ФОЛКЛОРНЕ ПРЕДСТАВЕ ЗВЕЗДА: „ПРИЧЕ СТАРЕ БАКЕ“ СЕРГЕЈА ПРОКОФЈЕВА, ИЛИ „КЛИЦА” ФОРМИРАЊА БАЗИЧНИХ ПРИНЦИПА ТОНАЛИТЕТА ЗРЕЛЕ СТВАРАЛАЧКЕ ФАЗЕ

ЗВЕЗДЕ :  књижевна, језичка, уметничка и културна астропоетика 2024, (169-187)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Невена Ј. ВУЈОШЕВИЋ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Zvezde24.169V

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Приче старе баке (1918), Сергеја Прокофјева (1891–1953), дело дубоко уткано у темеље руског фолклорног музичког наслеђа, може се означити као вишеструко важно. Иако у музиколошким круговима одређено као својеврсна „реплика” композиторових ранијих, младалачких остварења, написаних за време студија у Русији – далеко од авангардног стила који ће, нарочито током боравка у иностранству, уследити (1918–1932) – у раду се поставља питање у којој мери је управо оно озвезадало пут формирању тоналитета композиторове зреле стваралачке фазе, настале по повратку у СССР, тридесетих година ХХ века. Са друге стране, у којој мери је баш оно учврстило темеље феномена бајке, односно приче присутнe у делима из зреле стваралачке фазе овог композитора?

Колико звезде водиље, кодови у нама, исписују пут нашег „повратка” у наше Биће, да свесно проговоримо језиком зачетим у колевци нашег постојања? Колика је њихова снага да после година тражења, експериментисања, трагања за суштином нашег Бића, покажу пут којим смо, некада давно, интуитивно кренули, пут којим смо некада давно отпочели круг наше спознаје? Приче старе баке сијају звездано, тињају и ненаметљиво „чувају” кодове у нама – да се не избришу, не пониште, да нас усмеравају и воде у завршну тачку нашег почетног трагања.

У раду се разматра могућност сагледавања развоја Прокофјевљевог тоналитета тридесетих година ХХ века кроз спорадичне „назнаке” репрезентативног концепта трозвука у контексту специфичних вођичних односа, али и кроз, истовремено, вишеструки, архетипски значај (руске) бајке/приче, односно директну инспирисаност фолклорним музичким наслеђем.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Приче старе баке, Сергеј Прокофјев, тоналитет, трозвук, наслеђе, бајка

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Blok 1976: V. Blok (compiler), Sergei Prokofiev: Materials, Articles, Interviews, Moscow: Progress Publishers.
  • Ćirić 2014: M. Ćirić, Filmska muzika i audiovizuelni koncepti Ejzenštajna i Prokofjeva, u: S. Marinković i S. Dodik (red.), Tradicija kao inspiracija, Banja Luka: Akademija umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci,  198–209.
  • Ćirić, Mandić 2019: M. Ćirić i B. Mandić, Animirani film i umetnička muzika Peća i vuk, u: D. Bošković, M. Kovačević i N. Bubanja (ured.), Brendovi u književnosti, jeziku i kulturi, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 199–213.
  • Fiess 1994: S. Fiess, The Piano Works of Serge Prokofiev, Metuchen, NJ: The Scarecrow Press Inc.
  • Huron 2006: D. Huron, Sweet Anticipation: Music and the Psychology of Expectation, Cambridge, MA: MIT Press.
  • Kholopov 2001: Yuriy Kholopov. Garmonicheskiy analiz (Garmoniya XX veka, chast’ vtoraya). Moskva: Izdatel’stvo „Muzyka”.
  • Liu 2016: W. N. Liu, Prokofiev’s Tales of old grandmother, Op. 31: a performance and pedagogical guide (Doctor thessis), USA: University of Iowa.
  • Lyakhovich A. V. Prokof’yev i skazka Prokofʹev i skazka. Muzykal’naya akademiya, March 2022. https://mus.academy/articles/ prokofev-and-fairy-tale. 19. 8. 2024.
  • Mikić 2009: V. Мikić, Lica srpske muzike: neoklasicizam, Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
  • Nabokov, N. Sergei Prokofiev. The Atlantis, July 1942, https://www.theatlantic.com/magazine/archive/1942/07/sergeiprokofiev/654516/. 19. 8. 2024.
  • Nest’yev 1957: I. V. Nest’yev, Prokof’yev, Moskva: Gosudarstvennoye muzykal’noye izdatel’stvo.
  • Nestyev 1946: I. V. Nestyev, Sergei Prokofiev: His Musical Life, New York: Alfred A Knopf.
  • Nice 2003: D. Nice, Prokofiev: From Russia to the West 1891–1935,  New Haven, CT: Yale University press.
  • Opačić 2011: Z. Opačić, Poetika bajke Grozdane Olujić, Beograd: Srpska književna zadruga i Učiteljski fakultet.
  • Press 2006: S. D. Press, Prokofiev’s Ballets for Diaghilev, USA: Ashgate Publishing Company.
  • Redepenning, D. S. Prokofiev, Sergei (Sergeyevich), Oxford University Press, 2005. https://is.muni.cz/el/1421/jaro2012/ VH_105b/um/Prokofiev.pdf  (19. 8. 2024)
  • Shlifstein 1961: S. Shlifstein (ed.), S. Prokofiev: Autobiography, Articles, Reminiscences, Moscow: Foreign Languages Publishing House.
  • Varunts 1991: V. P. Varunts (red.–sost.), Prokof’yev o Prokof’yeve: stat’i, interv’yu, Moskva: Sovetskiy kompozitor.
  • Veselinović-Hofman 1997: M. Veselinović-Hofman, Fragmenti o muzičkoj postmoderni, Novi Sad: Matica srpska.
  • Vujošević 2007: N. Vujošević, Problem analitičkog pristupa muzici Sergeja Prokofjeva, Kragujevac: Nasleđe, 7, 131–142.