ПРУЖАЊЕ МЕДИЈСКИХ УСЛУГА И ПРАВО ПРИВАТНОСТИ

Слобода пружања услуга и правна сигурност (2019)  стр. 601-618

АУТОР(И): Јелена Вучковић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/XVMajsko.601V

САЖЕТАК:

Савремене технологије (интернет) и дигитализацију потпуности су промениле начин комуникације међу грађанима и утицале на потпуно концепцијски другачије уређење медијског простора. Грађанима је право на слободно изражавање мишљења, прикупљања и објављивања информација (право на слободу медија) признато као једно од основних људских права гарантованих Уставом и најзначајнијим међународним документима из области људских права. Остваривање овог права данас је незамисливо без употребе савремених технологија, чија је бројност условила појаву медијског тржишта у оквиру кога информација постаје медијска услуга. Како свако тржиште имплицира постојање робе која има своју тржишну вредност, информација постаје предмет ”трговине” на медијском тржишту, што за собом повлачи низ отворених питања. У раду ћемо се бавити тиме како информација као услуга може утицати на још једно веома важно људско право, а то је право приватности грађана. Уколико је опстанак медија условљен способношћу истог да подилази укусу публике, питање квалитета информација у смислу њихове тачности, потпуности и правовремености, постаје проблематично, јер пружаоци медијских услуга у намери да услугу информисања пруже брже од конкуренције, неретко прелазе границе права појединаца да заштите своју приватност. Ово погађа не само јавне личности, јавне функционере, већ и ”обичне” грађане који пружаоцима медијских услуга постају интересантни због мноштва података које остављају добровољно, а које на медијском тржишту достижу неслућене вредности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 

савремене технологије, дигитализација, медијске услуге, пружаоци медијских услуга, право приватности грађана, јавне личности, јавни функционери.

ЛИТЕРАТУРА:

  • Водинелић, В., Европски стандард слободе медија, Врховни суд Србије, Билтен судске праксе, Београд, 2007.
  • Вучковић, Ј., Медијско право, Ниш, 2018.
  • Димитријевић, П., Вучковић, Ј., Анализа медијског законодавства у Републици Србији, (ел. чланак) Сарајево, 2018.
  • Димитријевић, П., Право информационе технологије, Ниш, 2014.
  • Јакшић, A., Европска конвенција о људким правима (коментар), Београд, 2006. Pavlik, J., Journalism and New Media, New York, Columbia University Press, 2001.
  • Packard, A., Media Law and the Internet, Focus on the Internet (ed. B.G. Kutais), New York, 2016.
  • Пешић, М., Пракса Европског суда за људска права која се односи на слободу изражавања, мастер рад, Правни факултет у Нишу, 2015.
  • Прокоповић, А. М., Трансформација традиционалних медија у новом технолошком окружењу, док. дисертација, Београд, 2016.
  • Заштита личних података и новинарски изузетак (2018), водич за медије, Нови Сад.
  • Закон о јавном инфпормисању и медијима, Сл. гласник РС, бр. 83/ 14.
  • Закон   о   електронским   медијима,   Сл.    гласник    РС,    бр.    83/    14. Закон о  оглашавањуСл.  гласник  РС,  бр.  79/05  и  83/14  –  др.  закон.
  • Закон  о  заштити  података  о  личностиСл.   гласник   РС,   бр.  87/18 Медији о малољетницима у сукобу са законом (2005), Медија центар, Сарајево.
  • Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/ 2006.