Antropologija obrazovanja u digitalnom dobu

AUTOR(I): Jadranka Božić

E-ADRESA: jadrankamarija@gmail.com

DOI: 10.46793/NOIP.029B

SAŽETAK:

Tekst promišlja antropološke konsekvence življenja u digitalnom, postmodernom dobu i njihovo reflektovanje na sistem obrazovanja i kulturu. U skladu s nemerljivom ulogom umetničkog obrazovanja u formiranju ličnosti govorimo o umetnosti kao najvišem izrazu čovekove kreativnosti. Savremeni dominantno tehnički razvoj nauke, odsečen od kulture, bitno utiče i na školsko/univerzitetsko obrazovanje. Ukazujemo na transdisciplinarnost kao mogućnost integrativnog istraživanja, pomirenja nauke/a, umetnosti i duhovnosti sa ciljem ucelovljenja ljudskih bića. Naličje informacionog preobilja u kojoj odrasta generacija „digitalnih domorodaca” ogleda se u sve opasnijoj disproporciji između tehnoloških i antropoloških potencijala.

KLJUČNE REČI:

nauka, univerzitet, obrazovanje, umetnost, kultura.

LITERATURA:

Alić, S. (2010). Rječnik epohe. Zagreb: Centar za filozofiju medija i mediološka istraživanja.
Berni, L. E. V. (2010). The Transdisciplinarity Connection: An Introduction to an Epistemological Approach to Improve the Dialogue between Science and Tradition. The Rose+Croix Journal, god. 7, 1−12. Retrieved May 5, 2022 from the World Wide Web http://www.rosecroixjournal.org/issues/2010/articles/vol7_01_12_berni.pdf.
Borovica, T. i Kostović, S. (2011). Savremeni mediji u funkciji obrazovne revolucije. Kultura, 133, 370–381.
Božić, J. (2012). Iugo, ergo sum: rekonceptualizacija antropološkog kontinuuma. Kultura,135, 121–139.
Božić, J. (2013). Postoje li još svetišta kulture i znanosti? Metodički ogledi: časopis za filozofiju odgoja, 20(1), 61–76.
Brandi, Č. (2007). Teorija restauracije. Beograd: Italijanska kooperacija. Valjespin, F. (2007). Univerzitet i društvo – par u neslozi (2). Zenit.
Golubović, Z. i Jarić, I. (2010). Kultura i preobražaj Srbije, vrednosna usmerenja graĎana u promenama posle 2000. godine. Beograd: Službeni glasnik, 12, 13.
Grubor, N. (2008). Univerzitet – Ideja u krizi. Theoria, 51(4), 43–57. Damnjanović, M. (1987). Etika i estetika su jedno. Gradina, 4, 40–48.
Delez, Ž. i Gatari, F. (1995). Šta je filozofija?. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 251.
Dragićević-Šešić, M. i Nikolić, M. (2020). Izazovi i prepreke razvoju kritičkog mišljenja – kultura, umetnost i mediji u liberalnom društvu. Kultura, 169, 11–19.
Eisner, E. (2003). The Arts and the Creation of Mind. Language Arts, 80(5), 340–344.
Joksimović, A. (2014). Umetničko obrazovanje – neizostavan deo savremenog kurikuluma. Kultura, 142, 229–242.
Livingstone, S. (2003). The Changing Nature and Uses of Media Literacy, Media@LSE, electronic working papers. London: London School of Economics and Political Science, 3.
Lolić, M. (2006). Univerzitet i nauka u Srbiji u kontekstu evropskih integracija.
Filozofija i društvo, 3, 115–125.
Milivojević, T. (2012). Kultura i sreća. Kultura, 137, 26–48. Niče, F. (2001). Rođenje tragedije. Beograd: Dereta.
Radojčić, S. (2012). Digitalna sredstva i svrha obrazovanja. Kultura, 135, 13–19.
Rajković, M. (2018/2019). Umetnost i stvarnost savremene epohe: Benjamin, Delez i Ransijer. U I. Draškić Vićanović, N. Grubor, U. Popović, D. Ćalović, M. Novaković i M. Miladinov (ur.), Estetsko i stvarno, rad štampan u celini, 17–18. maj 2018, Beograd (287–305). Beograd: Estetičko društvo Srbije.
Ratković, A. (2021). Estetika i njen značaj za obrazovanje (u) umetnosti. Kultura, 170/171, 89–100.
Habermas, J. (1980). Demokratizacija univerziteta – politizacija nauke?. Teorija i praksa, 381–390.
Henry, M. (1987). La Barbarie. Paris: Grasset. Herriot, E. (1961). Notes et maxims. Paris: Hachette.
Cerovac, K. (2013). Transdisciplinarni pristup učenju i istraživanju na sveučilištu. Metodički ogledi, časopis za filozofiju odgoja, 20(1), 15–31.
Cooper-Solomon, D. (1995). The arts are essential. School Arts, 94(6), 29.