном, постмодерном добу и њихово рефлектовање на систем образовања и културу. У складу с немерљивом улогом уметничког образовања у формирању личности говоримо о уметности као највишем изразу човекове креативности. Савремени доминантно технички развој науке, одсечен од културе, битно утиче и на школско/универзитетско образовање. Указујемо на трансдисциплинарност као могућност интегративног истраживања, помирења науке/а, уметности и духовности са циљем уцеловљења људских бића. Наличје информационог преобиља у којој одраста генерација „дигиталних домородаца” огледа се у све опаснијој диспропорцији између технолошких и антрополошких потенцијала.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

наука, универзитет, образовање, уметност, култура.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Alić, S. (2010). Rječnik epohe. Zagreb: Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja.
  • Berni, L. E. V. (2010). The Transdisciplinarity Connection: An Introduction to an Epistemological Approach to Improve the Dialogue between Science  and Tradition. The Rose+Croix Journal, god. 7, 1−12. Retrieved May 5, 2022 from the World Wide Web http://www.rosecroixjournal.org/issues/2010/articles/vol7_ 01_12_berni.pdf.
  • Borovica, T. i Kostović, S. (2011). Savremeni mediji u funkciji obrazovne revolucije. Kultura, 133, 370–381.
  • Božić, J. (2012). Iugo, ergo sum: rekonceptualizacija antropološkog kontinuuma. Kultura,135, 121–139.
  • Božić, J. (2013). Postoje li još svetišta kulture i znanosti? Metodički ogledi: časopis za filozofiju odgoja, 20(1), 61–76.
  • Brandi, Č. (2007). Teorija restauracije. Beograd: Italijanska kooperacija. Valjespin, F. (2007). Univerzitet i društvo – par u neslozi (2). Zenit.
  • Golubović, Z. i Jarić, I. (2010). Kultura i preobražaj Srbije, vrednosna usmerenja graĎana u promenama posle 2000. godine. Beograd: Službeni glasnik, 12, 13.
  • Grubor, N. (2008). Univerzitet – Ideja u krizi. Theoria, 51(4), 43–57. Damnjanović, M. (1987). Etika i estetika su jedno. Gradina, 4, 40–48.
  • Делез, Ж. и Гатари, Ф. (1995). Шта је филозофија?. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 251.
  • Dragićević-Šešić, M. i Nikolić, M. (2020). Izazovi i prepreke razvoju kritičkog mišljenja – kultura, umetnost i mediji u liberalnom društvu. Kultura, 169, 11–19.
  • Eisner, E. (2003). The Arts and the Creation of Mind. Language Arts, 80(5), 340–344.
  • Joksimović, A. (2014). Umetničko obrazovanje – neizostavan deo savremenog kurikuluma. Kultura, 142, 229–242.
  • Livingstone, S. (2003). The Changing Nature and Uses of Media Literacy, Media@LSE, electronic working papers. London: London School of Economics and Political Science, 3.
  • Lolić, M. (2006). Univerzitet i nauka u Srbiji u kontekstu evropskih integracija.
  • Filozofija i društvo, 3, 115–125.
  • Milivojević, T. (2012). Kultura i sreća. Kultura, 137, 26–48. Niče, F. (2001). Rođenje tragedije. Beograd: Dereta.
  • Radojčić, S. (2012). Digitalna sredstva i svrha obrazovanja. Kultura, 135, 13–19.
  • Рајковић, М. (2018/2019). Уметност и стварност савремене епохе: Бењамин, Делез и Рансијер. У И. Драшкић Вићановић, Н. Грубор, У. Поповић, Д. Ћаловић, М. Новаковић и М. Миладинов (ур.), Естетско и стварно, рад штампан у целини, 17–18. мај 2018, Београд (287–305). Београд: Естетичко друштво Србије.
  • Ратковић, A. (2021). Естетика и њен значај за образовање (у) уметности. Култура, 170/171, 89–100.
  • Habermas, J. (1980). Demokratizacija univerziteta – politizacija nauke?. Teorija i praksa, 381–390.
  • Henry, M. (1987). La Barbarie. Paris: Grasset. Herriot, E. (1961). Notes et maxims. Paris: Hachette.
  • Cerovac, K. (2013). Transdisciplinarni pristup učenju i istraživanju na sveučilištu. Metodički ogledi, časopis za filozofiju odgoja, 20(1), 15–31.
  • Cooper-Solomon, D. (1995). The arts are essential. School Arts, 94(6), 29.