ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА ПРЕДМЕТА ДОМСКЕ ПЕДА­ГОГИЈЕ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 217-230)

АУТОР(И): МИЛАН КОМНЕНОВИЋ

Е-АДРЕСА: milankomnenovic92@gmail.com

Download Full Pdf 

10.46793/STEC20.217K

САЖЕТАК:

У раду смо се бавили проблемом дефинисања педагошке дисциплине која изучава васпитање у институционалном смештају. Домска педагогија се најчешће на нашим просторима препознаје као део педагошке науке који изучава превасходно васпитање и образовања у оквиру интер- натског смештаја ученика основних и средњих школа, док смо анализом радова о домској педагогији увидели да се предмет домске педагогије дефи- нише много шире. У раду се образлажу три узрочно-последична проблема која, по нама, чине основну препреку у дефинисању домске педагогије као научне дисциплине. Циљ рада је утврђивање теоријског концепта домске педагогије, односно анализа теоријских основа на којима почивају ставови домаћих аутора о предмету изучавања домске педагогије. Поред тога, у раду ћемо представити проблеме са којима се сусрећемо у дефинисању домске педагогије као засебне области научног сазнања у оквиру педагогије, као и основне проблеме у дефинисању професије васпитача у домовима ученика. На крају рада, представићемо теоријски концепт који би могао да одговори на проблеме у вези са дефинисањем предмета домске педагогије. Будући да већина аутора дефинише домску педагогију као дисциплину која се бави изучавањем васпитања у оквиру институционалног смештаја, у овом раду се бавимо сегментом домске педагогије која испитује проблем средњошкол- ског васпитања и образовања, односно дома ученика средњих школа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

