Commemorating and Identifying in the Ottoman Central Balkans

Identifications of Orthodox Christians in Ottoman Southeastern Europe (c. 1450–c. 1750), 2026,  [pp. 77-125]

 

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Marija Vasiljević

 
Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/7179.132.8.077V

ABSTRACT / САЖЕТАК:

This paper examines the identifications of Orthodox Christians in the Central Balkans as articulated in two commemorative practices: the veneration of saints and history writing. Drawing attention to the term Central Balkans allows us to step away from equating the names and categories of identifications (such as the territory) from the sources and their present meanings. Namely, since the middle of the 15th century, categories, and with it, communities, became objects of (re-)imagination, thereby rendering processes of identifications increasingly complex. In this context, the Central Balkans refers to the part of the Ottoman Patriarchate of Peć that once was a medieval Serbian state, as well as the region of Srem.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

identifications / identifying / commemorating / cults of saints / history writting / historiograhy / Ottoman Central Balkans

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

(Trans-)Formation of Identities: Orthodox Christians in Ottoman Balkans (c.1450–c.1750) -FORMIDOX

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA:

  • Ágoston, G. The Last Muslim Conquest. The Ottoman Empire and its Wars in Europe. Princeton; Oxford: Princeton University Press, 2021.
  • Blažević, Z. Ilirizam prije ilirizma. Zagreb: Golden marketing i Narodne novine, 2008.
  • Boesch Gajano, S. “Reliques et pouvoirs”, in: Les reliques. Objects, cultes symboles. Actes du colloque international de l’Université du Littoral-Côte d’Opale (Boulogne-sur-Mer) 4–6 septembre 1997, éd. Edina Bozóky, Anne-Marie Helvétius. Turnhout: Brepols 1999, 255–269.
  • Breuilly, J. “Dating the Nation: How Old is an Old Nation?”, in: When is the Nation? Towards an Understanding of Theories of Nationalism, eds. Atsuko Ichijo, Gordana Uzelac. London; New York: Routledge, 2005, 15–39.
  • Brubaker, R. “Ethnicity as Cognition”, in: Brubaker, R. Ethnicity without Groups. Cambridge, MA: Harward University Press, 2006, 64–87.
  • Brubaker, R. “Ethnicity without Groups”, in: Brubaker, R. Ethnicity without Groups. Cambridge, MA: Harward University Press, 2006, 7–27.
  • Brubaker, R. “Nationalizing states in the old ‘New Europe’ – and the new”, in: Brubaker, R. Nationalism Reframed. Nationhood and the National Question in the New Europe. Cambridge: Cambridge University Press, 1996, 79–106.
  • Brubaker, R., Cooper F. “Beyond ‘Identity’”. Theory and Society 29 (2000), 4–5. Ćirković, S. M. The Serbs. Malden; MA: Blackwell Publishing, 2004.
  • Cohen, A. Symbolic Construction of Community. London: Routledge, 1985.
  • Efthymiadis, S. “New Developments in Hagiography: The Rediscovery of Byzantine Hagiography”, in: Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies [vol.] I. Plenary Papers, ed. Elizabeth Jeffreys. Aldershot: Ashgate, 2006.
  • Erll, A. “Homer: A Relational Mnemohistory”. Memory studies 11 (2018), 274–286.
  • Erll, A. Prämediation – Remediation. Repräsentationen des indischen Aufstands in imperialen und postkolonialen Meidenkulturen (von 1857 bis zu Gegenwart). Trier: Wissenschaftlicher Verlag, 2007.
  • Ethnicity, eds. John Hutchinson, Anthony D. Smith. Oxford; New York: Oxford University Press, 1996.
  • Finkel, C. Osman’s Dream. The Story of the Ottoman Empire 1300–1923. London: John Murray, 2006.
  • Fischer-Lichte, E. Perfotmativität. Eine kulturwissenschaftliche Einführung. Transcript Verlag: Biefeld, 2021.
