ZNAČAJ SAVINSKOG BUKVARA U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA I SRPSKOJ KULTURI

Nauka i nastava u vaspitno-obrazovnom kontekstu (2020), (str. 299-310)

AUTOR(I): BILJANA S. SAMARDŽIĆ, DALIBORKA B. ŠKIPINA

E-ADRESA: biljana.samardzic@ffuis.edu.ba

Download Full Pdf 

DOI:10.46793/STEC20.299S

SAŽETAK:

Autori u radu sagledavaju pedagoško-filološki značaj Savinskog bukvara štampanog u Rusiji (Moskvi) 1692. godine na ruskoslo- venskom jeziku. Po svome postanku mlađi je oko 100 godina od Prvog srp- skog bukvara (Bukvar Save Inoka Dečanca). Ovaj bukvar ruske redakcije dospio je do svih srpskih prostora i predstavljao je izvidnicu sa jedne strane i sljedbenika sa druge strane – budućim knjigama u srpskoj zemlji i novom književnom jeziku Srba. U tu svrhu, autori u radu detaljno objašnja- vaju metodu učenja slova na način da svakom slovu (slovenskom, grčkom i latinskom) odgovara određena slika. Ovo pokazuje pedagoški pristup obradi usvajanja novih znanja (početnog čitanja i pisanja), da se  putem slika životinja, biljaka i predmeta olakša učenje slova. U svom predavanju Karion Istomin, autor Bukvara, predložio je potpuno drukčije nastavne metode – nove. Dakle, preteča današnjih bukvara je upravo Savinski bukvar, jer bilo koji bukvar da uzmemo i pogledamo, vidjećemo slovo i crtež

KLJUČNE REČI:

Savinski bukvar, Karion Istomin, nastava, opi- smenjavanje.

LITERATURA:

  • Episkop Nikodim Milaš (1989). Pravoslavna Dalmacija – istorijski pregled. Beograd: SFAIROS.
  • Žlebnik, L. (1970). Opšta istorija školstva i pedagoških ideja. Beograd: Naučna knjiga. Ivić, P. (1998). Pregled istorije srpskog jezika. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
  • Ilić, M. (2013). Metodika nastave početnog čitanja i pisanja. Banja Luka: Komesgrafika.
  • Komar, G. (2001). Svetouspenski manastir Savina u Meljinama kod Herceg-Novog. Herceg Novi: Manastir Savina.
  • Komar, G. (2003). Savinske čitulje novskih familija. Herceg Novi: Manastir Savina.
  • Komar, G. (2007). Savinski arhimandrit Leontije (Avramović). Zbornik Matice srpske za istoriju, br. 75–76. Novi Sad: Matica srpska, 113–120.
  • Komar, G. (2001). Svetouspenski manastir Savina u Meljinama kod Herceg-Novog. Herceg Novi: Manastir Savina.
  • Komar, G. (2014). Manastir Uspenja Presvete Bogorodice na Savini kod Herceg Novog. Herceg Novi: Manastir Savina.
  • Leksikon obrazovnih termina (2014). Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Prota St. M. Dimitrijević (1922). Građa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i biblioteka, SKA, Spomenik LIII, Drugi razred 45, Sarajevo.
  • Milanović, A. (2004). Kratka istorija srpskog književnog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Pedagoška enciklopedija 1 i 2 (1989). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Samardžić, B. i Škipina, D. (2016). Značaj Bukvara Inoka Save u nastavi i učenju. U A. Pešikan (ur.), Nastava i učenje – udžbenik u funkciji nastave i učenja, rad štampan u celini, 4. novembar 2016, Užice (175–182). Užice: Učitelj- ski fakultet.
  • Srpski pravoslavni molitvenik (2004). Linc: Izdavačka kuća „PRAVOSLAVAC”.
Izvori
  • Komar, G., Stojanović, J. i Andrić, V. (2016). Savinski bukvar. Trebinje – Herceg Novi – Nikšić: Srpsko udruženje „Ćirilica” Trebinje.
Internet izvori
  • Bukatov, M. (2014). Svoimi glazami ili Germenevtičeskie allюzii illюstrativnыh эkzersisov v učebnыh knigah XVII veka. openlesson.ru. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web http://www.openlesson.ru/?p=23634.
  • Ruska Književnost – Prvi Deo. KUPDF. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web https://kupdf.net/download/ruska-knjizevnost-prvi-deo_59d7c8b808bbc5e52f43524c_pdf.
  • Bahtin, V. (2020). Pervый illюstrirovannый bukvarь. Retrieved May 14, 2020 from the World Wide Web http://chto-chitat-detyam.ru/illustrirovannyi-bukvar.html.