ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНИ КОНТЕКСТ ПОРОДИЦЕ ИЗ УГЛА СТРУКТУРАЛНОФУНКЦИОНАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ТАЛКОТА ПАРСОНСА У ПОРЕЂЕЊУ СА НЕКИМ  КАРАКТЕ­РИСТИКАМА САВРЕМЕНЕ ПОРОДИЦЕ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 231-254)

АУТОР(И): НАТАША M. НИКОЛИЋ

Е-АДРЕСА: natasa.nikolic0604@gmail.com

Download Full Pdf 

10.46793/STEC20.231N

САЖЕТАК:

Данас постоје бројне теорије о породици и свака од тих тео- рија на специфичан начин приступа основним питањима породице. Овај рад се посебно бави структурално функционалним погледом на породицу, а с обзиром на то да је Талкот Парсонс био један од његових најзначајнијих представника, пажња је усмерена на његов приступ породици. Циљ нашег рада је покушaj да дамо критички осврт на то како је Парсонс видео породицу, њене функције, структуру, улоге, односе између њених чланова, вредности којима је тежила, тј. да сагледамо целокупан васпитно-образовни контекст такве породице. Такође, покушаћемо основне претпоставке његове теорије да упоредимо са неким доминантним карактеристикама функционисања савремене, тј. да проценимо да ли се тзв. идеолошки фамилизам и даље одржава у начину и функционсању породице западног друштва. Дошли смо до закључка да упркос опште-друштвеним тежњама да породица буде заснована на деморатским односима, много тога што је било карактеристично за породицу средином прошлог века у пракси остаје непромењено, или чак интензивирано Као велики проблем уочен је конструкт интензивног родитељства јер поставља нереалне захтеве родитељима и деци.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

