КОНЦЕПТ ВИШЕСТРУКОГ УЧЕЊА И ПОУЧАВАЊА У ИНКЛУЗИВНОЈ НАСТАВИ

Наука и настава у васпитно-образовном контексту (2020), (стр. 125-146)

АУТОР(И): ЉИЉАНА С. ЈЕРКОВИЋ, МИЛЕ Ђ. ИЛИЋ

Е-АДРЕСА: ljiljana.jerkovic@ff.unibl.org

Download Full Pdf 

DOI:10.46793/STEC20.125J

САЖЕТАК:

У овом раду аутори су цјеловитије расвијетлили нови концепт вишеструког учења и поучавања у савременој настави. Одабрали су узорак тематски релевантних научно-истраживачких радова о овом кон- цепту и инклузивној настави. Методом анализе и синтезе идентификовали су тематски прикладне поставке савремених дидактичких парадигми (раци- оналистичка, конструктивистичка и феноменолошка) и савремених дидак- тичких теорија (критичко-конструктивистичка, критичко-комуникативна, теорија учења и поучавања, теорија курикулума, теорија развијајуће наставе) на којима се може продуктивно темељити концепт вишеструког учења и поучавања у инклузивној настави. Експлицирали су и могућности примјене концепта синхронизованог вишеструког учења и поучавања уче- ника различитих развојних специфичности, когнитивних, афективних, креа- тивних потенцијала и сазнајно-творачких потреба у моделима инклузивне наставе (интерактивне, индивидуализоване), те у осталим наставним моде- лима, системима и стратегијама наставе. На овим сазнањима неопходно је поузданије заснивати иновирање наставног процеса, припрему и реализа- цију развојних и начноистраживачких пројеката и програма професионал- ног развоја наставника и сарадника.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

концепт вишеструког учења и поучавања, рациона- листичка, конструктивистичка и феноменолошка парадигма, дидактичке теорије, наставни модели, развојне специфичности ученика, потенцијали и потребе ученика.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Bognar, L. i Matijević, M. (1993). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
  • Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Бео- град: Научна књига / Учитељски факултет.
  • Winkel, R. (1994). Didaktika kao kritička teorija nastavne komunikacije. U Didaktičke teorije. Zagreb: Educa, 97–11.
  • Влаховић. Б. (2012). Образовање у друштву умрежене културе. Београд: Српска академија образовања.
  • Glasser, W. (1999). Nastavnik u kvalitetnoj školi. Zagreb: Educa.
  • Glasser, W. (2005). Kvalitetna škola – škola bez prisile. Zagreb: Educa (izmijenjeno izdanje).
  • Gudjons, H. (1994). Pedagogija – temeljna znanja. Zagreb: Educa.
  • Давидов, В. (1995). О схватањима развијајуће наставе. У Сазнање и настава.
  • Београд: Институт за педагошка истраживања.
  • Ilić, M. (2012). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet.
  • Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд: Учитељски факултет.
  • Ilić, M. (2002). Responsibilna nastava. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci. Јерковић, Љ. (2018a). Дидактичке основе и образовно-васпитни ефекти индивидуално  планиране  наставе  (Одбрањена  докторска  дисертација).  Бања  Лука: Филозофски факултет.
  • Јерковић, Љ. (2018б). Индивидуално планирана настава у свјетлу дидактичких парадигми и савремених наставних система. Зборник радова Филозофског факултета Косовска Митровица Универзитета у Приштини, XLVIII(1), 317–336. DOI:10.5937/ZRFFP48-15008.
  • Јерковић, Љ. (2019). Индивидуално планирана настава у свјетлу савремених дидактичких теорија. Зборник радова Филозофског факултета Косовска Митровица Универзитета у Приштини, XLIX(2), 283–304. DOI: 10.5937/ZRFFP49-19104.
  • Klafki, W. (1994). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. U Didaktičke teorije. Zagreb: Educa, 15–57.
  • Knežević, V. (1986). Strukturne teorije nastave. Beograd: Institut za pedagoška istraži- vanja / Prosveta.
  • Костовић, С., Ољача, М. и Ђерманов, Ј. (2008). Парадигме у педагогији и учење учења. У Наука, култура и идеологија (263–277). Бања Лука: Филозофски факултет. Лексикон образовних термина (2014). Београд: Учитељски факултет.
  • Möller, Ch. (1994). Didaktika kao teorija kurikuluma. U Didaktičke teorije. Zagreb: Educa, 79–94.
  • Olport, G. (1969). Sklop i razvoj ličnosti. Beograd: Kultura.
  • Pristup školi i obrazovno okruženje II – Univerzalni dizajn učenja, Vebinar 11 (2014). Dječji Fond Ujedinjenih nacija (UNICEF). Retrieved May 2, 2020 from the World Wide Web https://www.unicef.org/serbia/ publikacije/pristup-%C5%A1koli-i-obrazovno-okru%C5%BEenje-ii-univerzalni- dizajn-za-u%C4%8Denje.
  • Рудакова, И.  А.     (2005). Дидактика – среднее профессионалъное образование. Ростов-на-Дону: „Феникс”.
  • Slatina, M. (2005). Od individue do ličnosti – uvođenje u teoriju konfluentnog obrazova- nja. Zenica: „DOM ŠTAMPE”.
  • Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Zagreb: Školska knjiga.
  • Шпановић, С. (2013). Дидактички аспекти примене рачунара у настави. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Сомбор: Педагошки факултет.