ЧАСОПИСИ ДРУШТВЕНИХ НАУКА У СРБИЈИ ИЗМЕЂУ ГЛОБАЛНИХ И НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 181-202)

АУТОР(И): МАРИНА Ж. СЕМИЗ

Е-АДРЕСА: marinailic@hotmail.rs

Download Full Pdf 

10.46793/STEC20.181S

САЖЕТАК:

У раду се проблематизују питања стања и перспективе развоја часописа друштвених наука у Републици Србији у контексту гло- балних (међународних) и националних интереса. Научне публикације у домаћим друштвеним часописима неретко су најзаступљенији вид дисеми- нације и продукције научних знања, погледа и становишта, јасан показатељ истраживачке изврсности универзитетских наставника, као и индикатор квалитета научноистраживачког рада уопште и квалитета научних часописа. Отуда не изненађује што се кроз националне часописе у друштвеном пољу преламају национални и глобални интереси и вредности. Референтни оквир за разматрање издвојених питања смештен је у контексту налаза досада- шњих сциентометријских и библиометријских истраживања, као и законске легислативе о научноистраживачком раду, начину и поступку вредновања истраживачких резултата и научних часописа и напредовању у наставничка звања.

Спроведена анализа је указала на општи закључак да се национални часописи друштвених наука налазе у процепу између националног и гло- балног контекста. Прокламујући националне и културне вредности и инте- ресе они, премда значајни, опстају као тржишно недовољно конкурентни и глобално невидљиви медији преношења и валоризације научних сазнања у академској заједници. Поред сагледавања импликација и последица акту- елне образовне политике, уређивачке политике часописа и стратешких решења усмерених ка подизању и вредновању квалитета националних чaсо- писа у друштвеном пољу и укључивању у глобалне токове система инфор- мација, у раду се указује на могуће правце даљег развоја националних часописа у друштвеном пољу, као битне претпоставке подизања научне продуктивности у друштвеним наукама.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