  • Geary, P. J. “Sacred Commodities: The Circulation of Medieval Relics”, in: Geary, P. J. Living with the Dead in the Middle Ages. Ithaca; London: Cornell University Press, 1994, 194–218.
  • Geary, P. The Myth of Nations: The Medieval Origins of Europe. Princeton; Oxford: Princeton University Press, 2002.
  • Genicot, L. Les Généalogies. Typologie des sources du Moyen Âge occidental 15. Tournhout: Brepols, 1975.
  • Heinzelmann, M. Translationsberichte und Andere Quellen des Reliquienkultes. Typologie des sources du Moyen Âge occidental 33. Turnhout: Brepols, 1979.
  • Hinterberger, M. “Byzantine Hagiography and its Literary Genres. Some Critical Observations”, in: The Ashgate Research Companion to Byzantine Hagiography [vol.] 2. Genres and Contexts, ed. Stephanos Efthymiadis. London: Routledge, 2014, 25–60.
  • Historiography and Identity [vol.] I: Ancient and Early Christian Narratives of Community, eds. Walter Pohl, Veronica Wieser. Turnhout: Brepols, 2019.
  • Historiography and Identity [vol.] VI: Competing Narratives of the Past in Central and Eastern Europe, c. 1200–c. 1600, ed. Pavlina Rychterová, assist. David Kalhous. Turnhout: Brepols, 2021.
  • Imber, C. The Ottoman Empire 1300–1650. The Structure of Power. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2002. 
  • Jenkins, R. Social Identity. New York: Routledge, 2008.
  • Krešić, O., Vasiljević, M. “Saint(s) as Founder(s): Nurturing the Foundation Narrative of Orthodox Christian Monasteries in Ottoman Srem”, in: Sanctuary Foundation Legends in Early Modern History (1450–1750), ed. Marco Papasidero (in print).
  • Krueger, D. Liturgical Subjects. Christian Ritual, Biblical Narrative, and the Formation of the Self in Byzantium. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2016.
  • Krueger, D. Writing and Holiness. The Practice of Authorship in the Early Christian East. Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 2004.
  • Le Goff, J. Histoire et mémoire. Paris: Gallimard, 2001.
  • Lenhoff, G. The Martyred Princes Boris and Gleb: A Socio-Cultural Study of the Cult and the Texts. Los Angeles: Slavica Publishing, 1989.
  • Mauskopf Deliyannis, D. “Introduction”, in: Historiography in the Middle Ages, ed. Deborah Mauskopf Deliyannis. Leiden; Boston: Brill, 2012.
  • Mediation, Remediation, and the Dynamics of Cultural Memory, eds. Astrid Erll, Ann Rigney. Berlin; Bostоn; Göttingen: De Gruyter, 2012.
  • Mitrović, B. Nastanak moderne istorijske discipline u Srbiji i Bugarskoj. Pretpostavke, teze, polemike (1878–1918). Novi Sad: Akademska knjiga, 2017.
  • Oakes P. J. “The Salience of Social Categories”, in: Rediscovering the Social Group, eds. John Turner et al. Oxford: Basil Blackwell, 1987, 117–141.
  • Oexle, O. G. “Memoria in der Gesellschaft und in der Kultur des Mittelalters”, in: Modernes Mittelalter: Neue Bilder einer populären Epoche, Hrsg. Joachim Heinzle. Frankfurt am Main: Insel, 1994, 297–323.
  • Oexle, O. G. “Memoria als Kultur”, in: Memoria als Kultur, Hrsg. Otto Gerhard Oexle. Göttingen: Vandenhoeck and Ruprecht Gm, 1995, 9–78.
  • Oexle, O. G. “Memoria und Memorialüberlieferung im früheren Mittelalter”. Frühmittelalterlichen Studien 10 (1976), 70–95.
  • Oexle, O. G.“Die Gegenwart der Toten”, in: Death in the Middle Ages, eds. Herman Braet, Warner Verbeke. Leuven: Leuven University Press, 1983, 19–77.
  • Poeck, D. W. “Rat und Memoria”, in: Memoria in der Gesellschaft des Mittelalters, Hrsg. Otto Gerhard Oexle. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht, 1994, 286–335.
  • Pohl, W. “Historiography and Identity: Methodological Perspectives”, in: Historiography and Identity [vol.] I. Ancient and Early Christian Narratives of Community, eds. Walter Pohl, Veronica Wieser. Turnhout: Brepols, 2019, 7–50.
