AUTHOR(S) / AUTOR(I): Jelena Matić Varenica, Saša Rikanović, Vanja Šimunić, Željko Šimunović
E-MAIL: gs@rgz.gov.rs
DOI: 10.46793/Urbanizam24.255MV
ABSTRACT / SAŽETAK:
U 21. veku, u koraku s tehnološkim razvojem, digitalno skladištene i dostupne informacije nude širok spektar mogućnosti. Uz multidisciplinarnost nauka i poslova, sve više različitih struka uviđa značaj i koristi različite tipove podataka. Katastarska parcela, kao ključna komponenta Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, može sadržavati različite vrste informacija koje su relevantne za njeno identifikovanje, upravljanje i korišćenje. Kombinacijom dobro strukturiranih i geoprostorno orijentisanih podataka, kao što su geografski, vlasnički, istorijski, zakonski, topografski, infrastrukturni, porezni i planski, omogućava se pri postavljanju upita dobijanje informacija na nivou tačke – parcele. Razmatrajući parcelu kao „nosilac informacija“, ona naglašava međusobnu povezanost između fizičkog prostora i podataka koji su sa njim povezani. Cilj je da savremeni katastarski sistemi integriše nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka zajedno sa svojim podsistemima, uključujući geografske informacione sisteme za efikasno upravljanje i analizu podataka o parcelama, olakšavajući procese donošenja odluka u vezi sa administracijom zemljišta, urbanističkim planiranjem, razvojem nekretnina i upravljanjem resursima. Važnost standardizacije podataka postaje ključna za kvalitetno upravljanje informacijama o parcelama. Kroz integraciju veštačke inteligencije i mašinskog učenja, budućnost leži u stvaranju pametnih gradova koji koriste podatke o parcelama za optimizaciju korišćenja zemljišta, planiranje razvoja infrastrukturnih objekata, razvoj održivih zajednica i poboljšanje kvaliteta života građana. Ove su samo neke od mogućnosti kako parcela može postati bogat izvor informacija koje su korisne za različite svrhe, uključujući urbanističko planiranje, upravljanje zemljištem, održivi razvoj, sprovođenje i planiranje fiskalne politike i transparentno uključivanje javnosti. Integracija tehnologija poput GIS-a, analitike podataka i otvorenih podataka obećava unapređenje sposobnosti korišćenja informacija iz parcela za donošenje pravovremenih i informisanih odluka.