Образовна инклузија деце с физичким и интелектуалним сметњама: перспективе родитеља деце типичног развоја

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бранка Живић

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.533Z

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Инклузивно образовање усмерено је на пружање једнаких образовних шанси свима и одговарање на индивидуалност и разноликост способности, могућности и интересовања. Једну од значајних карика овог процеса представљају родитељи, те је, осим сарадње школе и родитеља деце са сметњама у развоју, веома важна перспектива родитеља о инклузији у образовању и освешћеност о њеном значају. Између осталог, у случају деце са сметњама у развоју препознаје се потреба за прилагођавањем васпитно-образовног приступа и уважавањем индивидуалних карактеристика и могућности у редовном васпитном образовном контексту. У складу с тим, предмет рада су ставови родитеља деце типичног развоја о инклузији деце с физичким и интелектуалним сметњама. За прикупљање података коришћенe су две варијанте Упитника ставова родитеља према инклузији (SPATI). Узорак чини 280 родитеља типичне деце која похађају основну школу „Љупче Шпанац” у Белој Паланци. Резултати показују да родитељи не сматрају да би инклузивни приступ имао негативне ефекте на типичну децу, али нису сигурни да деца с физичким и интелектуалним сметњама имају право да се образују у редовном систему, као ни да инклузија има позитивне ефекте на социјалном и академском плану. Анализа података није показала статистички значајне разлике у одговорима родитеља у односу на пол, ниво образовања и присуство/одсуство контакта с особом са сметњама.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

инклузија, образовна инклузија, сметње у развоју, физичке сметње, интелектуалне сметње

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Albuquerque, C. P., Pinto, I. G. & Ferrari, L. (2018). Attitudes of parents of typically developing children towards school inclusion: the role of personality variables and positive descriptions. European journal of special needs aducation, 34(3), 369– 382. https://doi.org/10.1080/08856257.2018.1520496
• Al Neyadi, M. K. A. (2015). Parents attitude towards inclusion of students with disabilities into the general education classrooms: master thesis. Al Ain: United Arab Emirates University, College of Education Department of Special Education.
• Anđelković, M., Vučinić, V., Jablan, B. i Eškirović, B. (2012). Stavovi roditelja dece tipičnog razvoja prema inkluzivnom obrazovanju dece sa oštećenjem vida predškolskog uzrasta. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 11(4), 507–520. https://doi.org/10.5937/specedreh11-2983
• Borić, S. i Tomić, R. (2012). Stavovi nastavnika osnovnih škola o inkluziji. Metodički obzori, 7(3), 75–86. https://doi.org/10.32728/mo.07.3.2012.07
• Convention on the Rights of the Child (1989). Adopted and opened for signature, ratification and accession by General Assembly resolution 44/25. https://www.ohchr.org/sites/default/files/crc.pdf
• Farkas, F. (2014). Konceptualizovanje inkluzivnog obrazovanja i njegovo kontekstualizovanje u okviru Misije UNICEF-a (stručni priručnik). UNICEF.https://www.unicef.org/eca/sites/unicef.org.eca/files/Booklet%201%20%20Serbian%20Version_0.pdf
• Imširagić, A. (2012). Humane pretpostavke inkluzivnog obrazovanja učenika oštećenog sluha. Život i škola, 58(27), 94–102.
• Jovanović Popadić, A. (2016). Inkluzivno obrazovanje: ideja i praksa. Sinteze, 10, 35–46. https://doi.org/10.5937/sinteze0-12363
• Kompirović, T., Radojević, T. i Pavlović, M. (2023). Stavovi roditelja dece tipičnog razvoja prema inkluziji dece sa teškoćama u razvoju u osnovnim školama na području Opštine Gračanica. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 53(1), 363–383. https://doi.org/10.5937/zrffp53-42683
• Kostović, S., Milutinović, J., Zuković, S., Borovica, T. i Lungulov, B. (2011). Razvoj inkluzivne obrazovne prakse u školskom kontekstu. U M. Đukić (ur.): Inkluzivno obrazovanje: od pedagoške koncepcije do prakse (str. 1–18). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Maksimović, J. (2017). Inkluzija u obrazovanju – podrška deci sa smetnjama u razvoju. Užice: Univerzitet u Kragujevcu, Učiteljski fakultet.
• Marić Jurišin, S. i Spasić, B. (2024). Vrednosti: pokretač ili rezultat socijalne inkluzije? Pedagoška stvarnost, LXX(2), 137–152. https://doi.org/10.19090/ps. 2024.2.137-152
• Miles, S. (2007). Škola za sve – uključivanje djece sa razvojnim teškoćama u obrazovanje (J. Đorđević, prev.). Podgorica: Save The Children UK. (Originalni datum izdavanja: 2002).
• Ninković Budimlija, H., Cepanec, M. i Šimleša, S. (2020). Stavovi roditelja predškolske djece prema inkluziji. Acta Iadentaria, 17(1), 7–32. https://doi.org/10.15291/ai.3076
• Sharma, J. & Trory, H. (2019). Parents’ attitudes to inclusive education: a study conducted in early years settings in inclusive mainstream schools in Bangkok, Thailand. International journal of special education, 33(4), 877–893.
• Stipić, M. (2011). Inkluzivno obrazovanje – šansa za izgradnju boljeg društva. U M. Đukić (ur.): Inkluzivno obrazovanje: od pedagoške koncepcije do prakse (str. 79–89). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Tomić, I. i Nikolić, M. (2021). Stavovi roditelja dece tipičnog razvoja prema inkluziji dece sa smetnjama u razvoju. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 20(2), 65–78. https://doi.org/10.5937/specedreh20-31843
• UNESCO (2005). Guidelines for inclusion: ensuring access to education for all. Paris: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.
• Zobenica, A. i Kolundžija, K. (2019). Menjaju li se stavovi nastavnika prema inkliziji? Pedagoška stvarnost, LXV(2), 177–185. https://doi.org/10.19090/ps.2019.2.177-185