  • Pohl, W. “Introduction: Historiography and Identity in a Comparative Perspective”, in: Historiography and Identity [vol.] IV. Writing History Across Medieval Eurasia, eds. Walter Pohl, Daniel Mahoney. Turnhout: Brepols, 2021, 1–23.
  • Popović, M. Mara Branković: Eine Frau Zwischen Dem Christlichen Und Dem Islamischen Kulturkreise im 15. Jahrhundert. Mainz: Verlag Franz Philipp Rutzen, 2010) [translated: М. С. Поповић, Мара Бранковић. Жена између хришћанског и исламског културног круга у 15. веку (Нови Сад: Академска књига, 2014)].
  • Spiegel, G. “Genealogy: Form and Function in Medieval Historical Narrative”. History and Theory 22/1 (1983), 51–53.
  • Spiegel, G. “History, Historicism, and the Social Logic of the Text in the Middle Ages”. Speculum 65/1 (1990), 59–76.
  • Stock, B. The Implications of Literacy. Written Language and Models of Interpretation in the Eleventh and Twelfth Centuries. Princeton: Princeton University Press, 1983.
  • Taft, R. The Liturgy of the Hours in East and West. The Origin of the Divine Office and Its Meaning for Today. Collegeville: Liturgical Press, 1986.
  • The Ottoman Conquest of the Central Balkans: Interpretations and Research Debates, ed. Oliver Jens Schmitt. Wien: ÖAW, 2016.
  • Vasiljević, M. “Between Hagiography and Historiography: Commemorating the Saints and Remembering the Past in the Seventeenth Century in the Patriarchate of Peć”, in: Writing History in Ottoman Europe (Fifteenth – Eighteenth Centuries), eds. Ovidiu Olar, Konrad Petrovszky. Leiden; Boston: Brill, 2026, 296–325.
  • Vasiljević, M. “Translations of Saints’ Relics in the Late Medieval Central Balkans”. Balcanica 51 (2020), 23–43.
  • Vasiljević, M. “Venerating and Identifying in Ottoman Srem: Saint Stefan Štiljanović”. Scrinium 2026 (in print).
  • Ангелов, П. “Житието на Стефан Дечански от Григорий Цамблак в србските родослови и летописи”, у: Търновска книжовна школа 3. Григорий Цамблак: живот и творчество, прир. Пеньо Русев. София: БАН, 1984, 347–351.
  • Богдановић, Д. Историја старе српске књижевности. Београд: СКЗ, 1980.
  • Богдановић, Д. Ликови светитеља. Београд: Главни савез удруженог православног свештенства, 1972.
  • Бубало, Ђ. “Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног”, у: Стефан Првовенчани и његово доба, ур. Ивана Коматина. Београд: Историјски институт, 2020, 99–118.
  • Васиљевић, М. “Генеалогије између историје и идеологије: пример порекла кнегиње Милице”. Историјски часопис 65 (2016), 77–99.
  • Васиљевић, М. “Династија као носилац идентификације: стари српски родослови”, у: Концепти патриотизма и национализма у српском политичком дискурсу: средњи век, нови век, савремено доба [књ.] 1, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Александар З. Савић. Београд: Филозофски факултет, 2025, 83–100.
  • Васиљевић, М. “Краљ у сенци архиепископа: стварање државе у српској средњовековној историографији”, у: Стефан Првовенчани и његово доба, ур. Ивана Коматина. Београд: Историјски институт, 2020, 343–362.
  • Васиљевић, М. “Настанак српских родослова и летописа као последица политичких и друштвених промена”. Иницијал 3 (2015), 95–117.
  • Васиљевић, М. “Нови заштитник хришћана у Османском царству: Свети Стефан Штиљановић”. Зборник Матице српске за историју 109 (2024), 19–34.
  • Васиљевић, М. Култови светих на централном Балкану у време османских освајања. Београд: Балканолшки институт САНУ, 2021.
  • Васиљевић, М., Крешић, О. “Култ светог и манастирска економија: Прослављање Стефа-на Штиљановића у Шишатовцу под османском влашћу”. Историјски часопис 72 (2023), 343–373.
  • Веселиновић, Р. “Велика сеоба Срба 1690.”, у: Историја српског народа [књ.] 3/1. Срби под туђинском влашћу, ур. Радован Самарџић. Београд: СКЗ, 1993, 330–342.