часописи друштвених наука, библиометрија, сциен- тометрија, глобални интереси, национални интереси.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Акт о уређивању научних часописа (2009). Службени гласник Републике Србијe, бр. 110-00-17/2009-01.
  • Bojović, Ţ. i Ilić, M. (2017). Quality of Scientific Research in the Republic of Serbiaʼs Legislation. In S. Rutar, S. Čotar Konrad, T. Štemberger i S. Bratoţ (eds.), Vidiki internacionalizacije in kakovosti v visokem šolstvu (Perspectives of internationalisation and quality in higher education) (365–379). Koper: University of Primorska.
  • Brajenović-Milić, B. (2014). Bibliometrijski pokazatelji znanstvenog odjeka autora i časopisa. Medicina fluminensis, 50(4), 425–432.
  • Vidović, A. (2016). Citatne baze podataka. Banja Luka: Panevropski univerzitet „APEIRON”.
  • Vukasović, P. (2009). Isi i analiza citiranosti naučnih časopisa – poreklo, namena i osnovna načela. Strani pravni život, 53(1), 211–230. Retriеved Mart 10, 2020 from the World Wide Web https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/ view/644.
  • Ejdus, F. (2018). Mapiranje i analiza sistema istraživanja u društvenim naukama u Srbiji. Beograd: Predstavništvo HELVETAS Swiss Intercooperation SRB.
  • Екснер, А. (2016). Увод у објављивање научних публикација: претходна искуства, концeпти и стратегије. Београд: Центар за промоцију науке. Retriеved Mart 12, 2020 from the World Wide Web http://nauka.cpn.rs/.
  • Закон о научноистраживачкој делатности (2015). Службени гласник РС, бр. 110/05, 50/06 – исправка, 18/10 и 112/15.
  • Jokić, M. (2006). Scientometrijski pristup znanstvenom radu u polju filozofije. Prolegomena, 5(1), 99–110.
  • Jokić, M., Zauder, K. i Letina, S. (2012). Karakteristike hrvatske nacionalne imeđuna- rodne znanstvene produkcije u društveno-humanističkim znanostima i umjetničkom području za razdoblje 1991–2005. Zagreb: Institut za društvena istraţivanja.
  • Jokić, M. i Lasić-Lazić, J. (2015).Vrednovanje znanstvenog rada u području društvenih znanosti na temelju časopisa kao medija znanstvenog komuniciranja. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (197–214). Zagreb: Školska knjiga.
  • Jokić, M. i Sirotić, G. (2015). Znanstvena prepoznatljivost članova uredništava hrvatskih društveno-humanističkih časopisa. Medijska istraživanja, 21(1), 5–35.
  • Lazić, N. (2019). Uloga klasifikacijskoga sustava kod preuzimanja i obrade podataka za bibliometrijska istraţivanja. Hum, 14 (21), 7–20. Retriеved Mart 10, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/230796.
  • Macan, B. i Petrak, J. (2015). Bibliometrijski pokazatelji za procjenu kvalitete znan- stvenih časopisa. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (37–53). Zagreb: Školska knjiga.
  • Marušić, A. i Marušić, M. (2015). Znanstveni časopisi u Hrvatskoj: Teška pitanja na koja nije teško odgovoriti. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (15–36). Zagreb: Školska knjiga.
  • Мemišević, H. M. (2016). Izbor časopisa za objavljivanje naučnih radova. Učenje i nastava, 2(1), 181–190.
  • Milenković, M. (2009). O brojanju i merenju (drugih) ljudi (za novac). Antropologija, 8, 33–52.
  • Mitrović, G. (2013). Zastupljenost hrvatskih znanstvenih i stručnih časopisa u bazama podataka Web of Science i Scopus s osvrtom na društveno himanističke znanosti. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 56(4), 129–144.
  • Петровић, Р. (2015). Стaњe и пeрспeктивe нaучних чaсoписa у oблaсти друштвeнo- хумaнистичких нaукa у Србиjи. У Б. Микановић (ур.), Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, рад штампан у целини, 13–14. новембар 2015, Бања Лука (421–432). Бања Лука: Филозофски факултет.
  • Петровић, Р., Јаћимовић, J. и Антонић, С. (2015). Web of Sciencе као извор пода- така о вредновању научноистраживачких резултата. Библиотекар – часопис за теорију и праксу библиотекарства, 57(1–2), 6–18.
  • Правилник о категоризацији и рангирању научних часописа, бр. 110-00-28/2016-04 Retriеved Mart 10, 2020 from the World Wide Web http://www.mpn.gov.rs/wp- content/uploads/2015/09/kategorizacija-%C4%8Dasopisa.pdf.
  • Правилник о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научно- истраживачких резултата истраживача (2017). Службени гласник РС, бр. 24/2016 и 21/2017.
  • Правилник о начину и поступку заснивања радног односа и стицању звања наставника Универзитета у Крагујевцу – пречишћени текст (2017). Универ- зитет у Крагујевцу, бр. 110-00-28/2016-04.
  • Правилник о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника универзитета у Нишу (2018). Универзитет у Нишу, бр. 8/16-01-001/18-008.
  • Правилник о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Новом Саду (2018). Универзитет у Новом Саду, бр. 04-179/7.
  • Urošević, B. i Pavlović, D. (2013). Istraţivanja u društvenim naukama u Srbiji posle 1990. godine. Političke perspektive, 3(2), 103–128.
  • Šipka, P. (2001). Nauka u Srbiji: u susret evaluativnoj državi. Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci, Elektronski radni dokumenti, ERD 01/01.
  • Шипка, П. (2004). Вредновање часописа на основу библиометријских показатеља: опис модела и импликације за уређивачки рад. Srpski arhiv za celokupno lekar- stvo, posebno izdanje, 38–49.
  • Шипка, П. (2014). Методи вредновања научних часописа – употреба и злоупо- треба. У Љ. Вучковић-Декић (ур.): Вредновање науке и научника: Моногра- фије научних скупова АМН СЛД, 5(1) (9–30). Крагујевац – Београд. Факултет медицинских наука – Академија медицинских наука Српског лекарског друштва.
  • Шипка, П. (2016). Десет година наглог раста српске научне продукције: Али шта је са њеним квалитетом?. У А. Костић (ур.): Наука: стање, стратегија, пер- спективе (33–62). Београд: САНУ.
  • https://kobson.nb.rs/upload/documents/oNamaPredavanja/PR2013TekstZaDoktorante.pdf.