УЗРОЦИ ТЕШКОЋА У УЧЕЊУ НА ПРЕЛАЗУ ИЗ РАЗРЕДНЕ У ПРЕДМЕТНУ НАСТАВУ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 63-76)

АУТОР(И): ЛАНА М. ТОМЧИЋ

Е-АДРЕСА: lana.tomcic@gmail.com

Download Full Pdf 

DOI:10.46793/STEC20.63T

САЖЕТАК:

Период преласка из разредне у предметну наставу обеле- жен је променама које умногоме утичу на ученике. Циљ рада је анализа потенцијалних узрока који доводе до тешкоћа у учењу на преласку из раз- редне у предметну наставу. Циљ се остварује на теоријском нивоу, приме- ном методе теоријске анализе и технике анализе садржаја. Због периода ране адолесценције у коме се налазе, ученици су у фази интензивног раста и развоја у којој се лакше замарају, пажња им је краткотрајнија, што често води до неспретности у извођењу активности и решавању задатака. Анализа резултата досадашњих истраживања указује на то да ученици петог разреда постижу слабији школски успех у односу на претходне четири године шко- ловања. Узроци бројних тешкоћа које се јављају у петом разреду су: обим и тежина наставног градива, разлика у критеријумима оцењивања ученика, проблем адаптације на новине у раду, прилагођеност наставних поступака узрасту ученика. Педагошке импликације овог рада се огледају у препозна- вању узрока и њиховом предупређивању у циљу обезбеђивања што боље адаптације ученика на новонастале промене.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

тешкоће у учењу, узроци, разредна настава, пред- метна настава, ученици.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Антонијевић, М. (1998). Прелазак ученика са разредне на предметну наставу. Настава и васпитање, XLVII(2), 188–201.
  • Велишек-Брашко, О. и Перић-Пркосовачки, Б. (2017). Оснаживање педагошког кадра за транзицију деце у инклузивном образовању. Иновације у настави, XXX(2), 128–140.
  • Dogić-Ćurković, K. (2017). Adolescentna kriza – kako je dijagnosticirati i liječiti? Medicus, 26(2), 223–227.
  • Erceg-Jugović, I. (2011). Nezadovoljstvo tijelom u adolescenciji. Klinička psihologija, 4(1–2), 41–58.
  • Erceg-Jugović, I. (2015). Sociokulturni čimbenici nezadovoljstva tijelom u adolescenciji. Ljetopis socijalnog rada, 22(3), 465–488.
  • Erceg-Jugović, I. i Kuterovac-Jagodić, G. (2016a). Percepcija utjecaja medija na sliku tijela kod djevojaka i mladića u adolescenciji. Medijska istraţivanja: znanstveno- stručni časopis za novinarstvo i medije, 22(1), 145–162.
  • Erceg, I. i Kuterovac-Jagodić, G. (2016b). Spolne razlike u nezadovoljstvu tijelom i stra- tegijama promjene tjelesnog izgleda u adolescenciji. Socijalna psihijatrija, 44(3), 219–233.
  • Zlatarović, V. i Mihajlović, L. (2013). Karika koja nedostaje: Mehanizmi podrške detetu sa teškoćama pri prelasku na sledeći nivo obaveznog obrazovanja u „redovnom obrazovnom sistemuˮ. Beograd: Centar za interaktivnu pedagogiju.
  • Jerković, I. i Zotović, M. (2010). Razvojna psihologija. Novi Sad: Futura publikacije.
  • Kadum-Bošnjak, S., Perišić, I. i Brajković, D. (2007). Stalnost uspjeha učenika u  mlađim razredima osnovne škole i na prijelazu iz 4. u 5. razred. Metodički ogledi, 14(2), 49–66.
  • Kraljić, Ţ. (2008). Pad ocjena iz matematike pri prijelazu iz razredne u predmetnu nastavu. MIŠ, 43(9), 114–119.
  • Крстић, К. и Зуковић, С. (2017). Транзиција у школи: значај партнерства породице и васпитно-образовних институција. Настава и васпитање, LXVI(1), 143– 156.
  • Kuzman, M. (2009). Adolescencija, adolescenti i zaštita zdravlja. Medicus, 18(2), 155– 172.
  • Lebedina-Manzoni, M. i Ricijaš, N. (2013). Obiljeţja mladih s obzirom na podloţnost vršnjačkom pritisku. Kriminologija i socijalna integracija, 21(1), 29–38.
  • Lucić-Bucović, J., Nikolić, S., Jurošević, D. i Đorđević, O. (2015). Prelazak sa razredne na predmetnu nastavu i učenici kojima je potrebna dodatna podrška. U V. Jovano- vić i M. Grahovac (ur.): Nastavnici – refleksivni istraţivači inkluzivne obrazovne prakse (39–51). Beograd: Centar za obrazovne politike.
  • Macuka, I. i Smojver-Adţić, S. (2012). Osobni i obiteljski čimbenici prilagodbe mlađih adolescenata. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraţivanja, 48(1), 27–43.
  • Macuka, I. (2016). Emocionalni i ponašajni problemi mlađih adolescenata – zastuplje- nost i rodne razlike. Ljetopis socijalnog rada, 23(1), 65–86.
  • Mijanović, N. (2018). Digitalni mediji u funkciji poboljšavanja kvaliteta obrazovanja i ţivota adolescenata. U M. Nikolić i M. Vantić-Tanjić (ur.), Unapređenje kvalitete ţivota djece i mladih, rad štampan u celini, 22–24. jun 2018, Harkanj, Mađarska (493–504). Tuzla: Udruţenje za podršku i kreativni razvoj djece i mladih, Univerzitet u Tuzli: Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet.
  • Mikas, D. (2012). Utjecaj emocionalnih i ponašajnih problema na školski uspjeh uče- nika. Pedagogijska istraţivanja, 9(1–2), 83–101.
  • Mohorić, T., Takšić, V. i Šekuljica, D. (2016). Uloga razumijevanja emocija u razvoju simptoma depresivnosti i anksioznosti u ranoj adolescenciji. Socijalna psihijatrija, 44(1), 46–58.
  • Munjiza, E. (2015). Preopterećenje učenika uvjetovano opsegom udţbeničke literature i sposobnošću čitanja. Ţivot i škola, LXI(1), 11–21.
  • Munjiza, E., Peko, A. i Dubovicki, S. (2016). Paradoks (pre)opterećenosti učenika osnovne škole. Osijek: Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera, Fakultet za odgojne i obrazovne znanosti.
  • Николић, Р. (1998а). Континуитет успеха ученика у основној школи. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
  • Nikolić, R. (1998b). Problem kontinuiteta uspeha učenika osnovne škole. Pedagogija, XXXI(1), 1–25.
  • Petrović, J. i Zotović, M. (2007). Prihvaćenost u grupi vršnjaka i emocionalna kompetencija dece preadolescentnog uzrasta. Psihologija, 40(3), 431–445.
  • Радовић, В. и Радовановић, И. (2005). Школски успех ученика при преласку са раз- редне на предметну наставу. У Р. Грандић (ур.), Савремене концепције, схватања и иновативни поступци у васпитно-образовном раду и могућности примене у савременој школи, рад штампан у целини, 15. април 2005, Нови Сад (651–669). Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.