структурални функционализам, Талкот Парсонс, поро- дица, социјализација, улоге.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Badinter, E. (2013). Сукоб: Како идеал идеалног мајчинства угрожава жену. Загреб: Алгоритам.
  • Бодрошки Спариосу, Б. (2010). Поступци родитеља у васпитању деце и њихов међугенерацијски трансфер. Београд: Филозофски факултет.
  • Cappellini, B., Harman, V., Marilli, A. & Parsons, E. (2019). Intensive mothering in hard times: Foucauldian ethical self-formation and cruel optimism. Journal of Consumer Culture, 19(4), 469–492. DOI 10.1177/1469540519872067.
  • Fisrt-Dilić, R. (1974). Socijalizacija u prodici i slobodno vreme. Revija za sociologiju, 4(2–3), 3–14. Retrieved August 10, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/156451.
  • Голубовић, З. (1981). Породица као људска заједница. Загреб: Напријед.
  • Hays, S. (1996). The Cultural Contradictions of Motherhood. New Haven: Yale University Press.
  • Hermann, K. S. & Betz, N. E. (2006). Path Models of the Relationships of Instrumentality and Expressiveness, Social Self-Efficacy, and Self-Esteem to Depressive Symptoms in College Students. Journal of Social and Clinical Psychology, 25(10), 1086–1106, https://doi.org/10.1521/jscp.2006.25.10.1086.
  • Hermann, K. S. & Betz, N. E. (2004). Path Models of the Relationships of Instrumentality and Expressiveness to Social Self-Efficacy, Shyness, and Depressive Symptoms. Sex Roles, 51, 55–66, https://doi.org/10.1023/B: SERS.0000032309.71973.14.
  • Henwood, K. Shirani, F. & Coltart, C. (2010). Fathers and financial risk-taking during the economic downturn: Insights from a QLL study of men’s identities-in-thema- king. 21st Century Society. 5(2), 137–147, https://doi.org/10.1080/ 17450141003783355.
  • Honoré, C. (2009). Под притиском: Спашавање деце од културе хиперродитељства. Загреб: Алгоритам.
  • Југовић, Л. А. (2013). Човек и систем: неки аспекти значаја структуралног функ- ционализма за истраживања у социјланој политици и социјланом раду. Соци- јална политика, 48(1), 53–77, https://doi.org/10.22182/sp.12013.3.
  • Ishizuka, P. (2018). Social Class, Gender, and Contemporary Parenting Standards in the United States: Evidence from a National Survey Experiment. Social Forces, 98(1), 31–58, https://doi.org/10.1093/sf/soy107.
  • Каменов, Е. (2006). Васпитање предшколске деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Крегар, Ј. (1994). Промене у структури обитељских заједница. Ревија за социјалну политику, 1(3), 211–224, https://doi.org/10.3935/rsp.v1i3.578.
  • Кушевић, Б. (2011). Социјална конструкција родитељства – импликације за обитељску педагогију. Педагогијска истраживања, 8(2), 297–307. Retrieved May 25, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/116663.
  • Lareau, A. (2003). Unequal Childhoods: Class, Race and Family Life. Berkeley: University of California Press.
  • Љубетић, М. (2011). Филозофија родитељства – обитељско или друштвено питање. Педагогијска истраживања, 8(2), 283–293. Retrieved July 2, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/116668.
  • Маровић, З. (2009). Не смијеш плакати, ти си дијечак! Дијете, вртић, обитељи: часопис за одгој и наобразбу деце предшколске доби намијењен стручацима и родитељима, 15(58), 18–23. Retrieved June 23, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/128503.
  • Медић, С. (1993). Образовање и социјализација одраслих. Београд: Завод за уџбе- нике и наставна средства.
  • Михић, В. и Филиповић, Б. (2012). Повезаност поделе посла и става према родним улогама са задовољством браком запослених супружника. Примењена психо- логија, 5(3), 295–311, https://doi.org/10.19090/pp.2012.3.295-311.
  • Millar, D. (2006). The impact of a father on a child’s socio-emotional development. Retrieved September 2, 2020 from the World Wide Web https://fathersmatter. wordpress.com/2006/10/09/1/.
  • Милић, А. и сар. (1990). Социологија друштвене акције Талкота Парсонса. Бео- град: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.
  • Милић, А. (2001). Социологија породице: критика и изазови. Београд: Чигоја штампа.
  • Mилић, A. (2007). Социологија породице: критика и изазови. Београд: Чигоја штампа.
  • Парсонс, Т. (2009). Друштвени систем и други огледи. Нови Сад: Будућност. Поткоњак, Н. и Шимлеша, П. (ред.) (1989). Педагошка енциклопедија 1 и 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  • Rodman, H. (1965). Talcott Parsons’ view o the changing American family. Merrill- Palmer Quarterly of Behavior and Development, 11(3), 209–227. Retrieved September 10, 2020 from the World Wide Web http://www.jstor.org/ stable/23082694.
  • Schiffrin, H. H., Godfrey, H., Liss, M. & Erchull, M. J. (2015). Intensive parenting: Does it have the desired impact on child outcomes? Journal of Child and Family Studies, 24(8), 2322–2331, https://doi.org/10.1007/s10826-014-0035-0.
  • Shirani, F., Hewood, K. & Coltart, C. (2011). Meeting the challenges of intensive parenting culture: gender, risk management and the moral parent. Sociology, 46(1), 25–40. 10.1177/0038038511416169.
  • Smith, S. et al. (2009). Exploring family theories. New York: Oxford university Press.
  • Станојевић, Г. (2018). Нoво очинство у Србији: социолошка студија о праксама и идентитетима очева. Београд: Филозофски факултет.
  • Томановић, С. (2017). Родитељство између фамилизма и иднивидуализације: при- мер Србије. У С. Игњатовић и А. Бошковић (ур.). Индивидуализам (162–181). Београд: Институт друштвених наука.
  • Томановић, С. (2019). О чему говоримо кад говоримо о породици? Контекстуали- зација концепта. Социологија, 61(3), 301–322. DOI 10.2298/SOC1903301T.
  • Thompson, C. H. (2008). What is the point of education? Functionalist perspective. Retrieved      August      14,      2020      from                                                                     the World Wide Web https://sociologytwynham.com/2008/12/20/what-is-the-point-of-education/.
  • Thompson, K. (2014). The Functionalist Perspective on the Family. Retrieved September 14, 2020 from the World Wide Web https://revisesociology.com/2014/02/09/functionalist-perspective-family/.
  • Видановић, С., Тодоровић, Ј. и Хедрих, (2006). Породица и посао: изазови и могућности. Ниш: Филозофски факултет.
  • Вилић, Д. (2011). Породица у контексту савремених друштвених промјена. Социо- лошки дискурс, 1(2), 21–43. Retrieved June 17, 2020 from the World Wide Web http://doisrpska.nub.rs/index.php/.
  • White, J. M. & Klein, D. M. (2008). Family theories. USA: Sage Publications, Inc.