XXI vek – vek usluga i uslužnog prava (2020), str. 161-177
AUTOR(I): Snežana Soković
DOI: 10.46793/XXIv-11.161S
SAŽETAK:
Iako su, formalno gledano, aktivnosti centara za socijalni rad sekundarne i prateće u odnosu na delatnost organa krivičnopravnog sistema, njihov potencijalni doprinos u sprečavanju nasilja u porodici jeste sušinski. Represivnim merama, kakve po svojoj suštini jesu krivičopravne mere, delatnost centara za socijalni rad daje smisao prevencije. Analiza uloge ovih centara u sistemu sprečavanja porodičnog nasilja ukazuje da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije na odgovarajući način uključio programe rada sa učiniocima nasilja u sistem prevencije porodičnog nasilja a time i nije iskoristio dokazani potencijal centara za socijaln rad da primenom psihosocijalnog tretmana prema učiniocima bitno doprinesu prevenciji ovog oblika nasilja. Kako je u normativnom smislu prostor za primenu psihosocijalnog tretmana prema učiniocima u krivičnom zakonodavstvu veoma sužen, a u praksi i dodatno smanjen zbog ograničene primene odgovarajućih pravnih instituta, centri za socijalni rad su se, uprkos profesionalnoj obučenosti i ohrabrujuće pozitivnim rezultatima, našli u situaciji da u sistemu prevencije porodičnog nasilja ne mogu da pruže potrebne usluge.
KLJUČNE REČI:
nasilje u porodici, centri za socijalni rad, programi rada sa učiniocima, prevencija, psihosocijalni tretman.