АУТОР(И): МАРИЈАНА Ж. ЗЕЉИЋ, МИЛАНА М. ДАБИЋ БОРИЧИЋ
Е-АДРЕСА: marijana.zeljic@uf.bg.ac.rs
Download Full Pdf
DOI:10.46793/STEC20.347Z
САЖЕТАК:
Иако је појам математичке писмености предмет бројних истраживања, не постоји консензус о значењу термина. Циљ ове ове студије јесте да се истражи концепција математичке писмености будућих учитеља. Подаци су прикупљени кроз полуструктурисани интервју са 13 студената Учитељског факултета. Концепција математичке писмености може се свр- стати у четири категорије: 1) познавање и способност комуникације матема- тичким језиком; 2) концептуално разумевање појмова, садржаја и проце- дура; 3) примена математике у свакодневном животу; 4) примена логичко- математичког мишљења и решавање проблема. Сви испитаници су навели способност ученика да формулише, репрезентује и реши математичке проблеме, као и прецизно и коректно коришћење симболичког математич- ког језика као изузетно важне компетенције за математичку писменост, док је скоро половина испитаника искључила склоност ученика да математику види као користан предмет као компетенцију која је важна. Уверења и знања учитеља значајно ће утицати на развој математичке писмености уче- ника и важно је створити услове у којим ће учитељи разумети концепт и развити богатију концепцију математичке писмености
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
математичка писменост, компетенције ученика, ста- вови/уверења, образовање учитеља
ЛИТЕРАТУРА:
- Blum, W. & Boromeo Feri, R. (2009). Mathematical Modelling: Can It Be Taught and Learnt? Journal of Mathematical Modelling and Application, 1(1), 45–58.
- Blum, W. & Leiss, D. (2007). How do students and teachers deal with modelling problems. In C. Haines, P. Galbraith, W. Blum & S. Khan (еds.): Mathematical modelling: Education, engineering, and economics (222–231). Chichester: Horwood.
- Brewer, D. J. & Stasz, C. (1996). Enhancing opportunity to learn measures in NCES data. Santa Monica: RAND.
- Cohen, L., Manion, L. & Morrison, K. (2007). Research methods in education. London: Routledge.
- Dabić Boričić, M. Vulić, I. & Videnović, M. (2020). (in press). Mathematics Teachers’ Conceptions of Mathematical Literacy фand Assessment of Mathematical Knowledge. MARE Malta Applied Research in Education, 1(1), 97–116.
- Fereday, J. & Muir-Cochrane, E. (2006). Demonstrating rigor using thematic analysis: A hybrid approach of inductive and deductive coding and theme development. International journal of qualitative methods, 5(1), 80–92.
- Gellert, U. (2004). Didactic material confronted with the concept of mathematical literacy. Educational Studies in Mathematics, 55(1), 163–179.
- Genc, M. & Erbas, A. K. (2019). Secondary Mathematics Teachers’ Conceptions of Mathematical Literacy. International Journal of Education in Mathematics, Science and Technology, 7(3), 222–237.
- Jablonka, E. (2003). Mathematical Literacy. In A. J. Bishop, M. A. Clements, C. Keitel, J. Kilpatrick & F. K. S. (eds.): Second International Handbook of Mathematics Education (75–102). Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
- Jablonka, E. & Niss, M. (2014). Mathematical literacy. In S. Lerman, B. Sriraman, E. Jablonka, Y. Shimizu, M. Artigue, R. Even, R. Jorgensen & M. Graven (eds.): Encyclopedia of Mathematics Education (391–396). Dordrecht: Springer Science+Business Media.
- Julie, C. (2006). Mathematical literacy: Myths, further inclusions, and exclusions. Pythagoras, 12(1), 62–69.
- Kilpatrick, J. (2001). Understanding Mathematical Literacy: The Contribution of Research. Educational Studies in Mathematics, 47(1), 101–116.
- Liu, X. (2009). Linking competence to opportunities to learn: Models of competence and data mining. New York: Springer.
- Mbekwa, M. (2006). Teachers’ views on mathematical literacy and on their experiences as students of the course. Pythagoras, 63, 22–29.
- Mhakure, D. & Mokoena, M. A. (2011). A Comparative Study of the FET Phase Mathematical Literacy and Mathematics Curriculum. US-China Education Review B3, 309–323.
- Niss, M. (2015). Mathematical Competencies and PISA. In K. Stacey & R. Turner (eds.): Assessing Mathematical Literacy (35–55). Switzerland: Springer International Publishing.
- OECD (2005). The Definition and Selection of Key Competencies: Executive Summary. Retrieved January 20, 2020 from the World Wide Web https://www.oecd.org/pisa/35070367.pdf.
- OECD (2013). PISA 2012 Assessment and Analytical Framework. Mathematics, Reading, Science, Problem Solving and Financial Literacy. Retrieved January 20, 2020 from the World Wide Web https://doi.org/10.1787/9789264190511-7-en.
- OECD (2017). PISA 2015 assessment and analytical framework: science, reading, mathematics, financial, literacy and collaborative problem solving, revised edition. Retriеved January 20, 2020 from the World Wide Web https://www.oecd.org/publications/pisa-2015-assessment-and-analytical- framework-9789264281820-en.htm.
- Ojose, B. (2011). Mathematics literacy: Are we able to put the mathematics we learn into everyday use? Journal of Mathematics Education, 4(1), 89–100.
- Schleicher, A. (2019). PISA 2018 Insights and Interpretations. OECD.
- Schmidt, W. H. & McKnight, C. C. (1995). Surveying educational opportunity in mathematics and science: An international perspective. Educational evaluation and policy analysis, 17(3), 337–353.
- Venkat, H. (2010). Exploring the nature and coherence of mathematical work in South African mathematical literacy classrooms. Research in Mathematics Education, 12(1), 53–68.
- Verschaffel, L., Greer, B. & De Corte, E. (2000). Making sense of word problems. Lisse: Swets & Zeitlinger.
- Wilkins, J. L. M. (2000). Preparing for the 21st century: The status of quantitative literacy in the United States. School Science and Mathematics, 100(8), 405–418.
- Yore, L. D., Pimm, D. & Tuan, H. L. (2007). The literacy component of mathematical and scientific literacy. International Journal of Science and Mathematics Education, 5(4), 559–589.