домска педагогија, теоријски оквир дисциплине, дом ученика, интернат.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Антонијевић, Р. (2014). Утемељење система знања у педагогији. Београд: Фило- зофски факултет – Институт за педагогију и андрагогију.
  • Vukasović, A. (2001). Pedagogija. Zagreb: HKZ „Mi”.
  • Грандић, Р. и Летић, М. (2008). Прилози педагогији слободног времена. Нови Сад – Вршац. Савез педагошких друштава Војводине – Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов”.
  • Грандић, Р. и Летић, М. (2010). Прилози домској педагогији. Нови Сад – Вршац. Савез педагошких друштава Војводине – Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов”.
  • Грандић, Р. и Стипић, М. (2010). Организација слободног времена у домовима ученика средњих школа. У Р. Грандић Критичке теорије у педагогији (83– 98). Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.
  • Јешић, Д. (2007). Образовање и стручно усавршавање васпитача домова  ученика. У Н. Лакета и Н. Поткоњак (ур.): Променама до квалитета у раду школа – Зборник радова са научног скупа поводом 70 година од рођења проф. др Младена Вилотијевића (657–661). Београд: Заједница учитељских факултета Србије.
  • Јешић, Д. (2008). Методика васпитно-образовног рада – практикум. Јагодина: Педагошки факултет.
  • Јешић, Д. (2009). Домска педагогија. Јагодина: Педагошки факултет.
  • Јешић, Д. (2011). Дијагностика као услов за успешан васпитни рад у домовима ученика. Директор школе, 4, 305–312.
  • Јешић, Д. (2012). Инклузивни педагошки рад у домовима ученика. Образовна технологија, 1, 21–26.
  • Јешић, Д. (2013). Методика васпитног рада. Јагодина: Факултет педагошких наука. Kolesarić, P. (2019). Odgojno djelovanje u uĉeniĉkom domu. Ĉasopis za odgojne i obrazovne znanosti Foo2rama, 3(3), 51–66.
  • Коцић, Љ. (2004). Проблем дефинисања предмета педагогије и њеног разграни- чења од других наука. У Н. Трнавац (ур.): Југословенска педагогија друге половине 20. века (23–38). Ужице – Београд. Учитељски факултет – Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
  • Klapan, A. (1996). Prema sustavnijem istraživanju domske pedagogije. U H. Vrgoĉ (ur.): Pedagogija i hrvatsko školstvo (41–45). Zagreb: HPKZ.
  • Комненовић, М. (2018). Поставке слободног времена ученика у домовима средњих школа. У М. Лончар-Вујновић (ур.): Наука без граница: Образовање без гра- ница (399–414). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
  • Marić Jurišin, S. (2014). Implikacije ekoloških programa na socioemocionalni razvoj dece predškolskog uzrasta iz perspektive održive zajednice. (Neobjavljena doktor- ska disertacija). Novi Sad: Filozofski fakultet.
  • Marić Jurišin, S. (2018). Humanistiĉko-ekološka dimenzija u teorijskim polazištima vaspitanja i obrazovanja za održivo društvo. Pedagoška stvarnost, 64(1), 62–75.
  • Маројевић, Ј. (2017). Од еколошке ка биоеколошкој теорији људског развоја – човек и окружење у дијалогу. Теме, XLI(1), 23–38.
  • Martin, A., Papworth, B., Ginns, P. & Liem, G. A. (2014). Boarding School, Academic Motivation and Engagement, and Psychological Well-Being: A Large-Scale Investigation. American Educational Research Journal, 51(5), 1007–1049.
  • Martin, A., Papworth, B., Ginns, Р. & Malmberg, L. E. (2015). Motivation, Engagement, and Social Climate: An International Study of Boarding Schools. Journal of Educational Psychology, 108(6), 772–787.
  • Prof. dr. sc. Vladimir Rosić – Ugledni profesor, znanstvenik i komunikolog (2011). Informacijske i komunikacijske znanosti: znanstvenici i znanstvene institucije. Informatol, 44(3), 247–253.
  • Rosić, V. (2001). Domski odgoj. Rijeka: Graftrade
  • Rosić, V. (2007). Uĉeniĉki domovi u sustavu odgoja i obrazovanja. U V. Previšić, N. Šoljan i N. Hrvatić (ur.): Pedagogija prema cjeloživotnom obrazovanju i društvu znanja (330–347). Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo, 1.
  • Трнавац, Н. (2002a). Методички аспекти остваривања програма васпитног рада у домовима ученика. У М. Милојевић (ур.): Васпитни рад у домовима ученика, зборник радова (79–91). Београд: Министарство просвете и спорта – Институт за економику и финансије.
  • Трнавац, Н. (2002b). Планирање, програмирање и припремање васпитног рада у дому ученика. У М. Милојевић (ур.): Васпитни рад у домовима ученика, зборник радова (139–146). Београд: Министарство просвете и спорта и Институт за економику и финансије.
  • Трнавац, Н. (2005). Прилози домској – интернатској педагогији. Школска педаго- гија – друга књига. Београд: Научна књига.
  • Ćuk, M. (2012). Odgojni rad odgajatelja i ponašanja uĉenika u uĉeniĉkim domovima. Pedagogijska istraživanja, 9(1–2), 223–238.
  • Филиповић, Д. и Беновић, Д. (2019). Положај ученичких домова у односу на систем вредновања квалитета васпитно-образовних установа. Учење и настава, V(2), 375–396.
  • Франковић, Д., Капух, М., Лескошек, Ј., Мандић, П., Митровић, Д., Ничковић, Р., Продановић, Т., Пецељ, З., Радоњић, Б., Ракић, Б. и Вилотијевић, М. (1973). Васпитни рад у домовима: прилози домској педагогији. Београд: Делтра прес – Заједница домова СР Србије.
  • Fulcher, L. (1996). Stari i novi svijet. Promjenljivost skrbi u promjenljivom svijetu. Glasgow.
  • Hansen, P. (1988). Tasks of residential workers. Aldershot: Avebury.
  • Hrvatić, N. (2002). Domska pedagogija: od teorije do odgojne prakse. U V. Rosić (ur.): Odnos pedagogijske teorije i pedagoške prakse (190–202). Rijeka: Filozofski fakultet.
  • Wilfert, O. (1971). Odgojni domovi juče, danas i sutra: prilozi teoriji odgoja u domo- vima. Beograd: Savez društava defektologa Jugoslavije