ПРИСТУП „REGGIO EMILIA“ – МОГУЋНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ У  ПРЕДШКОЛСКО МУЗИЧКО ВАСПИТАЊE И ОБРАЗОВАЊЕ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 407-416)

АУТОР(И): МАРИЈА К. ТАНАСКОВИЋ

Е-АДРЕСА: zmajaaa@gmail.com

Download Full Pdf  

DOI:10.46793/STEC20.407T

САЖЕТАК:

Суштина васпитно-образовног процеса је управо у обез- беђивању повољних услова, као и подстицању и подржавању оптималног развоја деце. Овај процес би требало да садржи одређен редослед операција и садржаја за убрзавање и унапређење развоја, али истовремено да буде еластичан, прилагодљив и отворен у односу на дечје потребе, интересе и могућности. Предшколско васпитање и образовање представља први, нај- важнији корак у формирању односа према општој култури једне средине, према музици и уметности уопште. Сходно томе, важан циљ у планирању било ког музичког програма за децу јесте да се препознају њихови интереси и ставови према различитим музичким активностима.

Један од циљева Основа програма – Године узлета, да деца развијају диспозиције за целоживотно учење као што су отвореност, радозналост, отпорност (резилијентност), рефлексивност, истрајност, поверење у себе и позитивни лични и социјални идентитет, сличан је циљу приступа Reggio Emilia у коме се деца посматрају као активни аутори властитог развоја, тј. да ће научити све оно што је потребно да науче, у тренутку када су за то спремна. Учење је усмерено на децу, фокусирано на њихове компетенције, а не на недостатке. Приступ се заснива на идеји да свако дете има „стотину језика” за изражавање карактеристика света који га окружује. Деца се раз- вијају и подстичу да симболично представљају идеје и осећања кроз било који од својих стотину језика (изражајних, комуникативних и когнитивних) – речи, покрета, цртежа, сликања, стваралаштва, скулптуре, игре, колажа, драмске игре, музике итд. Ређо приступ наглашава важност процеса истраживања и коришћења уметности у друштвеном окружењу. Деца стичу знања и способности да изразе своје мисли и идеје кроз стварање. Стога су у раду разматране могућности интеграције садржаја и активности из приступа Reggio Emilia у предшколско музичко васпитање и образовање, у циљу његовог унапређења.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Приступ Reggio Emilia, музичко васпитање и образо- вање, предшколски узраст, Основе програма – Године узлета.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Андре, Л. (2009). Педагогија музичког конструкта. Београд: Задужбина Андрејевић. Greene, M. (1995). Releasing the imagination. San Francisco, CA: Jossey-Bass Publishers.
  • Edwards, C. P. (2002). Three Approaches from Europe: Waldorf, Montessori, and Reggio Emilia. Early Childhood Research & Practice: An Internet Journal on the Development, Care, and Education of Young Children, 4(1), 1–14.
  • Eisner, E. (2002). The arts and the creation of mind. New Haven, CT: Yale University Press.
  • Ивановић, М. (2019). Интеграција Орфовог приступа у савремено основношколско музичко образовање. У С. Маринковић и Ј. Стаматовић (ур.), Наука, настава, учење – проблеми и перспективе, рад штампан у целини, 25. октобар 2019, Ужице (525–538). Ужице: Педагошки факултет.
  • Kamenov, E. (2008). Obrazovanje predškolske dece. Beograd: Zavod za udžbenike.
  • Logue, M., Robie, M., Brown, M. & Waite, K. (2009). Read my dance: Promoting early writing through dance. Childhood Education, 85(4), 216–222.
  • Malaguzzi, L. (1993). For an education based on relationships. Young Children, 49(1), 9–12.
  • Malaguzzi, L. (1998а). History, ideas, and basic philosophy. In C. P. Edwards, L. Gandani & G. Forman (eds.): The one hundred languages of children: The Reggio Emilia approach – Advanced reflections (49–97). Westport, CT: Ablex Publishing.
  • Malaguzzi,  L. (1998б). No  way. The hundred is there. In C. P. Edwards,  L. Gandini  & G. Forman (еds.), The hundred languages of children: The Reggio Emilia approach – Advanced reflections (2nd ed.) (2–3). Greenwich, CT: Ablex.
  • Mirković-Radoš, K. (1996). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Nelson, J. & Zobairi, N. (1999). Multiple literacies: The whole mind at work. International Journal of Early Childhood, 31(2), 82–90.
  • Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања (2018). Просветни гласник, Службени гласник Републике Србије, бр. 27/2018.
  • Rinaldi, C. (2001). Reggio Emilia: The image of the child and the childʼs environment as a fundamental principle. In L. Gandini & C. Edwards (еds.): Bambini: The Italian approach to infant – toddler care (49–54). New York: Teachers College Press.
  • Temmerman, N. (2000). An investigation of the music activity preferences of pre-school children. British Journal of Music Education, 17, 51–60.
  • Tomlinson, M. M. (2013). Literacy and music in early childhood: Multimodal learning and design. SAGE Open, 3(3), 1–10.
  • Falter, H. E. (2018). An Examination of Elementary General Music Teaching Practices for Congruence with the Reggio Emilia Approach. Music Graduate Theses & Dissertations. Retrieved May 12, 2019 from the World Wide Web https://scholar. colorado.edu/musi_gradetds/7.
  • Hanna, W. (2014). A Reggio-Inspired Music Atelier: Opening the Door Between Visual Arts and Music. Early Childhood Education Journal, 42(4), 287–294.
  • Yanko, M. (2019). Learners’ Identity Through Soundscape Composition: Extending the Pedagogies of Loris Malaguzzi With Music Pedagogy. LEARNing Landscapes, Spring 2019, Vol. 12, 271–284.