  • Ивановић, М. “Границе Српске земље од краја XII до средине XV века према наратив-ним изворима”, у: Концепти патриотизма и национализма у српском политичком дискурсу: средњи век, нови век, савремено доба [књ.] 1, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Александар З. Савић. Београд: Филозофски факултет, 2025, 101–124.
  • Историја српског народа [књ.] 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ур. Сима Ћирковић. Београд: СКЗ, 1981.
  • Јовановић, Т. “Патријарх Пајсије”, у: Патријарх Пајсије, Сабрани списи, ур. Томислав Јо-вановић. Београд: СКЗ, 1993, 9–30.
  • Коматина, И. Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт, 2016.
  • Крстић, А. Благоверна господа и славне госпође. Студије о брачној политици, друштвеном, положају и поседима српске елите у Угарској (XV–XVI век). Београд: Историјски институт, 2025.
  • Крстић, А. “Између службе ‘светлој коруни’ и чувања српских традиција”, у: Концепти патриотизма и национализма у српском политичком дискурсу: средњи век, нови век, савремено доба [књ.] 1, ур. Смиља Марјановић-Душанић, Александар З. Савић. Београд: Филозофски факултет, 2025, 205–227.
  • Матић, С. “Белешке из историје родослова и летописа”. Зборник Матице српске за књижевност и језик 21 (1973), 5–10.
  • Петковић, С. “Збирка рукописа манастира Кувеждина, Дивше, Шишатовца и Гргетега”. Споменик Српске академије наука 101. Одељење друштвених наука 3 (1951), 3–88.
  • Поповић, Д. “Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен у светитеље? Прилог про-учавању владарске ‘канонизације’ у средњовековној Србији”, у: Поповић, Д. Ризница спасења. Култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији. Београд; Нови Сад: Балканолошки институт САНУ; Матица Српска, 2018, 273–287.
  • Порчић, Н. “Марија, сестра српске краљице Јелене”. Историјски часопис 70 (2021), 31–68.
  • Радојичић, Ђ. С. “Из старе српске књижевности”. Зборник радова 10. Институт за проучавање књижевности 1 (1951), 35–63.
  • Радојичић, Ђ. С. “Политичке тежње у српској средњовековној историографији”, у: Ра-дојичић, Ђ. С. Творци и дела старе српске књижевности. Титоград: Графички завод, 1963, 150–161.
  • Савић, А. З. “‘Незнабошци дођоше у достојање твоје’ (Пс 78, 1): Идентитет и другост у срп-ском политичком дискурсу епохе османских освајања”, у: Марјановић-Душанић, С. и др. Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља. Београд: Филозофски факултет, 2024, 77–114.
  • Спремић, М. “Српски деспоти у Срему”, у: Срем кроз векове. Слојеви култура Фрушке горе и Срема, ур. Миодраг Матицки. Београд; Беочин: Вукова задужбина, Институт за књижевност и уметност, 2007, 45–73.
  • Спремић, М. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Службени гласник, 1999. Тимотијевић, М. Манастир Крушедол [књ.] 1–2. Београд: Драганић, 2008.
  • Томић, Ј. Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуостраву 1592–1614. Земун: Здружена штампарија Живковића и Стојчића, 1903.
  • Трифуновић, Ђ. “Белешке о делима у Србљаку”, у: О Србљаку. Студије, ур. Ђорђе Три-фуновић. Београд: СКЗ, 1970, 271–366.
  • Трифуновић, Ђ. “Минијаторски стил старе српске књижевности”. Књижевност 32 (1961), 511–522.
  • Трифуновић, Ђ. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Нолит, 1990.
  • Турилов, А. А. “Этническое и культурное самосознание сербов в конце XIV–XV веке”, у: Этническое самосознание славян в XV столетии, ред. Геннадий Григорьевич Литаврин и др. Москва: Наука, 1995, 157–177
  • Шулетић, Н. С. “Српска црква после 1459. године: О интеграцији српског клера у турски фискални систем”, у: Пад Српске деспотовине 1459. године: зборник радова са научног скупа, одржаног 12–14. новембра 2009. године, ур. Момчило Спремић. Београд: САНУ, 2011, 331–349.