Основа за студирање и/или одлагање конкретног усмерења –ученици у србији о упису у гимназију

Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе, 24. 10. 2025. (књига 1, 397-416. стр.) 

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Александра Максимовић , Александар Миленковић , Филип Сташевић

 

  

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/zbVO25UEI.397M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Анализа стања у васпитно-образовном систему указује на то да се само око једне четвртине ученика у Републици Србији након завршене основне школе уписује у гимназије. Такве околности представљају комплексне изазове за друштво у целини, јер би гимназије требало да буду основни избор образовања ученика који ће се касније определити за факултетско образовањe. Такође, ученици гимназија могу представљати и будуће носиоце друштвеног развоја једне заједнице, те је релевантно испитати због чега се ученици опредељују за гимназијско образовање. Истраживање је реализовано на узорку од 1045 ученика четири гимназије из Крагујевца и Новог Сада. Подаци су прикупљени путем електронског упитника. За потребе овог рада анализирали смо одговоре на једно од питања отвореног типа из анкете, у којем су ученици објашњавали због чега су се уписали у гимназију. Примењена је методо логија карактеристична за квалитативна истраживања у области образовања: тематска анализа исказа ученика. Добијени резултати показују да се одговори ученика могу сврстати у четири категорије: (1) неодлучност за професионално усмерење; (2) гимназија као припрема и проходност ка факултетском образовању; (3) утицај других; (4) контекст гимназије у локалној заједници.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

гимназија, ученици, избор, чиниоци, квалитативно истраживање   

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Истраживање је финансирано од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије евиденциони број: 451-03-137/2025-03/ 200122.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Baranović, B., Jugović, I. i Puzić, S. (2014). Važnost obiteljskog podrijetla i roda za uspjeh iz matematike i odabir srednje škole. Revija za socijalnu politiku, 21(3), 285–307. https://doi.org/10.3935/rsp.v21i3.1174
  • Bubić, A. i Ivanisević, K. (2016). Kako učenici biraju srednje škole: Uloga samoučinkovitosti u odlučivanju o karijeri i školskog postignuća. Croatian Journal of Education, 18(2), 465–489. https://doi.org/10.15516/cje.v18i2.1558
  • DiMaggio, P. & Garip, F. (2012). Network effects and social inequality. Annual Review of Sociology, 38, 93–118. https://doi.org/10.1146/annurev.soc. 012809.102545
  • Đurić, Ž. (2007). Poželjna zanimanja i fakulteti za učenike završnih razreda srednjih škola. U V. Jovanović (ur.): Škola i profesija: Zbornik radova (str. 57– 69). Niš: Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.
  • Flashman, J. (2012). Academic achievement and its impact on friend dynamics. Sociology of Education, 85(1), 61–80. https://doi.org/10.1177/00380407114 17014
  • Guest, G., MacQueen, K. M. & Namey, E. E. (2012). Applied thematic analysis. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications. https://doi.org/10.4135/978148 3384436
  • Ibeljić, E., Vantić-Tanjić, M. i Nikolić, M. (2020). Uticaj roditelja na profesionalne namjere učenika. U M. Nikolić i M. Vantić-Tanjić (ur.): Zbornik radova Unapređenje kvalitete života djece i mladih (str. 145–152). Tuzla: Udruženje za podršku i kreativni razvoj djece i mladih.
  • Ivić, I. (2023). Kritička analiza stanja u obrazovanju i obrazovne politike u Srbiji. U A. Kostić i A. Pešikan (ur.): Obrazovanje: stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije (str. 39–82). Beograd: SANU.
  • Ivić, I., Pešikan, A. i Kostić, A. (2021). Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji. Beograd: SANU.
  • Jokić, B., Ristić Dedić, Z., Erceg, I., Košutić, I., Kuterovac Jagodić, G., Marušić, I., Matić Bojić, J. i Šabić, J. (2019). Obrazovanje kao cilj, želja i nada. Zagreb: Institut za društvena istraživanja.
  • Klarin, M., Proroković, A. i Šašić, S. Š. (2010). Obiteljski i vršnjački doprinos donošenju odluka iz raznih sfera života u adolescenata-kroskulturalna perspektiva. Društvena istraživanja, 54(107), 547–559.
  • Kostić, V. (2023). Formiranje kulturne i intelektualne elite. U A. Kostić i A. Pešikan (ur.): Obrazovanje: stanje, perspektive i uloga u razvoju Srbije (str. 165–175). Beograd: SANU.
  • Lazarides, R. & Watt, H. M. G. (2017). Student-perceived mothers’ and fathers’ beliefs, mathematics and english motivations, and career choices. Journal of Research on Adolescence, 27(4), 826–841. https://doi.org/10.1111/jora.12317
  • Ledić, J., Staničić, S. i Turk, M. (2013). Kompetencije školskih pedagoga. Rijeka: Filozofski fakultet.
  • Ledić, J. i Turk, M. (2017). Nastava i istraživanje u profesionalnoj socijalizaciji mladih znavstvenika. Rijeka: Filozofski fakultet.
  • Mandarić, V. (2000). Religiozni identitet zagrebačkih adolescenata. Zagreb: Institut društvenih znanosti „Ivo Pilar”.
  • Merriam, S. B. (1998). Qualitative research and case study applications in education. San Francisco: Jossey-Bass.
  • Milenković, A., Maksimović, A., Dimitrijević, S. i Damjanović, R. (2024). Profesionalni izazovi nastavnika – kvalitativna studija. Društvene i humanističke studije, 1(25), 737–758. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2024.9.1.737
  • Milojević, M., Stojiljković, S., Todorović, J. & Kašić, K. (2009). Ciljevi postignuća i perfekcionizam gimnazijalaca. Psihologija, 42(4), 517–534. https://doi.org/ 10.2298/PSI0904517M
  • Pavić, Ž., i Vukelić, K. (2009). Socijalno podrijetlo i obrazovne nejednakosti: istraživanje na primjeru osječkih studenata i srednjoškolaca. Revija za sociologiju, 40(1/2), 53–70.
  • Reh, C. & Landolt, S. (2024). “We learn Latin, they learn to cook”: students’, principals’, and teachers’ coproductions of exclusive public secondary schools. Geographica Helvetica, 79, 343–356, https://doi.org/10.5194/gh-79343-2024
  • Ristić Dedić, Z. i Jokić, B. (2020). Roditeljske srednjoškolske aspiracije za djecu iz perspektive učenika pri kraju osnovnog obrazovanja. Revija za sociologiju, 50(2), 161–188.
  • Smirnov, I. & Thurner, S (2017). Formation of homophily in academic performance: Students change their friends rather than performance. PLOS ONE, 12(8), Article e0183473. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0183473
  • Šabić, J., Matić Bojić, J. i Marušić, I. (2020). Gimnazija ili četverogodišnja strukovna škola? Osobne i socijalne odrednice odabira vrste srednjoškolskog Revija za sociologiju, 50(2), 139–159. https://doi.org/10.5613/rzs.50.2.1
  • Škundrić, S. (2015). Podložnost adolescenata vršnjačkom pritisku. Rijeka: Fakultet humanističkih i društvenih nauka, Odeljenje za pedagogiju.
  • van de Werfhorst, H. G. & Hofstede, S. (2007). Cultural capital or relative risk aversion? Two mechanisms for educational inequality compared. British Journal of Sociology of Education, 28(3), 317–332. https://doi.org/10.1080/ 01425690701252564
  • Viling, K. (2016). Kvalitativna istraživanja u psihologiji. Beograd: Clio