XXI век – век услуга и услужног права (2020), стр. 203-214
АУТОР(И): Вељко Влашковић
DOI: 10.46793/XXIv-11.203V
САЖЕТАК:
Право детета на поверљиво саветовање јавља се као непосредни израз права детета на највиши расположиви стандард здравља и права на приватност. Истовремено, поменуто право представља и важан предуслов за остваривање права детета на мишљење, као и начин примене права на живот, опстанак и развој.
У адолесцентском добу, нарочит значај добијају питања сексуалног и репродуктивног здравља детета, па су државе обавезне обезбедити услуге поверљивог саветовања у наведеном домену. Адолесцентима су неопходне одговарајуће информације, помоћ и усмеравања како би аутономију у области сексуалног и репродуктивног здравља вршили у складу са својим развојним способностима и најбољим интересом. Један од видова наведене помоћи су и услуге поверљивог саветовања, које предвиђа и домаће законодавство о правима пацијената. Такође, у смислу очувања, унапређења и заштите сексуалног и репродуктивног здравља потребно је увести и обавезно образовање о поменутим сегментима здравља у школски програм. Овакву сугестију је Србији упутио и Комитет УН за права детета.
Државе требају обезбедити адолесцентима приступ услугама поверљивог саветовања и без сагласности родитеља. Ипак, они морају добити информације о здравственом стању свог детета ако постоји озбиљна опасност по дететов живот и здравље.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
адолесценција, сексуално здравље, репродуктивно здравље, поверљиво саветовање, помоћ, приватност